Kako se ponaša neko ko ne podnosi kritiku?
Vaš partner vas je nekako povredio ili je prešao granicu. Želite da porazgovarate o tome šta se desilo. Međutim, već na prvu rečenicu on prekrsti ruke, gleda na drugu stranu, čačka telefon. Govori stvari poput ,,Zašto me kritikuješ? Znam da sam grozna osoba.” Počinje da se brani. Kritika mu teško pada. Odmah navodi milion razloga zašto niste u pravu. I ovako svaki put kada pokušavate da vodite nekakav ozbiljan razgovor.
Deluje vam kao da mu nije stalo da priča sa vama, kao da vi ili vaše emocije niste bitni. Međutim, imajte na umu da osobe koje ne podnose kritiku se ne ponašaju ovako namerno. Ne žele da vas povrede već se štite od osećanja krivice i sumnje u sebe. Imaju problem da preuzmu odgovornost za svoje postupke i često se osećaju nelagodno kada nisu u pravu. Imaju utisak kao da su vas izneverili ili kao da prosto nisu uspeli u nečemu što su želeli da urade.
Zašto se ovakvo ponašanje javlja?
Ovakvo ponašanje može da se javi još u detenjstvu i da vuče korene iz nekog traumatičnog događaja. Deca obično razviju ovakvu vrstu ponašanja da bi se odbranila od negativih dešavanja. Međutim, ako se ne leči na vreme može da postane veoma loša navika. Osoba koja ne podnosi kritiku ne želi da bude ikada u centru pažnje kada je u pitanju nekakav negativan događaj i onda ,,vraćanjem krivice na sagovornika” pokušava da skrene pažnju sa sebe. Ali, s obzirom da ne možemo da kontrolišemo tuđa ponašanja i reakcije, možemo svoje.
Stoga, u daljem tekstu vam nudimo nekoliko saveta kako.
1. Izbegavajte da koristite reči koje impliciraju krivicu.
Ne počinjite razgovor sa ,,ti”, kao na primer ,,Ti me nisi opet čuo” ili ,,Tebe ne zanima kako se ja osećam”. Takođe, izbegavajte apsolutističke izjave koje sadrže reči ,,uvek” i ,,nikada”. One mogu da impliciraju veliku dozu kritike i da podstaknu osobu da odmah zauzme odbrambeni stav.
2. Počnite sa nečim pozitivnim.
Na primer, ako želite da skrete pažnju prijatelju, možda možete da počnete sa ,,Ovo ti govorim jer te mnogo volim i zato što si mi dobar prijatelj”. Ili krenite sa nabrajanjem svega što je ta osoba uradila dobro, jer ako učinite da se osećaju kao da su opet nešto zabrljali, počeće da se brane.
3. Počnite od sebe.
Umesto da optužujete osobu prekoputa vas, probajte da krenete od sebe. Objasnite iz kog razloga je vama njegovo ili njeno ponašanje smetalo i kakva je sećanja možda podstaklo. Primer za to ,,Kad sam bila mala, stalno sam imala utisak kao da nikoga nije bilo briga za mene. Taj isti osećaj mi se javlja kada ti gledaš televiziju, a ja bih želela da ti nešto kažem. Prosto se osećam isto kao kad sam bila dete”.
Ovo važi i za to kako se osećate. Umesto da govorite ,,Zbog tebe se osećam tužno”, počnite rečenicu sa ,,Osetio sam se ili Osetila sam se tužno kada si rekao ili rekla to i to”. Na ovaj način skrećete pažnju na sebe umesto da ,,svaljujete krivicu” na sagovornika.
4. Postavljajte pitanja.
Pokušajte da razumete zašto se vaš sagovornik oseća kao da mu neko ,,nabija krivicu” svaki put kada pokušate da mu skrenete pažnju na neprijatan događaj. Pitajte da li se nešto desilo dok je bio mali ili dok je odrastao što mu je ostavilo traumu sa kojom sada ne ume da se nosi. Pitajte da li postoji nešto u načinu na koji vi govorite ili mu se obraćate što mu posebno smeta i navodi na takvo ponašanje.
5. Nemojte da gubite strpljenje.
Sačuvati mir i staloženost nije naročito lako ako vas osoba prekoputa ne sluša ili odmah kreće da se brani i da navodi 20 razloga zašto misli da niste u pravu. Ali ako izgubite stpljenje to će samo dodati ulje na vatru. Usporite i udahnite duboko. Ako ne možete da se smirite, bolje je da odložite razgovor. 
Ponekad možete da uradite sve ,,kako treba”, a da razgovor ne vodi nikuda. Sagovornik prosto ne želi da vas čuje kako god da postavite problem. Imajte na umu da mnogo češće je osoba prekoputa vas ta koja ima problem sama sa sobom, nego što je problem u tome kako ste joj vi pristupili.
