Oksitocin je hormon koji utiče na bitne funkcije ženskog i muškog resproduktivnog sistema. Kao što su porođaj, laktacija, orgazam, takođe utiče i na određene aspekte ljudskog ponašanja. Oksitocin se stvara u hipotalamusu, a oslobađa se preko zadnjeg dela hipofize (neurohipofize) u krvotok. U zdravstvu se koristi i sintetski oksitocin koji služi da podstakne porođaj koji nije počeo prirodno kao i da smanji izraženije krvarenje koje se može desiti nakon porođaja. Tokom dojenja, oksitocin podstiče kretanje mleka kroz kanale u dojci, i pospešuje bliskost koja se javlja između mame i bebe. Oksitocin je takođe prisutan kod muškaraca, igrajući ulogu u transportu sperme i proizvodnji testosterona u testisima. Pored ovih poznatijih uloga koje ima u ljudskom organizmu, oksitocin kao hemijski glasnik u mozgu utiče na ljudsko ponašanje i socijalne interakcije, kao što su:
- Seksualno uzbuđenje
- Prepoznavanje
- Poverenje
- Zaljubljivanje i emocionalnu povezanost
- Povezanost između roditelja i deteta
Uticaj oskitocina na mozak je složen, smatra se da je njegova uloga može biti značajna u različitim stanjima, kao što su: bolesti zavisnosti, anoreksija, anksioznost, depresija, postraumatski stresni poremećaj, kao i poremećaj autističnog spektra. Smatra se da smanjena sinzeta oksitocina potencijalno pospešuje nastanak ovih stanja, pa se ispituje benefit aplikovanja sintetskog oksitocina u ovim stanjima.
Uticaj oksitocina u socijalizaciji
Proizvodnja oksitocina se povećava kod ljudi tokom grljenja, prepoznavanja lica, prijatnog fizičkog dodira i nakon orgazma. Otuda i nadimak “hormon maženja”, koji se često koristi za opisivanje oksitocina. Upravo su ovi efekti vezivanja stimulisali naučnike da proučavaju ulogu koju ovaj molekul može imati u razvoju osobina društvenosti. Oksitocin zovu još i hormon odmora i moralni molekul. Laboratorijski testovi su pokazali da oskitocin čini ljude darežljivijim i poverljivijim.
S druge strane istraživanja su donela i neka vrlo zanimljiva zapažanja da iako nas oksitocin čini bližim našim roditeljima, ljubavnicima, kolegama i prijateljima, može uticati i na preispitivanje, čak i odbacivanje osoba iz okruženja u zavisnosti od socijalnog narativa koji je na to uticao. Evo nekoliko primera koji to bolje opisuju.
Oksitocin vas čini vernim u vezi ali nepoželjnim za druge
Muškarci kada su pod dejstvom oskitocina kada su u emotivnoj vezi punoj ljubavi, mogu biti odbojni prema drugim osobama suprotnog pola koje bi bile moguća pretnja aktulenom ljubavnom odnosu.
Loši gubitnici i nepopularni pobednici zbog oksitocina
Određene studije su pokazale da se oksitocin luči u raznim fazam socijalnih interakcija. Na primer kada igramo neku kompetitivnu igru sa prijateljima dokle god osećamo ukus pobede lučimo oksitocin, ali se takođe stvara i kada osećamo zavist jer gubimo u nekom trenutku. Zanimljivo je da kada pobeđujemo nakon poraza to možemo da pokazujemo na jedan neviteški način, čak i malo podrugljiv prema osobi sa kojom igramo, kao neku vrstu osvete. Za ovakvo ponašanje smatra se da je takođe odgovoran oksitocin. Dakle oksitocin utiče na našu veću reaktivnost na pobedu ili poraz, ali da ta ista reakcija može biti odbojna za druge ljude i remeti odnos sa njima.
Oksitocin vas može učiniti više kooperativnim u grupi nego što je to dobro za vas
Oksitocin ima veliki afilijativni uticaj, u smislu da nas čini sastavnim delom grupe, da volimo i poštujemo svoje prijatelje. Da ponekad čak i nekritično imamo osećaj jedinstva sa svojim prijateljima i bliskim kolegama, što zvuči lepo i utopijski. Međutim u situacijama kada trebamo da izaberemo lidera u grupi ili trebamo da donesemo neke samostalno odluke, ne prija nam izlazak iz ovakve zone konfora upravo zbog dejstva oksitocina. Određene eksperimentalne studije su to i pokazale (npr. jedna grupa ljudi bila je podeljena na one koji će dobijati oksitocin i one koji će dobijati placebo. Zatim su posmatrali određene slike. Osobe koje su bile pod dejstvom oksitocina imale su tendenciju da se prilagođvaju drugim osobama i glasaju da se slažu sa drugim osobama da su im iste slike lepe, dok su osobe na placebu imale individualnije procene i nisu se u potpunosti slagali sa stavovima grupe).
Okstiocin pospešuje poverenje, ali ne i lakovernost
Studije otkrivaju da možemo kognitivno nadjačati impulse vođene oksitocinom. Nekoliko eksperimenata sugeriše da nas oksitocin čini velikodušnijim i poverljivijim, ali nas ne čini lakovernijim. Ako imamo dokaze da nas neko obmanjuje, možemo izgubiti poverenje bez obzira na uticaj oksitocina. Ako mislimo da nam neko ne misli dobro, možemo prekinuti odnos sa tom osobom.
Dakle oksitocin utiče na socijalnu memoriju i kogniciju, promoviše prosocijalno ponašanje i poboljša socijalnu spoznaju kod ljudi. Čini se da je oksitocin ključ za uspostavljanje i održavanje društvenih veza, kako u odraslom dobu, tako i tokom formativnih perioda ranog života. Nameće se zaključak da je funkcija oksitocina kompleksna i još uvek polje koje je neophodno istražiti da bi razumeli puni potencijal, ali i potencijalne rizike uticaja ovog hormona na socijalne odnose i mentalno zdravlje.
