Kućni poslovi pomažu deci da se nauče odgovornosti i da steknu veštine koje će im trebati za ceo život. Podelom kućnih poslova takođe se utiče i na smanjenje stresa u porodici i poboljšanju celokupnog funkcionisanja porodice.
Mnogi roditelji misle da treba da sačekaju sa kućnim poslovima, dok dete ne poraste dovoljno. Ali stručnjaci tvrde da dete već od druge godine treba da učestvuje u kućnim poslovima onoliko koliko može. Dete najbolje uči tako što nešto radi.
Od 2 do 3 godine
Dete može da složi svoje igračke, dopuni hranu kućnom ljubimcu, obriše prašinu ili kada se nešto prolije, složi knjige.
Kada napuni 4 ili 5 godina
Dete može da uradi sve prothodno navedene poslove i da namesti svoj krevet, raspremi sto, pomogne u nošenju nekih namirnica iz prodavnice, upari čiste čarape, zalije cveće, koristi ručni usisivač.
Sa 6 ili 7 godina
Dete može da uradi sve prethodne poslove i da raspremi i složi stvari, postavi sto, obriše pod.
Na uzrastu od 8 do 9 godina
Dete može i da napuni mašinu za sudove ili veš, opere sudove, složi namirnice u fružider, usisa, pomogne u spremanju obroka, napravi sebi sendvič, oljušti povrće, odvede psa u šetnju.
Deca starija od 10 godina
Pored svih navedenih poslova, mogu i da isprazne mašinu za sudove ili veš, srede kupatilo, operu prozore, spreme proste obroke, ispeglaju ravne stvari, čuvaju mlađeg brata ili sestru, zamene svoju posteljinu.
Svako dete ima svoj tempo sazrevanja, stoga je ova lista kućnih poslova primerenih uzrastu, samo okvirna lista. Ova lista je samo vodič i pokazuje koje sve to poslove može da obavlja većina dece. Listu kućnih poslova treba prilagoditi mogućnostima deta.
Naš savet 
Bilo bi dobro da svako u porodici ima svoje zaduženje i da se od svakog očekuje da uradi svoj deo posla. U tome Vam može pomoći Tabela kućnih poslova. Tabela treba da sadrži imena članova porodice i pored svakog imena zaduženja koja obavlja. Dobro bi bilo i da se lista sačinjava na nedeljnom ili dnevnom nivou i da svako, kada završi svoj posao, štiklira šta je uradio.
Sa starijom decom se možete i dogovarati koje će poslove da obavlja. Pustitie dete da bira jer će tako biti motivisanije, jer mu posao nije nametnut nego ga je odabralo.
Prilikom zadavanja kućnih poslova važno je voditi računa da poslovi budu primereni uzrastu, jer preteški poslovi mogu biti frustrirajući i opasni za dete, a previše laki poslovi mogu biti dosadni. Takođe je važno da budu jasno definisani npr. „Namestiti krevet, spakovati stvari u ormar…“ a ne uopšteno „Srediti sobu.“.
Kada dete prvi put radi neki od kućnih poslova, prvo mu pokažite kako to da uradi, potom neka Vam dete pomogne sledeći put, a naredni put ga samo nadgledajte. Kada nauči, imajte poverenja da samostalno obavlja taj kućni posao.
Ono što je važno napomenuti, jeste da ne treba insistirati na savršenstvu. Treba pustiti dete da uradi onako kako može. Nije ni dobro ići za detetom i ispravljati ono što nije dobro uradilo. Ako je velika greška porazgovarajte sa detetom i objasnite mu, a ako je nešto manje važno, ostavite tako kako je dete uradilo. Dete uvek pohvalite za trud. Hvalite i hrabrite dete dok obavlja poslove. Nemojte čekati da završi.
Pokušajte da kod deteta razvijete osećaj sreće i važnosti dok pomaže u kući, a ne da očekuje nadoknadu za urađeni posao. Istaknite da tako pomaže svima i da ste zbog toga veoma srećni.
