Bilo da se već osećate izgubljeno u romantičnom odnosu ili vas je strah da ga započnete, veze sa partnerima određenog tipa mogu da dovedu do gubitka individualnosti. Međutim, ne radi se uvek o tome da su partneri ti koji stavljaju svoje potrebe na prvo mesto i koji se ponašaju kao da su uvek u pravu. Ovo može da se desi i iz ljubavi – u kvalitetnim vezama, a ne samo u onima sa narcisima i zlostavljačima, gde se uglavnom ovakve stvari dešavaju iz straha. Žene su češće te koje se ,,izgube” u partneru uglavnom zbog kulturoloških uticaja. Kada se desi raskid, bol je skoro nepodnošljiva, jer izgubiti sebe u partneru znači da su on ili ona odneli veliki deo vas sa sobom. S druge strane, ako ostanete u vezi u kojoj se tako osećate, vaša anksioznost, depresija i osećaj nemoći će samo postajati sve jači i jači.
Šta znači izgubiti sebe?
Izgubimo sebe malo po malo. Sve počne sa zaljubljivanjem, kada je normalno da želimo da učinimo osobu prekoputa srećnom i da provodimo zajedno što je više vremena moguće. Međutim, emocionalno zrele odrasle osobe ne dopuste sebi da se potpuno izgube u novonastaloj vezi. One ne napuštaju svoje prethodne živote, aktivnosti i hobije koje su imali, niti zatvaraju oči pred manama partnera ili nečemu što im smeta. Sve to uprkos jakoj fizičkoj privlačnosti u početnim stadijumima veze. Nikada se ne ponašaju kao da su očajni da održe romantični odnos po svaku cenu.
Koje su to faze u gubljenju sebe?
Mnogi ljudi deluju veoma samostalno kada nisu u vezi, ali onda kada se zaljube počnu da gube sebe i da prave prevelike ustupke samo da bi učinili partnera zadovoljnim. Dok hemija postoji, ne obraćaju pažnju na sve negativne znakove koji ih upozoravaju da se ne upuštaju dalje i da ne razvijaju taj odnos. Ako ste, pak, osoba koja ne želi da bude sama onda ste još ranjiviji kada dođe do ovakvih situacija.
Dakle, postepeno sve više i više zavisimo od partnera. Počinjemo da viđamo manje svoje prijatelje i možda se čak odreknemo nekihaktivnosti i hobija da bismo provodili više vremena zajedno. Mnogo češće žene nego muškarci stavljaju vezu na prvo mesto, a posao i profesionalni planovi padaju u drugi plan.
Želja da se udovolji partneru može da vodi u opsesiju. Potreba za bliskošću donosi ozbiljna poricanja kada su u pitanju neka partnerova ponašanja i tera nas da posumnjamo u način na koji razmišljamo. Granice postaju veoma klimave i polako usvajamo parterov način gledanja na stvari.
Koje se sve emocije javljaju kada izgubite sebe?
Pošto potvrda našeg identiteta sada dolazi spolja, dajemo prednos našoj vezi umesto sebi, i to ne ponekad, već stalno. Žrtvujemo se za vezu iznova i iznova, svaki put sve više i više. Kako vreme odmiče, javljaju se osećaj krivice, ljutnje i kajanja koji obično prolaze prećutno. Krivimo sami sebe. Naše samopouzdanje, nezavisnost i samopoštovanje više gotovo da ne postoje. Postajemo anksiozni i depresivni ili opsesivno-kompulzivni. Osećamo se sve više zaglavljeni u tom odnosu i bespomoćno, dok naš očaj i depresija neprestano rastu.
Šta ako ste u vezi u kojoj postoji zlostavljanje?
Kada govorimo o vezama u kojima postoji bilo kakava vrsta zlostavljanja misli se pre svega na partnere koji imaju neko mentalno oboljenje ili poremećaj ličnosti kao što su narcisoidni, granični, anti-socijalni poremećaji ličnosti i slično. Ovakve osobe su često manipulativne i neretko prete zlostavljanjem ili da će nas ostaviti ako se ne ponašamo onako kako to njima odgovara. Da bi to postigli služe se izraženim kritikovanjem, prave nas ludim, emocionalno nas ucenjuju, i slično.
Osobe koje padaju u zamku ovakvog tipa su verovatno i same odrasle za roditeljem koji je bio kontrolišuć ili su neke od prethodno spomenutih situacija bile normalne u njihovim primarnim porodicama.
Dakle, ako trpimo zlostavljanje u vezi, naša sumnja u sebe se povećava a samopuzdanje smanjuje. Ne umemo više da kažemo ,,ne” nečemu što ne želimo da uradimo, samo da ne bismo povredili ili razbesneli partnera. Ne samo to. Osećamo se odgovornim i za partnerovo ponašanje i osećanja. Ako su on ili ona tužni, onda smo to i mi. Ako se osećaju ljuto ili razočarano, mislimo da je to naša krivica. Zbunjeni smo i ne znamo u šta tačno da verujemo, koje su naše vrednosti i mišljenje. U početku veze se svojevoljno odreknemo hobija, interesovanja i prijatelja da bismo bili sa partnerom, dok kasnije možda baš to postane deo partnerovih želja i očekivanja.
Ako imate utisak da ste izgubili sebe u bilo kakvom tipu veze, imajte na umu da možete da kontaktirate stručnjaka za mentalno zdravlje koji može da vam pomogne da opet povratite samopouzdanje i veru u sebe. To je jedini način da popravite svoju vezu ili da u budućnosti izaberete partnera koji vam više odgovara i sa kojim ćete moći da gradite zdrav odnos.
