Šta je zavisnost u vezi?
Zavisnost u vezi je okrakterisana kao nesposobnost osobe da bude funkcionalna sem ako joj njen partner ne pruža dovoljnu emotivnu podršku i/ili podršku koja se tiče njenog samopouzdanja i samopoštovanja. Ova vrsta odnosa je na neki način začarani krug, jer, zbog podrške koju ,,mora” da primi, njeno zavisno ponašanje postaje sve jače.
Reč ,,zavisnost” postoji već duže vreme i u početku se koristila u kontekstu alkoholizma, sve dok stručnjaci nisu primetili da može da se primeti na mnogo širi spektar poremećaja. Otkrili su na primer da čak ako ste rasli u disfunkcionalnoj porodici ili ste imali bolesnog roditelja, to takođe može da vodi u neku vrstu zavisnosti.
Kako da prepoznaš vezu u kojoj postoji zavisnost?
Da li usmeravaš svu svoju energiju da bi ispunio/ispunila očekivanja svog patnera? Da li se osećaš kao da si na neki način zarobljen/zarobljena u svojoj vezi? Da li osećaš kao da samo ti moraš stalno da praviš kompromise i da se ,,žrtvuješ” da bi se ta veza održala funkcionalnom? Ako da, možda si u zavisnoj vezi.
Koji su to simptomi zavisnosti u odnosima?
Imajte na umu da ne morate da posedujete sve od sledećih karakteristika da biste patili od zavisnosti.
1. Nisko samopouzdanje.
Stalan osećaj da niste dovoljno dobri ili upoređivanje sebe sa drugim su znaci niskog samopouzdanja i samopoštovanja. Postoji jedan paradoks u vezi sa ovim, a to je da neki ljudi imaju veoma visoko mišljenje o sebi, ali se zapravo osećaju nevoljeno i neadekvatno u većini situacija. Duboko u sebi, sakriveno čak i od njihove svesti, raste osećenje stida. Krivica i perfekcionizam često idu ,,pod ruku” sa niskim samopouzdanjem.
2. Stalna potreba da se udovoljava ljudima.
U redu je da želite da udovoljite nekome do koga vam je stalno, ali kada je u pitanju zavisnost, osoba misli da nema izbora. Prosto reći ,,ne” im izaziva anksioznost. Neki ljudi koji pate od zavisnosti u vezama ne mogu da kažu ,,ne” nikome. Oni u potpunosti žrtvuju svoje potrebe da bi udovoljili drugima.
3. Nemaju lične granice.
Lične granice su neka vrsta zamišljene ,,linije” između vas i drugih. One se ne odnose samo na fizičke granice, već i na emotivne, psihološke, i sve one koje se tiču vaših osećanja, misli i potreba. Ovo je upravo trenutak kada osobe koje pate od zavisnosti u odnosima upadaju u problem. One obično ili imaju veoma slabe ili nemaju uopšte lične granice. Stalno i u svakom trenutku se osećaju da su odgovorne za osećanja drugih. S druge strane, postoje i osobe koje pate od zavisnosti u odnosima, a koje imaju prilično rigidne granice. One su povučene i zatvorene i drugim ljudima je teško da prodru do njih. Nekada ovakve osobe idu iz krajnosti u krajnost, do nemanja ličnih granica uopšte do stvaranja rigidnih.
4. Reagovanje na svačije misli i osećanja.
Jedna od posledica loših granica je ta što osoba koja pati od zavisnosti reaguje na svačije misli i osećanja. Ako neko kaže nešto sa čim se osoba ne slaže, ona odmah krene u odbranu. Njihove reči umeju da budu veoma uvredljive upravo jer su društveno neprilagođene. Imajte na umu da, iako nemaju granice, to je samo njihovo mišljenje i ono nema nikakve veze sa vama. Nemojte se osećati napadnuto.
5. Prevelika briga.
Još jedan znak zavisnosti je preterana briga kada neko drugi ima problem koja ide do te mere da osoba potpuno zaboravi na sebe i na svoje potrebe. Prirodno je osećati empatiju ili saosećati sa nekim. Međutim, ljudi koji pate od zavisnosti sve stavljaju pre njih samih i zbog toga se često osećaju uvređenim ako osoba ne želi pomoć. Uporno pokušavaju da pomognu i da ,,poprave” drugu osobu iako ona očigledno ne želi njihov savet.
6. Stalno žele da su u kontroli.
Svako voli do određene mere da ima kontrolu nad onim što im se dešava u životu. To nas čini da se osećamo sigurno i zaštićeno. Međutim, za osobe koje pate od zavisnosti, ona ih sprečava da preuzimaju bilo kakvu vrstu rizika. Ponekad pribegavaju alkoholu da bi se opustili ili previše rade da bi se osećali u kontroli. Oni koji pate od zavisnosti neretko moraju da kontrolišu one koji su u njihovoj blizini da bi se osećali dobro.
7. Disfunkcionalna komunikacija.
Osobe koje pate od zavisnosti često imaju problem da iskažu svoje misli, osećanja i potrebe. Naravno, ako ne znaš šta misliš, osećaš ili šta ti treba, teško ćeš to i reći naglas. Nekada znaju, ali se boje da to i kažu jer će time potencijalno uvrediti ili povrediti drugu osobu. Neretko se pretvaraju da im je nešto u redu ili da im se sviđa samo da ne bi upale u konflikt.
8. Poricanje.
Jedan od problema kod ljudi koji pate od zavisnosti u odnosima je poricanje. Oni prosto ne žele ili ne umeju da se uhvate u koštac sa problemom. Obično misle da je problem u nekome drugom ili u određenoj situaciji. Oni se ili uporno žale i pokušavaju da ,,poprave” ili promene drugu osobu, idu od jedne veze do druge, od jednog posla do drugog, i nikada se ne zapitaju da problem zapravo nije u njima. Osobe koje pate od zavisnosti negiraju sopstvena osećanja i potrebe. Pošto ne znaju šta oni osećaju, češće se okreću tome šta osećaju ljudi oko njih. Ako im je potrebna pomoć vrlo verovatno je neće tražiti.
9. Zavisnost.
Osobama koje pate od zavisnosti u odnosima, kao što samo ime kaže, je potrebna ta zavisnost od drugih ljudi da bi se osećale dobro same sa sobom. One se boje da mogu da budu odbačene i da će morati da funkcionišu bez igde ikoga. Stalno im je potrebna neka vrsta veze, inače se osećaju depresivno i samo ako su predugo prepušteni sami sebi. Zbog ove osobine im je nekada teško da raskinu vezu iako je ona možda toksična i ne prija im. 
Ako ste se prepoznali u gorepomenutim odlikama i situacijama i mislite da vi ili neko vama drag ima problema sa zavisnošću, nemojte da se ustručavate da se obratite stručnom licu za pomoć. Zavisnost od veze ili drugih vrsta odnosa se uspešno leči psihoterapijom koja može da vam pomogne da živite bolji i kvalitetniji život pun samopouzdanja.
