Došli ste kući nakon raskida sa dečkom koga ste jako voleli, ali Vas je povredio. Nije Vam ni do čega i zatvarate se u svoja 4 zida. U momentu neizdrža okrećete se praznoj hartiji pored sebe i počinjete da crtate. Nešto kasnije osećate se bolje, a ni sami sebi ne verujete da je crtež pred Vama delo Vaših ruku.
Stereotip “ludog genija” je duboko uvrežen u ljudskoj kulturi, a nije ni čudo što je tako. Tesla je verovao da priča sa golubovima, Šuman da mu Betoven iz groba prenosi svoje kompozicije, a Van Gog je odsekao sebi uvo i više puta bio lečen u institucijama za mentalno zdravlje. Oni, ali i mnogi drugi veliki stvaraoci i mislioci naše civilizacije, uzimaju se kao dokazi da postoji povezanost između kreativnosti i mentalnih oboljenja.
Kreativnost se najčešće vezuje uz poremećaje raspoloženja, pre svega depresiju i bipolarni poremećaj, potom uz šizofreniju i alkoholizam. U poslednje vreme sve su češća istraživanja povezanosti i sa ADHD-om.
Kako su kreativnost i mentalni poremećaji povezani
Jedno od najčešćih objašnjena za ovu vrstu povezanosti jeste da se mozak obavlja slične operacije kada smo u naletu kreativnosti i kada imamo simptome psihičkih problema.
Mera u kojoj ćemo biti kreativni ili funkcionalno oštećeni u životu zavisi od osobina naše ličnosti (naš karakterni sklop, stepen obrazovanja, prosvećenosti i interesovanja) i biologije (temperament, genetski nasleđene mentalne performanse i drugo).
Korisne biološke osobine:
- Veruje se da kognitivna dizinhibicija (pojačana nadražljivost mozga) stoji u osnovi mnogih sposobnosti kreativnih ljudi, kao što je lako premeštanje pažnje sa jedne informacije na drugu. Takođe, ona nam pomaže da pristupimo sadržajima koji inače ostaju u podsvesti. Time se proširuje niz mogućih odluka i rešenja za određeni problem.
- Traženje novina (novelty seeking) kao temperamentalna crta nas motiviše da tražimo inovativne situacije i zadatke. U nekim slučajevima može voditi u alkoholizam ili eksperimentisanje sa drogama. U drugim, međutim, vodi većoj kreativnosti kao i brojnijim iskustvima koja mogu poslužiti kao inspiracija.
- Hiperkonektivnost neurona se dešava kada se naši neuroni povežu na neuobičajene načine. To dozvoljava da se stvaraju originalne asocijacije i veze između pojmova. Ova osobina neurona nalazi se i kod nekih tipova šizofrenije, bipolarnog poremećaja i ADHD-a. Takođe, veruje se da je hiperkonektivnost jedan od glavnih uzročnika sinestezije (pojave da se stimulusi povezuju na nove načine, na primer da tonovi imaju svoje boje) koji se dešavaju osobama koji uzimaju psihodelike
- Visok IQ pomaže kreativnim ljudima da razumeju povišen broj informacija koji dobijaju zahvaljujući kognitivnoj dizinhibiciji i neuronskoj hiperpovezanosti. On takođe omogućava da tim informacijama i vezama koje se tvore između njih pridodamo novo značenje i primenimo ih na pravi način
- Povišen kapacitet radne memorije: Radna memorija nam pomaže da upravljamo sa više informacija od jednom. Dakle, kada je njen kapacitet povišen povišen je i broj informacija kojima možemo da upravljamo i pridodajemo im nova značenja. Ova kombinacija dovodi do novih otkrića
- Kognitivna fleksibilnost: Zahvaljujući kognitivnoj fleksibilnosti lakše menjamo pristup problemu, a samim tim lakše pronalazimo rešenja za probleme kojih se niko drugi ranije nije setio. Zanimljivo je da je česta kod kreativnih ljudi, ali retka kod ljudi sa šizofrenijom.
Bitno je napomenuti da su istraživanja takođe pokazala da individue sa netretiranim oblicima mentalnih poremećaja često nisu kreativne. Kreativnost biva sputana od strane simptoma mentalnih poremećaja kao što su bezvoljnost, nekritičnost ili preterana samokritičnost, dezorganizovanost i mnogih drugih.
Kreativnost kao zaštitni mehanizam
Kreativnost je i sama po sebi vrsta zaštitnog mehanizma. Kao u primeru u uvodu ona nam omogućava da izrazimo emocije, probleme i misli koje ne možemo da izrazimo direktno. Ovaj proces nudi osećaj pražnjena i olakšanja, ali i prozor u unutrašnji svet autora. Upravo je na ovoj pretpostavci nastala i Art terapija.
Evo nekoliko načina da povoljno utičete na svoju kreativnost:
- Idite u šetnju: Pored već dokazanih benefita koje fizička aktivnost ima za naše mentalno zdravlje studija iz 2014. godine pokazala je i da češće razmišljamo kreativno dok šetamo
- Slušajte svoje emocije: Istraživanja su pokazala da snažne pozitivne i negativne emocije potspešuju kreativnost. Sledeći put ne pokušavajte da potisnete takve emocije, već ih prigrlite i izrazite na način najinspirativniji za Vas
- Negujte svoju radoznalost: Često zbog svakodnevnih obaveza i briga ne stižemo da budemo radoznali i guramo radoznalost u zapećak. Međutim, nova saznanja koja nam radoznalost donosi proširuju naše vidike i samim tim kreativnost
- Igrajte se: Tokom igre mi smo prinuđeni da razmišljamo na dinamičan i često neuobičajen način kako bismo stigli do cilja, Dozvolite detetu u sebi da procveta i opustite se uz partiju omiljene društvene igre
- Sarađujte sa drugima: Često nam je teško da sami izađemo iz svoje perspektive, zato je korisno razgovarati i sarađivati sa drugima i čuti njihove savete i gledišta na različite situacije
Mentalno zdravlje nije valuta koja se razmenjuje za kreativnost. Upravo suprotno, kreativnost i mentalno zdravlje ne mogu jedno bez drugog i dopunjuju se. Ukoliko patite od problema vezanih za mentalno zdravlje ne treba da se plašite da ćete izgubiti kreativnost ukoliko potražite pomoć. Naprotiv, bićete još kreativniji i spreminiji da tu kreativnost izrazite.
