Ne tako mali broj ljudi dolazi na psihoterapijski rad zato što oseća nezadovoljstvo na poslu. Dakle, veliki deo ličnog rada može biti posvećen pitanjima kao što su: šta želim da radim, s kim, kako, šta želim da postignem, šta mi ne odgovara na poslu, da li to mogu da promenim, da li mogu da utičem na to da dobijem dovoljno resursa za uspešno obavljanje posla, da li mogu da se povežem sa korporativnim vrednostima ili mi više odgovara da kreiram svoje.
Razotkrivanje korena nezadovoljstva
Međutim, pravi rad počinje tek kada otkriju šta se, zapravo, krije iza tog nezadovoljstva – osećanje isključenosti, nepoštovanje ličnih prava i potreba ili samo izgovor za to što više ne napreduju. A dugoželjena promena dolazi kada preuzmete odgovornost za izostanak lične satisfakcije i prionete na razvoj nedostajućih sposobnosti.
Faktori nezadovoljstva na poslu: praktični primeri
Iz moje dosadašnje prakse, mogu izdvojiti sledeće faktore nezadovoljstva na poslu:
- ljudi ne rade u struci, struka je specifična i nema mnogo prilika za zaposlenje
- kolege ih ne poštuju – ogovaraju ih, ne pružaju im potrebne informacije za obavljanje posla
- nemaju prava da biraju smenu i organizuju svoj radni dan; nisu uključeni u donošenje odluka, nadređeni im diktiraju uslove rada u skladu sa svojim interesima koji su u suprotnosti sa njihovim
- rade sa klijentima koji ih mogu fizički ugroziti, jer dolaze u alkoholisaom stanju ili konzumiraju psihoaktivne supstance
- ne osećaju se dovoljno psihološki bezbedno – ne dobijaju podršku menadžmenta kad ih kolege uznemiravaju
- klijenti krše njihova prava i nisu zaštićeni, jer su procedure nedovoljno obavezujuće i ne mogu se pozvati na njih i rešiti problem
- pritisnuti su rokovima, nema se vremena i niko ne mari za njihovu kreativnost i druge potrebe, a njima je to neophodno za dalji razvoj
- neki su morali da prodaju svoj biznis zbog dugova i sad rade kod nekog drugog ono što ne žele ili se ne osećaju više delom misije i vizije kompanije i tako razočarani pokušavaju da pokrenu sopstveni biznis, a svi oko njih im govore da su „ludi”, jer je put neizvestan.
Zašto privremena rešenja ne funkcionišu
Mnogo je različitih pogleda na slične probleme na poslu, a takođe je zanimljivo analizirati i šta ljudi rade kako bi se oslobodili tog nezadovoljstva iz ma kog razloga – uglavnom traže povišicu, bonuse ili neke druge benefite, međutim, čak i ako to dobiju, to rešava problem samo nakratko. Zato što se iza „veće plate” krije neka druga potreba – šta nam omogućava ta povišica, da li je to dovoljno da bismo sebe više vrednovali? Da li očekujemo da nam obezbedi nešto drugo – moć, više slobode ili neko određeno osećanje? Da li ono što vam je potrebno uopšte možete kupiti tim dodatnim novcem?
Potrebe zaposlenih nasuprot ponude poslodavaca
Sa druge strane, prirodno je da želimo da budemo nagrađeni za lojalnost i trud – veća plata može da pomogne, ali, da bismo duže vreme bili zadovoljni na nekom mestu, potrebnije nam je da nas uključe, da nam odaju priznanje, pokažu da žele da nas neguju tako što nas dalje edukuju, obučavaju i daju prostor da pokažemo šta smo naučili i koliko smo napredovali (viša pozicija ili veće odgovornosti), poštuju i naš privatni život i mare za naše zdravlje i bezbednost na radnom mestu.
Samoinicijativa kao ključ za napredak
Međutim, stvar je u tome što mnogi veliki sistemi ovo ne prepoznaju i zaposleni moraju sami da traže da bi im se dalo. Nekim ljudima je ovo veliki izazov i ključna tema za rad na sebi. Ili ne umeju da konkretizuju i samo se žale u prazno. Da li ste se zapitali zašto drugi napreduju, a vi ne? Šta oni to rade drugačije? Da li ste ikada pitali menadžera za takve mogućnosti ili šta je potrebno da uradite da biste se našli na višoj ili drugačijoj poziciji? Zašto niste? Šta može da se desi?
Proaktivnost umesto reaktivnosti
Niste dobili povratnu informaciju – da li ste je tražili? Nemate potrebne resurse, alate za rad, dovoljno materijala, ljudi itd – da li ste nekom rekli šta vam i zbog čega treba? Da li ste nekad probali da budete proaktivni umesto reaktivni?
Prepoznavanje ličnih potreba
Tačno je da kompanija treba i može dosta da uradi za zadovoljstvo zaposlenih, ali što je veća, to teže „pogađa” šta je pojedincu potrebno za njegovo lično zadovoljstvo, jer je npr. fit pass benefit za nekog ko ide u teretanu ili pliva, ali nije za onog ko ne vežba, jer ne sme zbog nekog zdravstvenog stanja ili ne stiže, jer ima decu. Kao ni ograničeno privatno zdravstveno osiguranje za nekog ko bi radije išao kod psihijatra ili na psihoterapiju, jer ne može da raspolaže time prema svojim potrebama ili preventivno. Tako da i vi sami treba da istražite šta vas čini zadovoljnijim na poslu, jer ćete teško naći kompaniju koja će vam pružiti sve što vam treba i odgovara – kao što je npr. praćenje i proslavljanje vaših uspeha – to može da bude lep gest kompanije, ali vama neće prijati ukoliko ste introvert.
Komunikacija sa menadžerom
Kako očekujete od kompanije da prepozna vaše ciljeve i aspiracije, ako ni vi to ne znate i niste obavestitli svog menadžera o tome? Ili da pravi dobar balans između vašeg privatnog i poslovnog života – kako, šta to znači, kako vi to inače radite, kako kompanija može da pomogne? Menadžeri vole konkretne predloge, ne samo opštu kuknjavu i žalbe unedogled.
Lični rad na zadovoljstvu
Prepustimo onima kojima je to posao njihov deo, vaš zadatak je da naučite da budete zadovoljni isto onako kako ste naučili da budete nezadovoljni – da, to je kontraveština! I sadrži neku sekundarnu dobit, skriveni motiv koji pokreće to ponašanje, odnosno stvaranje i ispoljavanje osećanja nezadovoljstva. Ne očekujte od kompanije ili menadžera da vam daju smisao poslu – krenite od sebe – zašto ste završili to što ste završili, šta ste očekivali, a šta ste dobili, zašto postoji tako velika razlika? Da li to što želite postoji negde drugde? Verovatno ćete doći do zaključka da je potrebno da promenite nešto kod sebe.
Razvoj emotivnih sposobnosti i veština
Da biste bili zadovoljni, poželjno je imati što razvijeniju sposobnost za rad koju gradi još 8 emotivnih svosobnosti i veština. Kroz razgovor sa psihologom koji ima iskustva u psihoterapisjkom radu i korporativnim treninzima, moguće je utvrditi na kojoj zapinjete i postepeno je graditi. Npr.
- na poslu imate dobre i loše dane, pa posao ne obavljate do kraja (nedostatak celovitosti objekta),
- primetili ste da vam je teško da radite samostalno (konstantnost objekta),
- srljate i reagujete besom na prepreke, a da toga niste ni svesni (neutralizacija i mentalizacija),
- nemate strpljenja i očekujete brze rezultate (netolerancija na frustraciju),
- nepromišljeno pravite greške (netolerancija na ambivalenciju) ili ste
- blokirani i obeshrabreni da preuzmete inicijativu (volja i inicijativa).
Možete bolje. Javite se da vam pomognemo.
