Često se dešava da pomešamo ljubomoru i zavist, koje nekada mogu koegzistirati. Oba osećanja odnose se na neku značajnu drugu osobu i smatramo ih negativnim. Međutim, ono što je tačnije reći jeste da i jedno i drugo ima svoju zdravu i nezdravu varijantu. Možda nikada niste razmišljali o tome na takav način, međutim, zdrava zavist i zdrava ljubomora su, zapravo, poželjne, dok se treba čuvati nezdravih emocija koje vode u emocionalne poremećaje.

Zavist više govori o nama nego o osobi kojoj zavidimo 

Zavist se najčešće javlja kao nezadovoljstvo u vezi sa nečim što smatramo da neko ima, a mi ne – kada nam se čini da je neko bogatiji od nas, da je postigao više u sferi porodičnog života ili karijeri, da se ističe po nekim osobinama koje mi posebno vrednujemo i sl. Poređenje sa drugima kreće veoma rano – već u primarnoj porodici, ako imamo braću ili sestre, ili sa vršnjacima, po uspehu u školi ili prihvaćenosti u grupi.

Kada nas takva poređenja motivišu da poboljšamo kvalitet života, govorimo o zdravoj zavisti, odnosno o divljenju osobi koja je već stekla ono čemu i mi težimo. Pomislimo li samo da smo mi to „više zaslužili”, prestajemo da budemo konstruktivni u osmišljavanju akcionog plana kako i mi to da dosegnemo, već počinjemo da razvijamo destruktivnu logiku koja ide ka ideji da može biti „samo jedan pobednik”, što pojačava naš osećaj inferiornosti i frustracije, jer postoji verovatnoća da završimo i kao „gubitnik”.

Zavist može biti pozitivna sila u našem životu

Na primer, student umetnosti na psihoterapiji pomišlja kako bi lepo bilo slikati kao neki poznati savremeni slikar. Takva zavist može podstaći maštu poput: „Šta mogu da uradim da i ja slikam tako?“ U ovom slučaju, zavist nas motiviše na napredovanje i kao takva, može nam pomoći u formiranju identiteta i načina na koji želimo da živimo. Takva vrsta zavisti nas upućuje ne samo na to šta želimo da postignemo, već i kakve vrednosti negujemo i da li posedujemo osobine i pokazujemo ponašanje koji su u skladu sa onim ko smo i šta želimo da postanemo. Ovaj student uviđa da ne vežba dovoljno, da prokrastinira, a teži vrhunskom stvaralaštvu, pri tom nedovoljno testira realnost i još uvek nije otkrio da li je umetnički genije ili je samo prosečan.

Zavist pomenutog studenta na nekim seansama može promeniti smer tako da ponekad smatra da ne zaslužuje takav dar ili da njegove kolege nemaju pravo da smatraju sebe posebnim, pri čemu se usmerava na nešto fiksno –  na ličnost, umesto na veštine, tehnike ili osobine, kao što su upornost i samodisciplinovanost, koje se mogu uvežbavati i njima ovladati.

Okidač destruktivne zavisti je već ranjivi, krhki ego osobe koja se oseća veoma uznemireno kada se poredi sa drugima – tuđi talenti, sposobnosti i vrline su, zapravo, neprijatni podsetnici na njen bazični osećaj nesigurnosti.

Ljubomora ili ubija ili osnažuje ljubav

Ljubomora takođe proizilazi iz ličnog osećaja inferiornosti, iako ne može da postoji bez ljubavi prema drugoj osobi. Ljubomora je, u stvari, strah da će nam „treća osoba” „oduzeti” osobu koju volimo. Taj strah se može javiti i kao posledica projekcije. Pacijentkinja je upravo pričala o takvom mehanizmu – njen uvid odnosi se na to da su se dve prethodne emotivne veze završile onda kada je počela da oseća i ispoljava ljubomoru i to prema trećoj osobi koja je posedovala osobine koje ona nije imala, a želela je da bude takva – komunikativnija, samopouzdanija i duhovitija nego što jeste i bojala se da će je partner napustiti zbog osobe koja to poseduje u većoj meri nego ona. Iako je svrha ljubomore da zadržimo osobu s kojom smo, pacijentkinji se desilo suprotno, jer je pribegla taktici tuga-povlačenje, nadajući se da će partner izabrati nju, usled osećanja krivice.

Postoji još nekoliko manevara za spašavanje veze:

• Ljutnja-napad – pošto smo ljuti na „treću osobu” koja nas ugrožava ili na samog partnera koji nas uopšte stavlja u taj rizik, počinjemo ili da se nadmećemo ili „vraćamo istom merom”, pokušavajući da napravimo ljubomornim partnera i izazovemo kod njega strah koji će ga naterati da ostane
• Mržnja-uništenje – pošto nas je partner izdao ili rival oduzeo nešto vredno, dehumanizujemo ih, pokušavamo da ih uništimo fizički ili psihički
• Strah-ugađanje – cilj je da usrećimo voljenu osobu i tako je motivišemo da izabere nas
• Zdrava ljubomora – reakcija na realnu situaciju, izražena na društveno prihvatljiv način i kada služi da osnaži emotivni odnos i zbliži partnere

Osnovne razlike između zavisti i ljubomore

• Za zavist su dovoljne dve osobe – ona koja oseća zavist i ona prema kojoj je zavist usmerena
• Kako bismo osećali zavist, nephodno je da više vrednujemo drugu osobu nego sebe
• Za ljubomoru je potrebno troje – osoba koja je ljubomora, njen partner i treća osoba koja se „umešala” u njihov odnos
• Kako bismo osećali ljubomoru, potrebno je i da osećamo ljubav, kao i strah od mogućnosti da tu ljubav izgubimo

Nemojte ustuknuti ukoliko se desi da vam se pojave osećanja ljubomore ili zavisti. Biće vam lakše kada prepoznate i priznate sebi takva osećanja, jer više ne morate da patite u tišini. A tek kada odlučite da otpustite destruktivnu zavist i bes koji je prati i patološku ljubomoru i strah, postajete sposobniji da napravite promene koje želite. To zahteva da se pomirimo sa činjenicom da, šta god radili, uvek će biti drugih koji su pametniji, bogatiji, samopouzdaniji, privlačniji ili voljeniji od nas. Osluškujte šta vam poručuju vaša osećanja. Ona uvek govore o vama, a ne o drugom i zapamtite da je pravo samopoštovanje zasnovano na samoproceni i radu na unapređivanju vaših veština i sposobnosti.

Ipak, važno je znati da većina nas s vremena na vreme oseća zavist ili ljubomoru. Ključno pitanje je da li su zdravog ili nezdravog modaliteta. Ako vas čine autodestruktivnim, setite se da ne morate sami da prolazite kroz to. Potražite ljude koji vam mogu pružiti podršku — bilo prijatelje, nekog iz porodice ili profesionalnu pomoć.