Sezona praznika je puna očekivanja, želja i lažne ideje da ljudi treba da budu veseli. Romantizovani filmovi, bombardovanje medija, ukrasi na sve strane i neprekidna praznična muzika čine da se osećamo kao da smo gubitnici ako nismo srećni.
Neki od uobičajenih „krivaca” za stresiranje tokom praznika mogu biti:
- Malo vremena
- Dugovi
- Komercijalizam
- Pritisak poklanjanja
- Porodična okupljanja
- Održavanje dijete
- Putovanja
- Deca
To što se Nova godina približava ne čini da svakodnevne borbe nestanu, u stvari, često ih čini još većim.
Šta se priča na psihoterapiji ovih dana?
Praznici mogu izazvati osećaj tuge i depresije, kao i anksioznost zbog raznih razloga, pa je i to tema na psihoterapijskim seansama.
Usamljenost i nedostatak društvene pripadnosti mogu se pogoršati prisustvom na proslavama, gde je veliki fokus na odnosima i okupljanjima.
Ne tako mali broj ljudi se na slavama oseća kao na „optuženičkoj klupi”, jer mora da odgovara na beskonačna lična pitanja koje se porodice uopšte ne tiču. Ima i onih koje porodica uopšte ne poziva na ručkove ili se prema njima ponašaju kao prema duhu koji tumara po kući u potrazi za bilo kakvom međusobnom povezanošću.
Pritisci da se učestvuje u proslavama na radnom mestu mogu pogoršati depresiju i anksioznost, jer se možete osećati izolovano od onih koji su uzbuđeni zbog praznika.
Nije lako biti primoran da radiš za Novu godinu i tako propuštaš da provedeš tu noć sa dragim osobama. Sa druge strane, dešava se da se neko namerno prijavljuje da dežura, ne želeći da se suoči sa svojom usamljenošću i prazninom. Neko uživa na korporativnim novogodišnjim žurkama, a neko se na njima oseća kao stranac i radije ne bi došao.
Odlaganje ili prebacivanje obaveza iz stare u novu godinu mogu generisati anksioznost kod ljudi koji se ne osećaju komforno s tim.
Padanje ispita, diskontinuitet u učenju je nešto što može poremetiti koncentraciju i motivaciju za studiranje, posebno ako traje duže.
Finansijski problemi mogu izazvati krivicu i depresiju u vezi sa ograničenjima u davanju poklona.
Jedna od majki mi je poverila da se zadužila ne bi li priuštila deci poklone, kako se ne bi osećala izolovano od drugara iz vrtića i škole. Međutim, ta žrtva čini da se ona oseća anksiozno povodom vraćanja tog duga kad praznici prođu.
Negativna iskustva sa praznicima u prošlosti, posebno za one koji su doživeli traumu, mogu dovesti do straha od sezone praznika.
Već neko vreme smo se bavile time zašto ekstravertna devojka ne voli praznike, čak je i uznemiravaju i plaše. Setila se da je jednu Novu godinu provela u kući sa društvom, dok je na drugom spratu bio njen brat – sam, loše volje, u bolovima, tužan i zabrinut. To je bila poslednja njena godina sa njim i krivila je sebe što nije primetila da je bolestan, što je insistirala na žurci, umesto da je provela mirno veče sa porodicom, učinivši da se on oseća bar malo bolje.
Tugovanje tokom praznika može biti posebno teško, jer se sećamo prošlih praznika kada su bili prisutni voljeni. Neki su u trenutnoj žalosti i pokušavaju da prevaziđu gubitak ili prolaze kroz raskid ili razvod i iseljenje iz zajedničkog stana i bore se sa pomešanim osećanjima ljutnje, tuge i straha kako će dalje.
Kako preživeti praznike?
Kada se borite sa prazničnim bluzom, postoje različiti pristupi koji vam mogu pomoći, u zavisnosti od nečije ličnosti i preferencija.
Ne postoji „ispravan ili pogrešan“ način da se nosite sa prazničnom sezonom, ali proaktivnost i odabir zdravih opcija za upravljanje osećanjima mogu dati najbolje rezultate.
- Dozvolite da isplivaju i prihvatite osećanja. Kada pokušamo da zanemarimo ili odgurnemo osećanja, ona se obično pojavljuju u drugačijem obliku i ostavljaju posledice. Ako se borite sa prazničnim bluzom, prihvatite da je to vaša realnost i dozvolite sebi da se osećate tako kako se osećate, u skladu sa trenutnim životnim okolnostima, a ne kako se očekuje od vas, samo zato što je Nova godina.
- Otkrijte „zašto“. Ponekad nije važno zašto se osećamo na određeni način, ali, kada je praznični bluz u pitanju, to može da vam da ideju o načinu na koji njime upravljate. Na primer, ako ste u lošoj finansijskoj situaciji, zamolite goste da donesu skromnije, polovne ili ručno izrađene poklone umesto skupih, kupovnih. Ako se osećate usamljeno tokom praznika, prijavite se za volontiranje u narodnoj kuhinji, domu za nezbrinutu decu ili posetite smeštaj za starije osobe.
- Jačanje suprotnog osećanja je često zdrav način da sebi dokažemo da imamo više moći nad načinom na koji se osećamo nego što mislimo. Baš zato što vam je hladno i smetaju vam gužve u saobraćaju, idite u šetnju da biste podigli nivo dopamina. Baš zato što svi preteruju u jelu i piću, vi birajte za sebe zdraviju hranu i više vode. Baš zato što su svi u žurbi i pod pritiskom, vi probajte meditaciju, mišićnu relaksaciju, vežbe disanja ili molitvu da biste ostali prisebni i uzemljeni.
- Napravite svoju prazničnu tradiciju, čak i ako ona nema nikakve veze sa praznicima. Iskoristite slobodne dane i uradite nešto za sebe što nikako ne stižete, a potrebno vam je – idite u spa, zakažite masažu, pozovite prijatelja na stand-up komediju, napravite vision board i sl. Možete napisati pismo samom sebi u kom ćete opisati trenutne okolnosti i planove. Pročitajte ga narednog 31. decembra i prijatno se iznenadite koliko ste napredovali za godinu dana!
Ako ste se zarazili prazničnim bluzom, pokušajte da zapamtite da je ovo kratak vremenski period tokom godine – uskoro će gužva proći i život će se nastaviti kao i obično. Ukoliko ništa od navedenog ne pomaže, psihoterapija vam je uvek na raspolaganju da podelite najrazličitija osećanja, u bilo kojoj životnoj fazi ili situaciji, pa i u ovoj – u redu je biti neraspoložen čak i kad su svi oko vas euforični.
