Šta formira ličnost pojedinca?
Od davnina se vodi polemika o uticaju sredine i nasleđa na formiranje ličnosti pojedinca. Jedan od pristupa pomenutoj problematici jeste i izučavanje temperamenta deteta. Naime dva teoretičara, A. Tomas i S. Chess, su se sedamdesetih godina prošlog veka intenzivno bavili ovom temom. Oni su tvrdili da postoje devet osobina temperamenta sa kojima se svako dete rađa. Stoga bi zadatak roditelja bio da bolje upoznaju temperament svog deteta kako bi prilagodili vaspitne metode njegovim osobinama.
Osobine koji pomenuti teoretičari navode su: intenzitet emocionalne reakcije, upornost, kvalitet raspoloženja, perceptivnost pažnje, čulna osetljivost, nivo aktivnosti, ritmičnost, adaptibilnost i inicijalna reacija ka i od.
Intenzitet emocionalne reakcije
Intenzitet emocionalne reakcije podrazumeva da neka deca burno reaguju na događaje, odnosno da intenzivno proživljavaju osećanja tuge, sreće, besa. Takva deca glasno plaču kada su tužna, protestvuju kad su besna, a zarazno se smeju kada su vesela. Za ovu decu, uvek znate kako se osećaju. Sa druge strane ima dece koja su povučena i ćutljiva i za koju se često pitate šta misle i kako se osećaju.
Upornost
Suprotno od upornosti je lako odustajanje. Ovo podrazumeva da su neka deca veoma istrajna u svojim naumima ili postavljenim ciljevima i da ne odustaju čak i kada ne uspeju. Veoma ih je teško sprečiti u onome što su naumili. Sa druge strane imamo decu koja se lako povlače i odustaju ukoliko naiđu na prepreku. Ipak ona ne uspevaju da istraju po svaku cenu u svojim naumima i lako ih je ubediti da prestanu da rade stvari koje ne želimo da rade.
Perceptivnost pažnje
Perceptivnost pažnje odnosi se na mogućnost usmeravanja i zadržavanja pažnje. Nekoj deci je potrebno dosta vremena da izvrše svoje zadatke, jer se njihova pažnja stalno rasplinjuje u različitim smerovima. Međutim, kada su tužna ili razdražljiva lako je preusmeriti njihovu pažnju na nešto drugo i promeniti im raspoloženje. Nasuprot tome neku decu nije tako lako omesti. Mogu sedeti zadubljeni i čitati ili slagati slagalicu duže vreme. Ali kada su gladni ili tužni, nije im lako odvratiti pažnju na nešto drugo.
Nivo aktivnosti
Nivo aktivnosti ukazuje na to da deca mogu biti izuzetno aktivna i većinu vremena provoditi napolju ili u stalnom pokretu (žele da trče, skaču ili da se pentraju). Skoro nikada ne miruju, čak ni za vreme obroka. Nasuprot tome ima dece koja preferiraju mirnije aktivnosti, recimo da duže vreme gledaju knjige ili slažu slagalicu.
Ritmičnost
Ritmičnost se odnosi na dnevnu rutinu deteta. Neka deca imaju predvidljiv ritam. Ogladne u pravilnim razmacima, bude se, zaspe svakog dana otprilike u isto vreme. Druga deca imaju promenljiv ritam i njihova dnevna rutina se ne može predvideti.
Kvalitet raspoloženja
Kvalitet raspoloženja ukazuje da su neka deca uglavnom raspoložena i retko plaču. Druga se pak lako rasplaču ili naljute. Kvalitet raspoloženja većine dece varira iz situacije u situaciju.
Čulna osetljivost
Čulna osetljivost nije ista kod sve dece. Neka deca su osetljivija na stimuluse iz okoline (smeta im buka, jako svetlo, lako se trgnu i probude iz sna, i slično). Sa druge strane ima dece koja se uspavaju u bučnoj prostoriji, mogu da se ogrebu ili da se udare a da često ni ne zaplaču.
Adaptibilnost
Adaptibilnost se odnosi na mogućnost prilagođavanja. Neka deca se brzo prilagode na novu sredinu, ljude, hranu, na drugačiji ritam života. Potreban im je samo dan ili dva da se priviknu na novi raspored, život u novom komšiluku ili pohađanje novog vrtića. Druga deca se opet sporije prilagođavaju. Može se desiti da im trebaju meseci da se sprijatelje sa novom decom u školi, da počnu da se osećaju opušteno u novom kraju ili da se priviknu na nov raspored.
Inicijalna reakcija ka i od–
Inicijalna reakcija ka i od– odnosi se na to kako dete reaguje na nove situacije i nepoznate ljude. Neka deca započinju komunikaciju s nepoznatim osobama, prilaze novoj deci i pridružuju im se u igri. Uopšteno govoreći lako sklapaju prijateljstva, vole da probaju novu hranu i uživaju u odlasku na nova mesta. Druga deca izbegavaju nove situacije i postepeno uspostavljaju kontakte sa drugima. 
Bitno je naglasiti da su ovo teoretski koncepti, a da je ponašanje većine dece negde između ove dve krajnosti. Ipak, ovaj model može vam biti od koristi da bolje upoznate svoje dete i naučite da predvidite njegove rekacije. Temperament vašeg deteta može da se veoma razlikuje od vašeg. Mnogim roditeljima je lakše da razumeju i vaspitaju decu koja imaju temperament sličan njihovim. Upravo iz tog razloga bitno je da bolje upoznate i predvidite detetove reakcije kako bi se njegovom temperamentu mogli lakše prilagoditi. Osim toga možete pomoći detetu da razvije dobre strane svog temperamenta i prepozna situacije koje su za njega izazovne.
