Strah je jedna od primarnih čovekovih emocija i veoma je važna emocija jer nas upozorava na opasnost i nagoni na beg. Strah je normalan odgovor na stvarno opasne okolnosti, osobe i objekte. Evoluciono gledano, strah je izuzetno važna emocija jer ima svrhu u preživljavanju i samozaštiti.
Fobija uključuje preteranu reakciju straha od nekog objekta ili situacije koje ne mora predstavljati objektivnu opasnost.
Anksioznost prestavlja preteranu rekaciju straha zbog mogućih posledica, a ne reakciju na sam događaj. Anksioznost se javlja kada osoba precenjuje opasnost a potcenjuje sopstvene sposobnosti da izađe na kraj sa tom opasnosti.
Najopštije gledano, postoje dve vrste strahova: urođeni i stečeni. Urođeni strahovi su strah od glasnih, iznenadnih zvukova i strah od iznenadnih pojava – izmicanje podloge. Stečeni strahovi su svi ostali strahovi. Što nam dakle govori da smo naučili da se plašimo različitih stvari.
Kada govorimo o dečijim strahovima, važno je napomenuti da su određeni strahovi vezani za određne razvojne periode. Ti strahovi se zovu Razvojni strahovi.
RAZVOJI STRAHOVI
Predškolski period
U prvim mesecima života, jaki zvuci ili zraci svetlosti mogu izazivati strah kod detata. Potom, prisutan je i strah od nepoznatog i strah od odvajanja.
U toku druge godine prisutan je strah od životinja, nekih predmeta (fen, usuisivač…), jakih zvukova, taminih boja, velikih odjekata, vode (more, kupanje) itd.
U toku treće i četvrte godine prisutan je strah od mraka, doktora, zubara, lopova, izmišljenih bića (veštice, čudovišta koja žive u mraku)…
U petoj godini prisutan je strah od pasa, povreda, strahovi od prirodnih pojava, strah od mraka…
A u toku šeste godine prisutan je strah od bolesti, smrti, strah da će se izgubiti, strah od vode, vatre, strah od samoće, strah od povreda…
Školski period
U školskom periodu prisutni su strahovi od povreda, saobraćajnih nesreća, vatre, strah od nesupeha, grmljavine, strah od zmija, buba, strahovi od izmišljenih likova iz priča i filmova, strah od mraka…
Adolescencija
U adolescenciji su najprisutniji seksualni strahovi, egzistencijalni strahovi, strahovi vezani za rat i mir…
Strah se može ispoljiti kroz nemir, razdražljivost, plačljivost, otpor, neprijateljstvo, preteranu zavisnost, povlačenje i izbegavanje društva, zamor, različite telesne efekte karakteristične za strah, slabu pažnju, tikove…
Prilikom procene da li je neki strah patološki tačnije, da li je u pitanju anksioznost ili fobija, važno je da znamo kolika je učestalost i intenzitet straha, jer dugotrajno stanje straha smanjuju kvalitet života deteta i mogu dovesti do ozbiljnijih poremećaja u dečijem razvoju, a jačina straha može ugroziti i zdravlje deteta.
Važnu ulogu u nastanku i razvoju anksioznih poremećaja kod dece igra i genetika i sredina u kojoj odrastaju. Što dalje znači da poremećaji mogu izostati kod dece koja imaju genetsku predispoziciju, a odrastaju u zdravim uslovima.
Bilo da je u pitanju razvojni strah ili patološki, potrebno je detetu pružiti sigurnosti, toplinu i biti smiren. Ne treba ismevati dete, ali ni ignorisati. Takođe se ne preporučuje ni „preplavljivanje“ deteta tj. „guranje“ deteta u situaciju koje se plaši, već treba postepeno da se približava izvoru straha. Na primer ako je u pitanju pas, treba prvo da ga posmatra sa distance, da se razgovara o tome…
Roditelji mogu svojim reakcijama da utiču na intenzitet i razvoj urođenih i razvojnih strahova, a takođe i na pojavu novih strahova. Dakle, ako su i roditelji skloni sličnim rekacijama treba da se potrude da ostanu smireni.
Ako roditelji uoče da se njihovo dete plaši više nego uobičajno i više nego njegovi vršnjaci, a da ga ti strahovi ometaju u svakodnevnom funkcionisanju, potrebno je da konsultuju lekara, psihologa, psihoterapeuta kako bi se otklonile eventualne sumnje ili na vreme počelo sa tretmanom. Važno je na vreme prepoznati anksioznosti i fobije jer može doći do narušavanja normalnog razvoja deteta.
Ohrabrujuća vest je da se strahovi mogu uspešno prevazilaziti, a jedan od najboljih načina u rešavanju problema strahova, anksioznosti i fobija jeste REBT psihoterapija.
