Šta je to darovitost?
Postoji mnogo definicija kada je u pitanju darovitost. Jedna od definicija koju je prihvatila Nacionalna asocijacija za darovitu decu – NAGC, je – „Daroviti su oni koji pokazuju izvanredne sposobnosti (izvanredne sposobnosti za rezonovanje i učenje) ili kompetencije (vidljive sposobnosti ili postignuće koje ulazi u najviših 10%) u jednom ili više domena. Domeni uključuju bilo koje strukturisane oblasti koje sadrže sopstveni sistem simbola (npr. matematika, muzika, jezik) i/ili set senzomotornih sposobnosti (npr. slikanje, plesanje, sport).“ Dakle, darovita deca imaju na visokom nivou razvijene intelektualne, kreativne, umetničke i liderske sposobnosti.
Darovitost je rezultat nasleđa i sredine. Stoga je veoma važno u kakvoj sredini dete odrasta.
Znaci darovitosti
Darovitost se može prepoznati od prvih meseci života. Darovita deca brže razvijaju vizuelnu percepciju, krupnu i finu motoriku, brže rešavaju neke probleme… dakle, darovita deca se ubrzano razvijaju.
Ona brže usvajaju jezik (ranije progovore), imaju bogatiji rečnik i lako uče nove reči, brže pričaju, koriste duže rečenice i složenije gramatičke oblike, pre škole nauče da čitaju, stalno postavljaju pitanja o onome što vide ili čuju.
Ono što je karakteristično za darovitu decu jeste logičko mišljenje – povezivanje onoga što su upravo čuli ili videli sa prethodnim iskustvom. Lako barataju brojevima i relacijama među njima.
Darovita deca kao i ostala deca vole da uče i imaju tu prirodnu potrebu da stalno nešto istražuju i saznaju, ali je ta potreba kod darovitih veća. Njihovi mozgovi su kao „sunđeri“, „hvataju informacije u letu“, lako se fokusiraju na nešto i o tome mogu dugo da istražuju, stalno traže odgovore na različita pitanja o svetu oko sebe, imaju sjajnu memoriju, lako i brzo uče nove stvari, imaju neke svoje načine učenja i pamćenja informacija, rešavaju probleme, kreativni su i maštoviti…
Darovita deca imaju i visok nivo energije, mogu stalno da se kreću, pričaju, pitaju, istražuju… Motorički su spretni.
Nemaju veliku potrebu za snom – mogu da spavaju manje od 8 sati. Baš zbog toga, oni brže napreduju jer više vremena provode u igri ili drugim aktivnostima, a to znači da doživljavaju više različitih iskustava i imaju više prilika za učenje.
Daroviti uočavaju odnose među ljudima, imaju dobre liderske sposobnosti i često se druže sa starijima od sebe. Kao što uživaju da budu u društvu drugih ljudi, tako i uživaju u samostalnim aktivnostima poput čitanja knjiga, pisanja, slikanja, razmišljanja, boravku u prirodi i slično.
Daroviti su uporni, imaju osećaj za humor, preispituju pravila i rizikuju.
S druge strane, darovita deca su češće emocionalno napetija nego druga deca. Mogu biti osetljivija i empatičnija.
Daroviti su često i naporni jer imaju mnogo pitanja i skloni su tome da se potpuno posvete nečemu – da samo istražuju nešto (npr. bube, planete…)
Može se desti da daroviti brzo završavaju zadatke ali površno, da skreću sa teme, da ne postižu dobre rezultate u aktivnostima koje su im neinteresantne ili su im lake, ali mogu preuzimati i previše na sebe, biti perfekcionisti i previše samokritični.
Darovitost često može biti prikrivena. Neka darovita deca mogu kasnije progovoriti, sporije pričati ili biti emocionalno rezervisana. Neka deca mogu imati izuzetne jezičke sposobnosti i imati teškoće u učenju. Takođe, neka deca mogu naučiti da ne pokazuju svoje prave potencijale kako bi se uklopila u vršnjačku grupu. Stoga, sve ove karakteristike treba posmatrati i pratiti.
Da li je moje dete darovito?
Da li je dete darovito ili ne to najbolje mogu pokazati testovi koje sprovode psiholozi. Iako se deca mogu testirati od 2. – 3. godine života, najbolje je sačekati da dete još poraste i da se testiranje obavi pred polazak u školu. Do tada je najbolje posmatrati dete, pratiti ga, razgovarati sa vaspitačima u vrtiću i pronalaziti načine da se prepoznata darovitost razvija.
Nakon testiranja ćete zajedno sa učiteljem/učiteljicom u školi planirati načine podsticanja darovitosti kod vašeg deteta.
Može se desiti da na testiranju za polazak u školu, vaše dete ne „zablista“ jer je možda anksiozno, ima problem da se fokusira ili mu treba više vremena dok razmisli a testovi traže brze odgovore. Ne treba da očajavate ako vaše dete ne postigne određeni rezultat na testu da bi se okarakterisalo kao darovito. Sačekajte da vidite kako će se uklopiti u školi, razgovarajte sa učiteljem/učiteljicom. Vaše dete može biti darovito iz jedne oblasti (npr. verbalne sposobnosti) a biti prosečno u drugim. Stoga sačekajte da vidite iz kojih oblasti je darovito.
