Šta znači biti emotivno nedostupan i nestabilan roditelj?
Emotivno nedostupan i nestabilan roditelj nije sposoban da se poveže sa svojom decom na dubljem nivou, da odgovori na njihove najintimnije potrebe, kao ni da im pruži emotivnu podršku i potporu kada je to potrebno.
Istraživači se već duže vreme bave temom roditeljskog staranja i zdravog podizanja dece. Podržavaju ideju da svako dete treba da ima emotivno dostupne i mentalno zdrave roditelje da bi i ono samo izraslo u zrelu i stabilnu osobu. Kada to nije slučaj, deca rastu puna nesigurnosti, strahova, imaju manjak samopouzdanja, a mogu da se jave i mentalni poremećaju poput paničnih napada, depresije, ili bipolarnog poremećaja. Takođe, neretko odrasli koji su rasli sa emotivno nestabilnim i nedostupnim roditeljem ili roditeljima mogu da razviju suicidne misli ili da imaju problema sa kontrolom besa. Neka druga istraživanja pokazuju da emotivno nestabilno okruženje takođe vodi u poremećaj višestruke ličnosti i post-traumatski stresni poremećaj. Dakle, kao što možete da vidite, rast u emotivno nestabilnoj i nedostupnoj sredini može da ostavi ozbiljne posledice na decu.
Šta karakteriše roditelje koji su emotivno nestabilni i nedostupni?
Roditelji koji su emotivno nedostupni su često nezreli i imaju psiholoških problema koji vrlo verovatno takođe potiču iz njihovog detinjstva. Određena ponašanja, emocije, ili simptomi koji se često javljaju kod emotivno nestablnih i nedostupnih roditelja su sledeći:
- Rigidnost – nemogućnost da u svom stavu i ponašanju budu fleksibilni kada je to potrebno;
- Niska tolerancija na stres – nemogućnost da se nose sa stresom na zreo način;
- Agresivnost – imaju napade besa koji mogu biti praćeni fizičkom agresijom, suicidnim ponašanjima, pretnjama da će da povrede sebe ili druge;
- Ne poštuju lične granice – ponašaju se i žele da budu prijatelj svom detetu umesto roditelj;
- Stalno traže pažnju – potrebni su im priznanje i podrška po svaku cenu.
Koji su to znaci da imate roditelje ili roditelja koji su emotivno nestabilni i nedostupni?
Nažalost, deca koja rastu uz emotivno nestabilnog i nedostupnog roditelja se veoma muče u životu. U daljem tekstu govorimo o 8 znakova da ste rasli uz roditelja koji je bio upravo takav.
1. Roditelja nije briga za tvoje blagostanje.
Prirodno je da verujemo da je svaki roditelj divan i brižan sa svojim detetom. Mislimo kako je svakom ljudskom biću normalno da budu emotivno dostupni i da se na najbolji mogući način brinu o svom detetu. To prosto nije tako. Postoje roditelji koji bi sve dali za svoje dete, ali postoje i oni koje uopšte nije briga šta se dešava sa njihovim detetom. Ovo je često slučaj kod Minhauzenovog sindroma. U pitanju je ozbiljan mentalni poremećaj karakterističan po tome što se osoba pretvara da je bolesna ili namerno izaziva simptome bolesti i samopovređuje se ili povređuje svoju decu kako bi izazvala pažnju, zabrinutost i sažaljenje od okoline. Koliko god da je teško da za poverovati, ovakvi roditelji zaista postoje.
2. Roditelj je više zainteresovan za svoje potrebe nego za potrebe porodice.
Roditelji koji su emotivno nedostupni često stavljaju svoje potrebe da izlaze, da idu na žurke, da se napijaju ili da koriste drogu, na prvo mesto u odnosu na aktivnosti i obaveze koje imaju veze sa njihovom porodicom. Izgovaraju rečenice tipa ,,Moram da imam svoj život, ne mogu uvek da budem mama/tata”, i dokle god je tačno da roditelji takođe treba da imaju svoj život, u nekim slučajevima to ide do ekstrema.
3. Roditelj se ponaša drugačije kada je kod kuće i kada je u društvu.
Roditelj je pred drugim ljudima veoma prijatna osoba koja se stalno smeši, predstavlja se kao brižan roditelj pun razumevanja, dok je potpuno drugačiji iza zatvorenih vrata.
4. Roditelja ne zanimaju obaveze koje se tiču školskih aktivnosti dece.
Roditelji koji nisu zainteresovani za blagostanje svoje dece često zaboravljaju da se pozabave određenim školskim obavezama koje su vezane za njihovu decu, da pozovu nastavnike kada je to potrebno, da provere deci domaći, da idu na roditeljske sastanke. Oni bi radije da prepuste školi da podiže njihovu decu i da oni ne moraju da se mnogo mešaju.
5. Roditelji sprečavaju svoju decu da postanu nezavisna.
Neki roditelji svesno sprečavaju svoju decu da postanu samostalna i nezavisna iz sebičnih razloga poput straha da će ostati sami i da će ih njihova deca napustiti. To su uglavnom roditelji koji vide svoju vrednost kroz svoju decu i misle da će, ako deca jednom odu, sa sobom poneti njihov ,,smisao života”. Ovakvi roditelji se neretko služe i ucenama i plašenjem svoje dece kako bi ih stalno kontrolisali.
6. Roditelji često nepotrebno kritikuju decu i svađaju se sa njima.
Roditelji koji su emotivno nestabilni često kritikuju svoju decu ili se nepotrebno svađaju sa njima kako bi održavali određeni stepen kontrole koji im odgovara. Neki roditelji se čak i takmiče sa svojom decom iz istih razloga. Međutim, kada deca odrastu desi se potpuno suprotno, tj. uglavnom žele da imaju što je manje kontakta sa takvim roditeljem. Ovakvi roditelji neretko pate od narcisodinog poremećaja ličnosti ili su sociopate.
7. Roditelj poistovećuje svoje dete sa ,,omraženim” partnerom.
Razvod nikada nije laka stvar. Postoje ljudi koji se sporazumno razvedu, a postoje i oni koji se u međuvremenu zamrze. Roditelj koji je toksičan traži na neki način osvetu tako što poistovećuje dete koje ostane sa drugim roditeljem sa ,,izdajnikom”, govori mu ružne reči i optužuje dete za ,,izdaju” govoreći kako sigurno ,,više voli drugog roditelja”.
8. Roditelj je previše permisivan i ne ume da postavi lične granice.
Previše permisivan način odgajanja može da dovede do toga da ne postoji nikakav red u kući i da dete radi ono što poželi. To se uglavnom dešava kada je roditelj sam po sebi veoma nesiguran i plaši se da, ako postavi granice, ga dete neće voleti ili da će toliko negodovati da to roditelj ne može da izdrži. Ovakvi roditelji često nemaju nikakvu kontrolu nad svojom decom. Roditelji su tu da podignu decu, da provedu vreme sa njima, da ih vole, da ih maze, ali bez sumnje treba da postoje neke granice. Roditelj nikada neće biti jednak sa svojim detetom ili sa detetovim prijateljem i to roditelj mora da razume, da postavi lične granice i da se pobrine da se one poštuju.
Ukoliko ste pronašli odlike svog roditelja u ovom tekstu i ukoliko osećate da danas imate posledice zbog kojih pravite greške u životu ili ste blokirani, ne ustručavajte se da zatražite razgovor sa psihoterapeutom. Psihoterapija i razgovor su jako delotvorni kod posledica neadekvatnog roditeljstva i sam čin otvaranja nekome ko će vas na pravi način razumeti je isceljujuć sam po sebi.
