Za mnoge porodice, leto je vreme za opuštanje i odmor od rutine. Roditelji koji rade tokom raspusta mogu zadržati isti ritam kao i tokom ostatka godine. Ali za mnoge porodice, letnji raspust i odmor od škole podrazumeva da se ukućani bude u različito vreme ujutru, imaju drugačije aktivnosti, nema popodnevnog rada na domaćim zadacima i vreme za spavanje se pomera.
Ali eto opet počinje školska godina! I vreme je da se cela porodica ponovo vrati u rutinu. Iako se čini da je to nešto što nam se, hteli, ne hteli nameće, to je zapravo odlična prilika. Rutine su mnogo više od ispraćanja svih okućana ujutru i leganja na vreme uveče u krevet. Uspostavljanje rutine uči decu važnim životnim veštinama i povratak u školu će proći najbezbolnije.
Rutine pružaju spoljašnju strukturu koja je deci potrebna dok je njihova unutarnja struktura još uvek u razvoju
Našom sposobnošću da upravljamo sa više zahteva u isto vreme upravlja deo mozga koji obavlja nešto se zove “izvršna funkcija.“ Baš kao šef na poslu, “izvršitelj” u mozgu može pronaći problem, smišlja plan za rešavanje problema, sprovodi plan a zatim ga ocenjuje i pravi izmene za sledeći put kada se problem pojavi. Ona nam pomaže da odredimo prioritete i organizujemo naš dan.
Nažalost, ljudi nisu rođeni sa visoko razvijenim „šefom“ u mozgu. Potrebne su godine da bi „šef“ sazreo. Šta više, istraživanja sada pokazuju da naš „izvršitelj“ nije skroz u funkciji sve dok ne zađemo u dvadesete godine života.
Deo naše roditeljske odgovornosti je da budemo negujući šef dok se on ne razvije i u mozgu naše dece. Dečijem mozgu koji je u razvoju rutine pružaju matricu kako organizovati i upravljati svakodnevnim životnim aktivnostima. Postupno se prepušta odgovornost čime se pospešuje razvoj mozga, osnažuje se samoupravljanje i deca postaju više samostalna.
Rutinom neke aktivnosti postaju „automatske“
Hajde da razmislimo: Od dana kada smo rođeni pa sve dok ne umremo, svaki dan donosi nova iskustva i nove probleme za rešavanje. Ako bi smo morali da donosimo odluke o svakom pojedinačnom aspektu u toku jednog dana bili bi preplavljeni. Kada imamo uspostavljene jutarnje i večernje rutine onda veliki broj tih odluka ne moramo da donosimo. Nakon što je postavljena jutarnja i večernja rutina eliminisana je i potreba da donosimo neke od tih odluka. Niko u porodici ne mora da razmišlja šta treba da radi. Jednostavno će svako raditi svoje. Očekivanja su jasna, tako da nema potrebe da roditelj podseća, prigovara, moli ili pregovara. Kada rutine postanu automatske svi ukućani su srećniji.
Rutine pomažu deci da postanu nezavisni i samostalni
Nakon što uspostave rutine, deca postaju samostalna i odrasli mogu postupno da popuste kontrolu. Kada su deca mala jednostavan spisak jutarnjih i večernjih aktivnosti može biti od velike korisi. Na pimer:
Jutarnji spisak
- Umiti se
- Oprati zube
- Obući se
- Očešljati kosu
- Spremiti krevet
- Doručkovati
- Sve gotovo? Vreme je za opušten doručak.
Večernji spisak
- Staviti igračke na svoje meso
- Pipremiti odeću i stvari za jutro
- Kupanje ili tuširanje
- Obući pidžamu
- Oprati zube
- Popiti čašu vode
- Sve gotovo? Vreme za ušuškavanje i priču!
Utrošeno vreme dok ih ne naučimo kako da sami prolaze kroz listu je odlično iskorišćeno vreme. Vremenom će listu raditi automatski. Klinci su tada stekli navike samoupravljanja i organizacije. Pozitivno je to što ćemo onda i sami ujutru imati više vremena za naše male rituale pred odlazak na posao.
Rutine daju značajnu osnovu i mehanizme za suočavanje sa životnim neprilikama
Ne možemo, i ne treba, zaštititi decu od pilagođavanja i nošenja sa promenama. Život je pun iznenađenja, razočaranja a ponekad čak i traumatičnih iskustava. Kada deca odrastu sa lepezom predvidivih rutina oni onda poseduju unutarnji osećaj sigurnosti koji ih čini otpornijim na životne neprilike.
Rutine su osnova za uspeh
Uspešne odrasle osobe znaju kako da strukurišu svoje vreme i kako da postave prioritete i rokove. Svesni su da postoje zadaci koje treba uraditi, bez obzira na to da li im se sviđaju ili ne. Strpljivi su i u stanju da istu radnju ponove i više puta dok je ne izvedu kako treba.
Te veštine ne dolaze same od sebe. Deca koja su bila podučavana osnovnim rutinama izrastaju u ljude koji su efikasni i dobro organizovani. Dete koje je razvilo naviku da brine samo o sebi je opremljeno za uspeh u životu. Dete koje redovno radi svoj domaći zadatak, izrasta u odraslog ko dokumentaciju radi dobro i uvremenjeno. Dete koje redovno uvežbava muzički instrument, sport ili predmet nauči da je potrebno redovno raditi na nečemu kako bi to usavršili.
Kada su ga pitali da definiše slobodu, pesnik i farmer Robert Frost je jednom rekao: “Može se reći da ste slobodni kada vam je komotno u vašim dizginama“. Konj bi mogao da se uzjoguni u bilo kom trenutku. Ali, kada je konj opušten i kada se pažljivo rukuje sa njim dizgine pružaju sigurnost i smernice kako ići dalje. Rutine su takve. Nije poenta da budu krute i kontrolišuće. Umesto toga, one su tu da pruže osećaj kontrole i sigurnosti koji nam omogućava da budemo najbolji što možemo.
Nemojte čekati do početka škole da bi ste decu vratili u rutinu. Pomozite svojoj deci da pređu iz moda za raspust u mod za školu. I budite istrajni. Neka rutine postanu deo vaše porodice i kulture. Jednoga dana, možda, kada napune 40, vaša deca će vam biti zahvalna na tome.
