Konačno ste stigli u Italiju, ne govorite italijasnki, ali računate da ćete se već nekako snaći. Onda u prevozu zaključite da mora da je automat koji govori stanice pokvaren, mumla. Shvatite i da ljudi oko Vas mumlaju. Posle nekoliko dana navikavanja, ni automati ni ljudi više ne mumlaju. Vi uviđate da nikad i nisu, već da Vi niste razumeli jezik.
Ukoliko Vam je ova situacija poznata niste jedini, čak naprotiv. Produkcija i razumevanje govora je nešto što je svojstveno ljudima (posebno na način na koji mi to radimo). Različita istraživanja pokazala su i da je sama percepcija govora drugačija od percepcije drugih zvučnih stimulusa i danas se izučava odvojeno.
Kategorička percepcija
Na snimcima koji beleže tonalitet izgovorene rečenice možemo da vidimo kako se glasovi mešaju. Na primer, kada izgovorimo reč “kuća” mi svako slovo jasno čujemo i razlikujemo, ali na snimku se glas “k” meša sa glasom “u”, glas “u” sa “ć” i tako dalje. Kako se pojedinačni glasovi pretapaju, isto se dešava i sa čitavim rečima. Postavlja se pitanje kako mi onda razumemo govor?
Na ovo pitanje, barem za sada, ne postoji jednoznačan odgovor. Jedan od bitnih faktora jeste kategorička percepcija. Većinu stvari mi opažamo kroz čitav spektar i gradaciju, primećujemo razlike u nijansama. Međutim, kada je u pitanju govor to nije tako, već čujemo “po kategorijama”. Zato mi ne čujemo “uplive” među glasovima, već samo odvojene glasove. Kroz eksperimente dokazano je da i profesionalni muzičari poseduju kategoričku percepciju kada su u pitanju tonovi i skale. Iz ovih rezultata nameće se pretpostavka da kategorička percepcija ima veze sa ekspertizom u određenom polju. Kako smo stalno okruženi govorom, mi smo svojevrsni stručnjaci za jezik, dakle razvijamo kategoričku percepciju. Dodatan dokaz za ovo je i činjenica da se ova sposobnost gubi kod nepoznatih jezika. Drugim rečima, naš mozak gubi sposobnost jasnog odvajanja glasova i reči. Zato nam nepoznati jezici, pre nego što se na njih naviknemo, zvuče kao mumlanje.
Vid i govor
Još jedan od faktora koji može uticati na naše čulo sluha jeste čulo vida. Sigurno ste nekad naišli na jednu od rasprava o tome koji se par reči na snimku čuje. Kada pročitate prvi par jasno ga čujete, ali isto važi i za drugi. Naš mozak se dominantno oslanja na čulo vida, pre nego na druga čula. Zato u situacijama kada nam nije jasno šta čujemo mi konsultujemo čulo vida.
Zanimljivo je da se slično dešava čak i kada samo gledamo osobu koja izgovara glasove. Naime, kada su Hari Mek Gurk i Don Mek Donald svojim ispitanicima puštali snimak u kom čovek izgovara glas “ga”, a sa zvučnika emitovali “ba”, ispitanici su prijavljivali da čuju “da”.
Kontekst
Još jedan od bitnih činilaca koji nam pomaže da razumemo govor jeste kontekst. Brojna istraživanja pokazala su da lakše prepoznajemo reči kada su stavljene u okviru smislene i gramatički ispravne rečenice, nego u besmislenim rečenicama ili nizovima reči. Naš mozak vešt je u korišćenju i prepoznavanju šablona. Kada govorimo, određene reči i gramatičke konstrukcije automatski će nas asocirati na samo nekoliko reči, zahvaljujući čemu ih mi onda lakše prepoznajemo. Ovo čini slušanje jezika ekonomičnijim, ali i pomaže u situacijama u kojima zbog spoljnih faktora ne čujemo najjasnije. Dakle, kada bolje poznajemo određeni jezik, njegovu gramatiku i vokabular, posedujemo bolji kontekst za pojedinačne reči koje nam je bitno da razumemo i prepoznamo. 
Jezik je kulturološka, ali i kognitivna, specifičnost ljudske vrste. Izučavanje i učenje jezika ne ide svima jednako dobro, ali je svima jednako potrebno. Sledeći put kada budete planirali put u državu čiji Vam je jezik nepoznat, spremite se tako što ćete naučiti osnove, ili ga makar neko vreme slušati kako bi se navikli na njegove specifičnosti.
