Roditeljstvo je već samo po sebi teško bez obzira na sve. Zahteva da ,,savršeno” balansirate između svojih potreba i potreba dece, da na najbolji mogući način planirate svoje vreme, da imate dovoljno resursa i da uvek budete tu za svoju porodicu.
Međutim, kada se roditelj bori sa nekom mentalnom ili hroničnom bolešću, dijabetesom, rakom, ili nečim drugim, sve ovo postaje duplo teže. Prosto, postoje trenuci kada roditeljstvo pada u drugi plan zbog nemogućnosti da mu se posvetite, ali to ne znači da ne možete da imate zdravu i srećnu porodicu.
Roditelji koji pate od neke mentalne bolesti se neretko suočavaju sa manjkom energije, problemima sa spavanjem, koncentracijom i pažnjom, iritabilnošću i čestim promenama raspoloženja. Sve ovo može da dovede do toga da on ili ona postanu manje ,,dostupni” svojoj deci.
Istraživanja su pokazala da majke koje se bore sa depresijom komuniciraju sa decom na manje aktivan način što može da utiče na to da dete kasni sa razvojem u govoru, emocionalnim razvojem i zrelošću. Deca, sa druge strane, se mogu osetiti usamljeno, zbunjeno i mogu da krive sebe za sve što se dešava.
Takođe, veliki problem roditeljima koji se suočavaju sa nekom mentalnom bolešću je zapravo stigma. Društvo u kojem živimo većinski ima negativan stav i uverenja kada su u pitanju mentalne bolesti, te nekim roditeljima može delovati neprihvatljivo da potraže stručnu pomoć. Društvo nameće teret da u svakom trenutku morate biti ,,savršen roditelj” što samo dodatno pogoršava pritisak koji većina roditelja već oseća.
U daljem tekstu vam nudimo 8 saveta kako da izbalansirate roditeljstvo i činjenicu da patite od neke mentalne bolesti.
1. Fokusirajte se na celu porodicu.
Mentalno zdravlje jednog člana porodice u isto vreme postaje i mentalno zdravlje svih. Stoga, pazite jedno na drugo i na svoju decu i obratite pažnju ako deca krenu da ispoljavaju neki od simptoma bilo kakve bolesti ili poremećaja. Istraživanja su pokazala da deca čiji roditelji pate od neke mentalne bolesti imaju veće šanse da i ona sama obole.
2. Potražite stručnu pomoć.
Koliko god vam možda bilo teško da se obratite stručnom licu, uradite to zarad svoje dece i porodice, ako ne zbog sebe. Imajte na umu da je traženje pomoći kada vam je ona neophodna znak snage a ne slabosti.
3. Družite se sa dragim ljudima.
Patiti od neke mentalne bolesti vas može izolovati od drugih. Međutim, izolacija nije dobra ni za vas ni za vašu decu. Živeti u podržavajućoj sredini i biti okružen ljudima kojima je stalo je ključno ne samo za vas nego i za vašu decu. Družite se sa ljudima koji razumeju šta se dešava, poštuju vaše potrebe i potrebe vaše porodice. Dobro je da dete raste sa osećajem da postoje i drugi na koje može da računa.
4. Planirajte unapred.
Razmislite o tome kakva je priroda vaše bolesti i kako vas tera da se osećate i ponašate. Napravite plan unapred da, kada niste baš svoji, možete da kažete svom partneru da se pobrine za decu ili da obrati malo više pažnje na njih. Ovo može biti veoma korisno u slučaju da je mentalna bolest toliko ozbiljna da vam potencijalno treba i hospitalizacija. Isplanirajte, ako se to desi, sa kim će deca ostati i kako će vaša porodica funkcionisati za vreme tog perioda.
5. Upišite decu na vannastavne aktivnosti.
Iako ovo može biti teško uklopiti u vaš raspored ili raspored vašeg partnera, upisivanje dece na vannastavne aktivnosti je korisno za njihov razvoj i za suočavanje sa situacijama koje se dešavaju kod kuće. Na ovaj način, bilo da je u pitanju sport ili neka kreativna aktivnost, deca mogu da se druže i da se povežu sa svojim vršnjacima i drugim odraslim.
6. Brinite o sebi.
Ako se iz bilo kog razloga ne osećate dobro, obratite se odmah stručnom licu koje vas prati. Ako ste previše depresivni da izađete iz kreveta, ili prosto ne možete da svojoj deci pružite najbolju verziju sebe, onda nemojte. Ne terajte se da radite nešto što vam u tom trenutku ne prija ili što prosto ne možete jer to sigurno neće doneti dobro ni vama ni njima.
7. Posvetite najbolje vreme deci.
Ako vam određene aktivnosti stvaraju anksioznost, izbegavajte ih. Ako vam je lakše i bolje se osećate preko radnih dana nego vikendom, onda posvetite te dane svojoj deci. Ako patite od depresije, biće dana kada ništa ne ide kako treba, kada se osećate kao da ste najgori otac ili majka na svetu, i imaćete osećaj kao da se to nikada neće promeniti. Ali probajte da budete nežni prema sebi i da ponavljate kako je to samo deo vaše bolesti, da ćete biti bolje, i da taj osećaj neće večno trajati. Stoga, planirajte određene aktivnosti u odnosu na to kako se osećate i pravite raspored misleći i na svoju bolest.
8. Napravite vreme za hobije.
Kada imate neku mentalnu bolest i pritom ste i roditelj, ovo može da vas odvuče od aktivnosti u kojima ste nekada uživali. Setite se šta je to što vam je donosilo radost – vežbanje, kreativne aktivnosti, putovanja, učenje stranog jezika, šta god da vam prija. Posvetite neko vreme isključivo sebi, a, ako se tako osećate, možete pozvati decu i partnera da vam se pridruže i da na taj način, to postane porodična aktivnost. 
Kao što smo već spomenuli, patiti od mentalne bolesti i truditi se da budete ,,savršen” roditelj može da bude veoma zahtevno. Pre svega imajte na umu da ako ste vi dobro, onda će biti i vaša deca. Obratite se stručnom licu čim primetite prve simptome bilo koje mentalne bolesti, i nemojte obraćati pažnju na to šta drugi misle. Neka vam vaše i zdravlje vaše porodice budu na prvom mestu.
