Koliko često uopšte razmišljate o pristanku? Kao društvo, da li zaista razumemo šta je pristanak?
Loše seksualno obrazovanje, u kombinaciji sa zbunjujućim ljubavnim pričama uz koje odrastamo, čine težak teren za navigaciju. Većina ljudi upražnjava seks, ali malo njih zapravo razgovara o ovom činu na pravi način, samim tim čineći i razgovor o pristanku ne tako jednostavnim.
Šta je pristanak?
Pristanak je jasan i potvrdan izraz dozvole da se nešto učini, da nekoga dodirnete ili budete dodirnuti na određenim mestima, uz određene manire i u određeno vreme. Specifičan je i važi samo ovde i sada. To znači da se pristanak može povući u bilo kom trenutku. Čuti jednom „da“ ne znači da treba pretpostaviti da će i sledeći put odgovor biti „da“ za istu aktivnost. Svaki put mora da postoji pristanak.
Šta nije pristanak?
Mnogi ljudi misle da flert ili određen način oblačenja znače i pristanak na dodir, iako je istina daleko od toga.
Ćutanje ili odsustvo negacije ne znače pristanak.
Ukoliko je osoba u alkoholisanom stanju i u tom trenutku pristane na seks, to ne treba shvatiti kao pristanak jer osoba nije u stanju da sveno razmišlja.
Mnoge osobe koje su u dugim vezama misle da je pristanak podrazumevan.
Ljudi su takođe zbunjeni kada neko kaže „da“, a zatim povuče svoj pristanak. Povlačenje pristanka ume da izazove osećaj odbijanja, na šta osoba može odgovoriti besom, razočarenjem, ogorčenjem ili osudom partnera. Međutim, važno je shvatiti da povlačenje pristanka nije odbijanje. Umesto toga, treba ga razumeti kao poziv za dublje povezivanje sa partnerom, i na drugačiji način. Svako ima pravo da se predomisli u bilo kom trenutku, bez potrebe da se opravdava ili izvinjava. Kada se pristanak povuče, seksualna aktivnost mora odmah da prestane.
Odakle potiče neznanje?
Loše- skoro nepostojeće- seksualno obrazovanje glavni je faktor zbog koga se veruje u mitove o seksu i romantičnim vezama.
Seksualno obrazovanje trebalo bi da se uključi u osnovne škole, prilagođeno uzrastu, ukazujući na poštovanje međusobnih razlika i razumevanje integriteta tela.
Deca veoma često poljupce rođaka svrstavaju u neprijatnost. Iako može zvučati beznačajno, ovakva situacija ima veliki uticaj na dete koje trpi nešto što ne želi, a tiče se telesnog integriteta. U konstruisanju podsvesti ovo zvuči kao: „Ne bi trebalo da pravim problem“ ili „Nemam prava da kažem ne“ ili „Treba da radim kako mi se kaže “. U kasnijem životnom dobu ovo stvara problem, jer se osoba ne oseća dovoljno samopouzdano ili asertivno da iskaže ono što želi, ili ne želi.
Uspavanu lepoticu „spašava“ poljubac bez pristanka. Mnoge ljubavne priče prikazuju ženu koja treba da bude lepa dok čeka da je muškarac odabere. Biti odabran navodno je dovoljno za „da“, koje žena zapravo nije ni izgovorila. U modernim filmovima rodno pristrasne priče i dalje su romantizovane na isti način. Mizoginija je i dalje neosporna, i široko rasprostranjena. A demonstracija razgovora sa jasnim pristankom nije seksi, i nije uzbudljivo prikazati je u filmu.
Razgovor na temu pristanka nije neophodan samo ženama. Ne zaboravimo da i muškarci i žene mogu prekršiti pristanak. Da je mit da su muškarci seksualniji od žena, i da su uvek raspoloženi za seks, što pogrešno podrazumeva da pristanak nije potreban. Pristanak je neophodan i ženi i muškarcu.
Seksualno uzbuđenje nije pouzdan znak seksualne želje
Dobar seks je seks koji se želi. Zato se može činiti intuitivnim da će velika uzajamna želja olakšati seksualno uzbuđenje i orgazam, a da će ih strah, zbunjenost i prisila osujetiti. Ipak, stvari nisu tako jednostavne.
U seksualnom uzbuđenju psihološki i fiziološki procesi povezani su na kompleksne načine. Kada obe sfere rade usaglašeno – telo je uzbuđeno, i srce uključeno – možemo imati ispunjavajuće seksualno iskustvo. Ali, telo se ne pridržava uvek molbe koju ima srce. Ponekad postoji volja, ali je telo ne prati. Na primer, muškarci sa erektilnom disfunkcijom i žene sa vaginizmom mogu želeti seks sa svojim partnerima, ali fiziologija im to onemogućava.
Sa druge strane, može se desiti suprotno. Telo se može uzbuditi uprkos mentalnoj nelagodnosti i odsustvu želje. Primer toga je suočavanje sa erekcijom u neadekvatnoj situaciji kod adolescenata. Uzbuđenje koje se rutinski događa tokom REM faze sna, i kod muškaraca i kod žena. Poznato je i da može doći do orgazma tokom sna, kod oba pola.
Koreografija uma i tela, kada je u pitanju seksualni odgovor, delikatna je i složena. Fiziološka seksualna uzbuđenost ne mora nužno signalizirati želju ili pristanak na seks, i ne sme da nadjača subjektivno iskustvo osobe.
Razgovor nije lak, ali je neizostavan
Mnogi se osećaju nelagodno kada su u pitanju razgovori na temu seksa. Sa druge strane, osećaju se uznemireno u spavaćoj sobi jer se od njih očekuje da znaju šta treba da rade, bez prethodnog razgovora o tome. Izražavanje jasnog pristanka je neophodno, kao i razgovor o tome šta treba da se dogodi kako bi neko bio u potpunosti seksualno uključen i kako bi osećao zadovoljstvo. Ovakvi razgovori često na površinu izvlače stidljivost i osećaj neprijatnosti. Ali kada naučimo da razgovaramo o svojim potrebama, očekivanjima, zadovoljstvu i fantazijama, seks će biti sve bolji. U svemu tome pristanak osnažuje, jer neguje osećaj poštovanja, a kada oba partnera sede zajedno za volanom, prostor za procvat je neograničen.
Uz jasne razgovore o pristanku, manje će biti negativnih seksualnih iskustava, manje će stvari krenuti nizbrdo u spavaćoj sobi, a samim tim biće i manje povređenih emocija kada je seks u pitanju.
Svakim danom sve je više edukatora i terapeuta koji su aktivni, i koji se snažno zalažu za rušenje mitova o seksu i romantičnim vezama. Ali, održavanje ovog razgovora živim zadatak je svih nas. Što češće otvoreno razgovaramo, to više učestvujemo u izgradnji jezika koji svi treba da razumeju. Razgovor na temu pristanka, umesto dosadnog i neugodnog, treba doživljavati kao normalan i neophodan; komunikacija i poštovanje bili su i uvek će biti – seksi.
