Svakodnevni razgovori na „obične teme”, telefoniranje i interakcija sa velikim brojem ljudi nisu uživanje za jednog prosečnog introverta. Ako vam je priroda posla takva da morate da komunicirate sa mnogo klijenata ili kolega, onda svoju introverziju možete doživljavati kao manu.
Upravo zbog toga, kad mogu da biraju, introverti se mahom opredeljuju za precizna zanimanja, rad sa podacima ili, pak, umetničko izražavanje, jer vole mir i tišinu. Možemo ih sresti među programerima, prevodiocima, računovođama, fotografima, laborantima, piscima, grafičkim dizajnerima itd. Međutim, šta se dešava kad se introvert nađe među PR-ovima, trgovcima ili psihoterapeutima? Nasreću, većina nas se ipak nalazi negde na sredini kontinuuma introverzija-ekstroverzija, a veštine koje manjkaju i jednima i drugima mogu se usvojiti vežbanjem.
Introverti kao predmet zabluda i predrasuda
Ono što je tu veći problem je taj što introverte prati glas da su nedruželjubivi, „samotnjaci”, neprilagodljivi i nemaju socijalne i komunikacijske veštine. Kao da kultura nameće ekstrovertna ponašanja i podrazumeva da svi lako uspostavljaju kontakt sa drugim ljudima, pričljivi su i otvoreni. A potcenjuje pozitivne osobine introverata, kao što su: dobri slušaoci, pažljivi posmatrači, imaju precizan fokus i grade dublje odnose sa ljudima.
Istina je da ekstoverte i introverte razlikuje samo izvor pobuđenosti nervnog sistema. Ekstroverti energiju crpe iz spoljne stimulacije (razgovori, druženja, rad u velikim timovima i sl), a introverti je dobijaju u trenucima kad su sami sa sobom i imaju prostora za sebe.
Introvert i ekstrovert u vezi
Navodimo primer iz ugla introverta koga iscrpljuju dugi telefonski razgovori i stalno dopisivanje, što je potreba partnera, ekstroverta. Možda biste pomislili da introvertu lakše pada veza na daljinu, jer time dobija potrebno vreme i prostor za sebe. Međutim, potpuno je obrnuto. On teži dubljoj povezanosti, bliskosti i dodir mu je jako važan.
U svađama, na primer, ektrovert želi sve da raspravi i raščisti, dok introvert više sluša drugu stranu. Tako da tu dolazi do balansa u energijama i problem se brže rešava.
Međutim, ono što je ovaj par ipak koštalo veze je to što ekstrovert ne može da podnese pauze i predahe, što introvertu treba, pa brzo nalazi drugog partnera. Osim toga, vrlo često misinterpretira introvertovu prirodu kao hladnoću, uzdržanost i nezainteresovanost kada ga još nešto muči, kao što je posao. Introvert radi u restoranu i često je preplavljen raznim spoljašnjim stimulusima.
Kako introvert može da pomogne sebi da preživi?
Nekad je priličan izazov naći meru između ličnih potreba i obaveza i društvenog života, uključujući i posao. Za introverte je, međutim, posebno važno da odvoje vreme za sebe, jer na taj način pune društvene baterije. Bolje je viđati se s prijateljima jednom mesečno, ali kvalitetno, nego se siliti na češći kontakt. Održavanje prijateljstava treba da bude zadovoljstvo, a ne moranje.
Objasnite koleginici da vam je pauza za ručak ponekad potrebna kako biste bili sami. Ne morate je svaki dan provesti u slušanju njenih priča. Druga pacijentkinja ima problem jasnog postavljanja granica. Njena koleginica ne može sama od sebe da zna da je uopšte ne zanimaju ni njen muž, niti njena deca. Posebno što prolazi kroz težak period nakon raskida duže veze za koju je mislila da vodi u brak i osnivanje porodice. Mada se ova druga (ekstrovert) nije ni potrudila da sazna nešto više o njoj.
Postavljanje granica
Ni vaši prijatelji iz najužeg kruga ne moraju odmah da razumeju vašu potrebu za samoćom. Zato je bitno da se zauzmete za sebe i postavite jasne granice prema njima, uz eventualno objašnjenje.
Te granice ne smeju da budu previše zategnute, jer onda ni sami nećete moći da ih ispoštujete. To će vas vratiti u ciklus frustracije zbog gaženja sopstvenih granica. Ni ljudi oko vas neće trpeti previše krute granice. Dok svi volimo da ponekad budemo sami, niko ne voli da ostane potpuno sam. One, pak, ne smeju biti ni previše fleksibilne, jer tada se stalno šire dok na kraju ne nestanu.
Introvert vas može iznenaditi
Mene kao ekstrovertovanog psihoterapeuta buka ispred vrata terapijske sobe ne ometa previše. Dok introvertni pacijent biva pobuđen tim žamorom i glasnim smehom i ustaje nasred seanse, otvara vrata i interveniše. Pozitivno me je iznenadilo ovo zauzimanje za sebe i jasno komuniciranje svojih potreba drugim ljudima. Ovaj pacijent inače jako tiho priča.
Takođe, fascinantan je način na koji opaža i analizira svet oko sebe. U jednom trenutku se zapitao da li je on autentični introvert ili mu je to nametnuto još u ranom detinjstvu. To se pitam i ja, budući da mu je san da bude stand up komičar.
Kao introverti, ne možemo živeti ispod kamena i raditi samo ono što godi našoj prirodi. Niti možemo postati ekstrovertni, a i ne treba. Ono što možemo je da se prilagodimo tako da sa jedne strane prihvatimo sebe, a da, sa druge strane, naš posao i odnosi ne ispaštaju zbog toga. Ukoliko imate poteškoća sa tim, poput ovo troje ljudi, započnite psihoterapiju i pronađite svoje jake strane.
