Pre više meseci vašoj omiljenoj stolici se odlomio naslon. Odlučili ste da je sami popravite, pa i da je ukrasite, presvučete naslon i da sve to uradite sami. Ranije ste stalno činilli tako nešto, ali ste se onda posvetili fakultetu, pa je na red došao posao i više nije bilo vremena za hobije. Doneli ste potreban alat iz podruma i započeli rad na svom novom remek-delu, zbog čega ste veoma uzbuđeni. Međutim, počelo je radno vreme, morali ste da odložite stolicu u ćošak, gde i dan-danas stoji i čeka svoj red. Stalno obećavate i sebi i članovima porodice da ćete je zavrišiti čim nađete motivaciju.
Motivaciona zamka
Kao što smo svi nekada doživeli, motivacija je vrlo nestalna i često nas napušta onda kada nam je najpotrebnija. Kada bismo se oslanjali samo na motivaciju, verovatno bismo preko pola života proveli — ne radeći ništa. No, kod većine nas to nije slučaj.
Motivaciona zamka nas navodi da čekamo da se osećamo motivisano pre nego što napravimo prvi korak. Međutim, dok vi čekate motivaciju, motivacija čeka vas. Zato je posvećena akcija na prvom mestu, a motivacija na drugom.
Sigurno ste više puta poželeli da pogledate epizodu omiljene serije umesto da odete na trening. Takođe ste primetili da ste se osećali bolje kada ste samo krenuli i odradili trening, iako niste imali preteranu želju. A da ste nakon toga poželeli da ponovo odete. To je zato što akcija prethodi motivaciji, a ne obrnuto.
Posvećena akcija
Posvećena akcija je radnja koja je usklađena sa vašim životnim vrednostima. Ona koja odgovara osobi koja želite da postanete. Na primer, važno vam je da budete zdravi, pa ste sebi postavili cilj da vežbate najmanje četiri dana nedeljno. Vaša posvećena akcija je odlazak u teretanu bez obzira da li ste raspoloženi ili ne.
Šta je motivacija, u stvari?
Ukratko, motivacija se može opisati kao skup emotivnih i kognitivnih procesa koji nam daju razlog da radimo sve što svesno radimo. Bilo da je reč o hobiju, brizi o sebi ili o poslu.
Maslovljeva teorija o hijerarhiji potreba često se koristi kako bi se opisala motivacija. Kada nam je određena potreba nezadovoljena, mi smo motivisani da je zadovoljimo. Što je potreba osnovnija, to će motivacija biti jača, a frustracija usled nedostatka zadovoljenja potrebe veća. Na primer, kada smo gladni, bešnji smo nego kada ne možemo da otputujemo, jer nam je hrana osnovnija potreba od putovanja. Iz toga možemo izvući zaključak i da je zadovoljenje osnovnih potreba snažniji motivator od potreba višeg nivoa. Zato će mnogi od nas ostati na poslu koji je više plaćen, ali nudi manje dobrobiti: veći su izgledi da novcem zadovoljimo osnovne potrebe nego sobom za odmor i rekreaciju u okviru kompanije.
Naša motivacija takođe može poticati od nas samih, ili od spoljnih faktora, pa pričamo o unutrašnjoj i spoljašnjoj motivaciji. Recimo, kada želimo da ukrasimo naslon stolice kako bismo se opustili ili uživali u svojoj kreativnosti — to je unutrašnja motivacija. Ukoliko naslon ukrašavamo da bi nas naručilac stolice više platio, ili rodbina hvalila, tada govorimo o spoljašnjoj motivaciji. Unutrašnja motivacija često je dugotrajnija i stabilnija od spoljašnje, zato se lakše „nateramo” da se bavimo nečim što volimo, nego nečim što moramo.
A šta je sa voljom?
Volja se često meša sa snažnim nagonima, sa upornošću ili tvrdoglavošću, impulsvnošću, gorućom spoljašnjom ili unutrašnjom aktivnošću. Često ljudi cene ili se dive osobama obdarenim jakom voljom, biznismenima koji su izgradili bogatstvo, autoritativnim generalima, istraživačima koji se suočavaju s opasnostima i teškim situacijama. Međutim, veoma često, takve osobe ne poseduju jaku volju, već su „posednute” sopstvenim potrebama, kao što su pohlepa za novcem, žudnja za senzacijama, popularnošću ili avanturom.
Međutim, jaku volju je moguće postići, samo što je prvi i nezamenljiv uslov odluka da se posvetimo njenom jačanju, bez obzira na vreme, energiju i sredstva. Na ovo bi mogla uslediti zamerka: „da bih to uradio, morao bih da imam čvrstu i odlučnu volju, što meni i nedostaje”. Takva primedba nije validna zato što predstavlja jedan od onih „začaranih krugova” u koje ljudi zatvaraju sami sebe kroz lenjost i nedostatak vere.
Zašto motivacija slabi?
Sada kada bolje razumemo motivaciju, možemo razumeti i zašto ona slabi. Na primer, ukoliko nam je potreba nižeg reda naprasno uskraćena, ona će postati prioritet. Sva motivacija za bavljenje potrebama višeg reda biće preusmerena na zadovoljenje te potrebe. Zato nam se čini da ne možemo ni da razmišljamo kada smo gladni.
Takođe, ukoliko nam je zadovoljenje potreba i suviše daleko, postoji mogućnost da nam oslabi motivacija, jer će druge potrebe preuzeti prioritet. Zato se kaže da je mudro krupne ciljeve razložiti na više manjih.
Kada je motivacija ekstrinzička, kao što smo već rekli, postoji veća mogućnost da je izgubimo, odnosno da bude preusmerena negde drugde. Ukoliko nam je bitno da završimo neki zadatak, onda u ovakvim situacijama treba da se potrudimo da pronađemo neke lične razloge i da ekstrinzičku motivaciju pretvorimo u intrinzičku. Na primer, umesto da posmatramo ukrašavanje naslona kao nešto što radimo za naručioca stolice, mi ga pretvorimo u sopstvenu vežbu i usavršavanje veština.
Takođe, postoje zadaci za koje nismo motivisani i koji nam samo izazivaju frustraciju. Na primer — učenje. Tada se moramo osloniti na samodisciplinu. Naša samodisciplina biće nagrađena uspehom, a to će nam jačati i motivaciju. Tako će nam čak i mrski zadaci, poput učenja, lakše padati.
Da li je motivacija samo mit?
Da rezimiramo: koji su koraci za osnaživanje motivacije? Pa, to je, na neki način, samo jedan korak — preduzmanje akcije. Ali ne bilo kakve, već posvećene. Shvatite šta cenite u životu (npr. bliski odnosi sa porodicom i prijateljima, da ostanete zdravi, bogata karijera itd) i počnite da radite šta god smatrate važnim. Ako se fokusirate na akciju, a ne na motivaciju, možda ćete zaključiti da je ideja motivacije bila mit.
Motivacija je zapravo uvek u nama, samo je potrebno usmeriti je na pravi način. Ponekad nam to ne uspeva, i to je sasvim u redu. Istina je da se nekad treba i opustiti i odmoriti. Međutim, nekad umesto motivacije odgovor treba tražiti u drugim izvorima, poput samodiscipline.
