Najveći deo svog slobodnog vremena parovi provode jedni sa drugima. Partner nam je najčešći ”suigrač” u svakodnevnim slobodnim aktivnostima. Kojim aktivnostima će jedan par da popuni slobodno vreme koje ima na raspolaganju, kako će one uticati na njihov odnos, ko će pored njih dvoje još učestvovati u tim aktivnostima, individiualan je od para do para, od životne faze do životne faze, od sredine do sredine.
Istraživanja pokazuju povezanost između bračnog zadovoljstva i slobodnog vremena koje par provodi zajedno. Ovo je slučaj i u različitim kulturama. Čak se pokazao i kao najznačajniji direktni prediktor bračnog zadovoljstva.
Dakle, slobodno vreme para podrazumeva aktivnosti u koje se par uključuje, a ne odnosi se na posao, na decu ili neke druge svakodnevne obaveze. Tu se mogu ubrajati rekreacija, opuštanje, fizičko vežbanje, intimnost, zabava i dr., a koje se primenjuju od strane oba partnera. Ove aktivnosti mogu uključivati i druge ljude, prijatelje, komšije, rodbinu, mogu se obavljati van kuće ali i u kući. U nekim slučajevima se u zajedničke aktivnosti para mogu ubrojati i kućni poslovi ukoliko par u njima učestvuje sa uživanjem. Ovakve aktivnosti su relativno obične i dostupne, bez velikih ulaganja i planiranja, spontane su i neformalne, a mogu pružiti paru dobru podlogu za dalji razvoj odnosa, za uspostavljanje granica i razjašnjavanje uloga. Postoje i aktivnosti koje zahtevaju više planiranja i resursa, pre svega novca, a i vremena da bi se sprovele, a zatim i spremnost partnera da se zalažu za tako nešto, što dalje implicira da nekim parovima ovakav tip aktivnosti prosto nije dostupan kao nekima.
Aktivnosti para se, prema Orthner – u i Mancini – u, mogu svrstati u tri tipa:
- Individualne aktivnosti koje partneri obavljaju odvojeno, bez prisustva drugog. One obično vode smanjenju bračnog zadovoljstva, ali to nije pravilo (Orthner i Mancini, 1990; Orthner i Mancini, 1991 prema Johnson, 2005). Ukoliko pri obavljanju individualnih aktivnosti supružnici pružaju podršku jedno drugom to puno doprinosi njihovom odnosu, čak više nego ukoliko partneri zajednički učestvuju u nekoj aktivnosti a pri tom se ne zalažu i ne uživaju jednako.
- Paralelne aktivnosti podrazumevaju učestvovanje u aktivnostima u isto vreme, kao što je na primer gledanje televizije, ali partneri pri tom nemaju isti odnos prema toj aktivnosti. Osim što su tada partneri fizički jedno uz drugo oni zapravo ne rade isto. Ovakve aktivnosti ne doprinose puno partnerima ukoliko je to zajedničko provođenje vremena bez komunikacije i interakcije.
- Zajedničke aktivnosti para obležene su visokim nivoom interakcije, jednakim zalaganjem i zadovoljstvom prilikom njihovog sprovođenja (Johnson, 2005).
Slobodno vreme koje par provodi uživajući u zajedničkim aktivnostima i interesovanjima značajno doprinosi zadovoljstvu brakom, jača veze između partnera i formira identitet para. Zajedničke aktivnosti pružaju paru i mogućnost da nauče i isprobaju nove i drugačije stvari, da razviju veštine rešavanja problema, obezbeđuju socijalnu podršku i na taj način dodatno razvijaju partnerski sistem. Ukoliko je uz zajedničke aktivnosti i interesovanja uključena i otvorena komunikacija, fleksibilnost i prilagođavanje partnera jedno prema drugom postiže se maksimalna korist slobodnog vremena para.
Ograničenja koja se javljaju su nedostatak slobodnog vremena zbog prezaposlenosti, dece koja zahtevaju puno pažnje, zatim nedostatak novca koji ograničava par na neke sasvim jednostavne aktivnosti, takođe i udaljenost rodbine što je bitna stavka za par koji ima decu koju bi mogao ostaviti na čuvanje s vremena na vreme i tako priuštiti malo vremena samo za njih.
Sve aktivnosti u slobodno vreme para mogu se grupisati na sledeći način:
- kulturno – umetničke aktivnosti (npr. Odlazak u biblioteku),
- provod (npr. Odlazak u kafić na kafu),
- relaksacija (npr. Čitanje knjige, novina ili časopisa),
- socijalizacija – uključivanje u širu društvenu zajednicu (npr. Odlazak na sastanak mesne organizacije, političke stranke ili aktivističke organizacije)
- rituali (npr. Odlazak u šoping u grad ili trgovački centar).
Ispitivanjem slobodnog vremena, očekivalo se da će se pojedine aktivnosti izdvojiti kao karakteristične aktivnosti o kojima izveštavaju muškarci i o kojima izveštavaju žene da ih obavljaju u slobodno vreme, što nije dokazano. A jedine aktivnosti koje se izdvajaju kao nešto češće jesu gledanje TV –a ili videa, i ugošćavanje i posećivanje prijatelja ili rodbine. Odlazak u šoping u grad ili trgovački centar je sledeća aktivnost koju još navode da povremeno rade.
- Ukoliko bismo posmatrali par (porodicu) kroz razvojne faze i pratili njihove aktivnosti to bi izgledalo ovako: Najčešće aktivnosti kod porodica u nastajanju su provod, relaksacija i rituali (slušanje muzike, čitanje, šetnja, izlasci u restoran, noćni klub, bioskop, šoping, posećivanje prijatelja i rodbine, itd.). Iste ove aktivnosti najmanje su učestale kod porodice sa odraslim detetom jer su to ljudi u godinama koji imaju manje energije za takve aktivnosti, a još uvek se donekle brinu o svojoj deci ili su zaposleni pa nemaju ni slobodnog vremena, niti ih takve aktivnosti zadovoljavaju. Najčešće aktivnosti porodica sa malom decom su socijalizacija (izleti, piknici, posete sajmova, utakmice, zabave, i sl.), a aktivnosti kojima se najmanje bave su relaksacione aktivnosti. Za porodice koje stare važi potpuno obrnuta situacija, stariji ljudi radije provode zajedničko vreme u opuštenijim aktivnostima koje su manje naporne za njihove godine, a mnogo ređe se uključuju u aktivnosti koje traže mladost, pokretnost i entuzijazam.
Iako je utvrđeno da vremenom dolazi do opadanja zadovoljstva brakom, kao i da je generalno nivo bračnog zadovoljstva kod žena značajno niži u svim razvojnim fazama braka, ukoliko se par uključuje u aktivnosti u kojima oboje uživaju njihovo zadovoljstvo odnosom biće veće. Provod i relaksacija su aktivnosti koje najviše doprinose porastu bračnog zadovoljstva, gde muškarci više uživaju u aktivnosti relaksacije, a žene podjednako u obe.
I teorija i praksa su nam pokazali koliko je značajno zajedničko provođenje slobodnog vremena para za obostrano zadovoljstvo partnera. Dakle, ono što možete da učinite da biste poboljšali vaš odnos jeste da uvrstite u svoj svakodnevni ritam neku aktivnost koju ćete obavljati zajedno sa voljenom osobom. Ovo ne podrazumeva da svaki momenat slobodnog vremena treba da provodite zajedno, već to može biti i kraći vremenski interval koji ćete kvalitetno popuniti sa aktivnostima u kojima ćete oboje uživati. Ukoliko pak imate poteškoća da se složite oko tipa aktivnosti ili pronalazite da vam ni jedna aktivnost ne pričinjava zadovoljstvo možda bi trebali da se obratite stručnom licu za pomoć (i to, na kraju krajeva, spada u zajedničku aktivnost koja za cilj ima poboljšanje partnerskog odnosa).
