Šta podrazumeva zlostavljanje dece?

Zlostavljanje dece može da bude fizičko, verbalno, ili seksualno. Pored ovoga, domaćinstva u kojem članovi pate od alkoholizma, konzumiranja supstanci, problema sa kontrolom besa, neretko imaju slučajeve zanemarivanja dece što takođe spada u zlostavljanje. Posledice zlostavljanja deteta su manje ili veće povrede, a nekada čak i smrt. Neka deca nisu ni svesna da su žrtve. Zlostavljanje dece je nažalost veoma rasprostranjeno i dešava se u svim kulturama i nacionalnostima.

Fizično zlostavljanje podrazumeva da se dete tuče, neretko i do lomljenja kostiju, da mu se nanose opekotine, i slično. Verbalno zlostavljanje obuhvata ucenjivanje deteta ili pretnju fizičkim i/ili seksualnim nasiljem. Emocionalna trauma je u svakom slučaju prisutna u svakom od ovih vrsta zlostavljanja.

Kada je u pitanju seksualno zlostavljanje, ono podrazumeva namerno izlaganje maloletnog deteta seksualnim aktivnostima koje dete ne može da razume ili da na to svesno pristane, kao na primer neprimerno dodirivanje detetovih intimnih delova, pokazivanje intimnih delova detetu, seksualni akt, kao i bilo koja druga vrsta egzibicionizma, voajerizma, ili izlaganja pornografiji.

Zanemarivanje deteta se dešava kada staratelj nije u stanju ili se namerno ne brine o detetovim osnovnim potrebama i o njegovom blagostanju. Ovo može da uključuje fizičko zanemarivanje kada na primer staratelj lišava dete hrane, odeće, krova nad glavom i ostalih bazičnih potreba. Emocionalno zanemarivanje podrazumeva uskraćivanje ljubavi, osećaja sigurnosti i privrženosti. Medicinsko zanemarivanje je situacija u kojoj je dete lišeno medicinske pomoći ili redovnih kontrola koje su neophodne za njegov pravilan i zdrav rast i razvoj.

Koji su simptomi zlostavljanja? 

Nije uvek lako prepoznati kada je dete zlostavljano. Takva deca retko progovaraju o tome jer se plaše da im niko neće verovati, pogotovu jer je najčešće osoba koja ih zlostavlja neko koga mnogo vole i ko im je blizak pa neretko pokušavaju da je zaštite. Nekada čak i sami roditelji ,,ne vide” simptome zlostavljanja jer ne žele da se suoče sa realnošću.

Ako iz bilo kog razloga sumnjate da je vaše dete fizički ili seksualno zlostavljano, treba ga što pre odvesti kod doktora. Apsolutni je imperativ da takvo dete treba što pre da dobije neophodnu medicinsku i psihološku podršku. Mnogi znaci seksualnog zlostavljanja su ograničenog vremenskog trajanja te treba odvesti dete kod lekara u roku od 72 sata nakon ,,događaja”. Lekar bi trebalo da obavi kompletan fizički pregled kako bi utvrdio bilo koje znake fizičkog ili seksualnog zlostavljanja. Ove dve vrste zlostavljanja neretko idu zajedno. Što se duže zlostavljanje odvija, manje je verovatno da će se dete oporaviti emotivno i fizički od onoga što mu se desilo.

Roditelji bi trebalo da obrate pažnju na bilo kakvu neuobičajenu promenu na detetu. Na primer:

Znaci fizičkog zlostavljanja

• Bilo kakva vrsta neobjašnjive fizičke povrede (modrice, opekotine, lomljenje kostiju, povreda glave i slično).

Znaci seksualnog zlostavljanja

• Uplašeno ponašanje (noćne more, depresija, neobični strahovi, pokušaji da dete pobegne od kuće);
• Bol u stomaku;
• Mokrenje u krevet;
• Urinarne infekcije;
• Polno prenosive bolesti;
• Ekstremno seksualno ponašanje koje nije primereno detetovom uzrastu.

Znaci emocionalnog zlostavljanja

• Nagli pad samopouzdanja;
• Glavobolje ili bolovi u stomaku bez nekog objašnjivog medicinskog razloga;
• Nenormalni strahovi, noćne more, pokušaji da dete pobegne od kuće.

Znaci emocionalnog zanemarivanja

• Nemogućnost da dete dobije na težini (pogotovu kod mlađe dece);
• Očajnička potreba za ljubavlju;
• Veliki apetit i/ili krađa hrane.

Koji su razlozi koji vode u zlostavljanje deteta? 

Razlozi za zlostavljanje deteta su kombinacija individualnih, relacionih i ostalih društvenih faktora. Sama deca nikada nisu odgovorna za zlostavljanje, međutim, postoje neke karakteristike koje čine određenu decu podložnijom ovoj vrsti maltretiranja. Rizični faktori su sledeći:

• Dete ima neki fizički ili mentalni invaliditet;
• Roditelji koji ne razumeju potrebe deteta i ne znaju šta mu je sve neophodno za pravilan rast i razvoj;
• Sami roditelji su bili prethnodno zlostavljani ili zanemarivani;
• Siromaštvo ili drugi socio-ekonomski problemi;
• Nasilje u kući;
• Korišćenje supstanci u domaćinstvu;
• Loš odnos i komunikacija između roditelja i deteta;
• Roditelj ili roditelji koji pate od nekog mentalnog poremećaja;
• I slično.

Kako se ponašati u situaciji u kojoj znate da je dete zlostavljano?

Ako sumnjate da je vaše dete zlostavljano, treba odmah da se obratite pedijatru ili lekaru opšte prakse za pomoć. Lekari su obavezni da prijave nadležnim organima sve što im deluje kao zlostavljanje. Takođe, mogu dalje da upute dete na odeljenje za psihološku pomoć kako bi stručno lice dodatno ispitalo situaciju i pružilo potrebnu vrstu podrške.

U većini slučajeva deca koja su na bilo koji način zlostavljana ili zanemarena imaju više emocionalne i psihološke nego fizičke posledice. Dete koje je maltretirano će najverovatnije postati depresivno i razviće suicidne misli, postaće povučeno ili agresivno. Starija deca mogu da se podvrgnu alkoholu i drogama, da probaju da pobegnu od kuće ili da zlostavljaju druge. Što je dete mlađe i što je zlostavljač bliži detetu, veće će biti i psihološke posledice.U svakom slučaju detetu će biti potrebna psihološka pomoć kako bi uspelo da se izvuče iz jedne tako okrutne životne epizode. Da bi živelo kvalitetnijim i zdravijim životom, nesumnjivo je neophodno stručno lice poput psihologa, psihijatra i/ili psihoterapeuta i što mu se pre obratite, veće su šanse za izlečenje.