Iako je jedna od osnovnih psiholoških potreba, osećaj pripadnosti pun je paradoksa. Tražimo ga svuda – u zagrljaju roditelja, na poznatim mestima, među prijateljima sličnih uverenja. A pronalazimo ga i u samoći, u književnosti, umetnosti, među veličanstvenom prirodom. Osećaj pripadnosti je sidro koje naša srca naseljava u pravu luku. Istovremeno, čini da raširimo krila, oslobodimo se i krenemo u potragu.
U psihologiji, pripadnost je definisana kao „subjektivni osećaj da je neko sastavni deo sistema koji ga okružuje, uključujući porodicu, prijatelje, školu, radno okruženje, društvo, kulturu i fizička mesta“. Dok po rečima pesnika, pripadanje „sugeriše toplinu, razumevanje i zagrljaj“.
Osećaj pripadnosti ne samo da je dobar osećaj – on nam i čini dobro. Ima mnoštvo koristi za naše fizičko i mentalno zdravlje. Potpomaže formiranje zdravih odnosa, akademska i radna dostignuća, i utiče na naše sveopšte blagostanje.
Kada malo bolje razmislimo – stalno smo okruženi drugim činiocima sa kojima se možemo povezati. Sa druge strane, većina nas poznaje težinu nepripadanja.
Komponente koje sačinjavaju osećaj pripadnosti
Međunarodni tim psihologa istražio je četiri ključne komponente pripadnosti: kompetencije, mogućnosti, motivaciju i percepciju. Navedene komponente su sastavni deo našeg dinamičnog društvenog sistema, i međusobno utiču jedna na drugu.
Dobra vest je da se osećaj pripadnosti može negovati i jačati. Možemo da razvijemo svoje društvene, emocionalne i kulturološke veštine. Možemo postati samosvesniji. Možemo naučiti da konstruktivnije regulišemo svoje emocije i efikasnije komuniciramo. Možemo se autentičnije uskladiti sa svojim vrednostima i bolje se povezati – sa ljudima i okolinom.
Kako negovati i uvećati osećaj pripadnosti
Postoji par ključnih pitanja koja treba razmotriti u svakoj od navedenih komponenti, kako bismo podstakli osećaj pripadnosti.
Kompetencije: Da li posedujete veštine potrebne za uspostavljanje i izgradnju zdravih odnosa sa drugima? Ako imate potrebne veštine, da li ulažete svoje vreme u odnose koji osnažuju vaš osećaj pripadnosti? Posedovanje veština i kompetencija koje se odnose na vašu sposobnost da rešavate konflikte, regulišete svoje emocije i koristite se empatijom i ljubaznošću, značajno doprinose izgradnji zdravih odnosa. Ove socijalne i emocionalne kompetencije koje se još nazivaju i „mekim“ veštinama, ključne su kada je u pitanju izgradnja pripadnosti.
Mogućnosti: Mogućnosti se odnose na ono što vam je dostupno kako biste osetili pripadnost. Da li se pridružujete grupama istomišljenika i sarađujete sa drugim ljudima? Čak i uprkos društvenim izazovima koje je donela pandemija, da li ste pronašli alternativne načine da se povežete sa drugim ljudima? Razmislite o svojim hobijima, sportu i rekreaciji kao mogućnostima u kojima možete pronaći druge ljude sa kojima delite interesovanja.
Motivacija: Svi imamo potrebu da pripadamo. Ipak, motivacija da ispunimo ovu potrebu može varirati od osobe do osobe, kao i tokom životnog veka. Da li ste zaista motivisani da pripadate, da se povežete sa drugima i da se osećate kao deo zajednice? Ako je odgovor potvrdan, onda je verovatno i da ćete tražiti načine za povezivanje.
Percepcija: Često je lakše uvideti zašto ne osećamo da negde pripadamo. Umesto da se prepustite tendenciji da se fokusirate na negativna osećanja kao što su odbačenost i izolacija, pokušajte da preokrenete način razmišljanja. Gde već sada pripadate? Šta čini da se osećate uključeno, prihvaćeno i cenjeno? Naša percepcija može uticati na to kako se osećamo i kako se ponašamo. Ne zaboravite da je osećaj nepripadanja normalan. I ne samo da je normalan, već je i privremen. Pored toga, postoje i koraci koje možemo preduzeti da aktivno izgradimo osećaj pripadnosti.
Pronalaženje pripadnosti kroz prirodu
Postoji još jedan odnos koji može igrati vitalnu ulogu u našem blagostanju i zadovoljiti neke od naših osnovnih potreba kada su u pitanju smisao, svrha i osećaj povezanosti. U tom slučaju put ka pripadnosti vodi kroz prirodu.
Evoluirali smo u skladu sa prirodom, milionima godina. Naša sklonost da stvaramo društvene veze nije ograničena samo na ljude. Priroda je takođe entitet sa kojim možemo da se povežemo. Povezanost sa prirodom ostvaruje se kroz smislen odnos sa prirodom. Kroz osećaj da nismo odvojeni od prirode – umesto toga, mi smo deo mnogo šire (prirodne) zajednice i povezani sa nečim mnogo većim od nas samih.
Tri načina da negujete osećaj pripadnosti uz pomoć prirode su:
- Odvojite vreme da primetite prirodu oko sebe. Koliko zapravo obraćate pažnju na svet oko sebe? Najčešće provodimo vreme iza ekrana, propuštajući svakodnevnu veličanstvenost i čuda prirode. Svaki koristan susret — uključujući i onaj sa prirodom — počinje obraćanjem pažnje.
- Osmislite svoj susret sa prirodom. Kada je u pitanju povezanost sa prirodom, važno je razmotriti kako provodite vreme u prirodi. Osim pasivnog boravka u prirodi, uspostavite dublju i značajniju vezu sa prirodom:
– aktivirajte sva svoja čula kada ste u prirodi;
– gajite saosećanje prema prirodi i ponašajte se u skaldu sa tim;
– svesno uživajte u lepoti prirode.
Ove jednostavne aktivnosti mogu produbiti naš odnos sa prirodom i doneti nam fizičke i mentalne blagodeti.
- Svakodnevno praktikujte povezivanje sa prirodom. Od malog insekta koji žuri po pukotinama kore drveta do bezgraničnog neba, priroda je svuda oko nas. Svakodnevno povezivanje sa njom može da podstakne naš osećaj pripadnosti, da nam pomogne da cenimo svoj svet i da svom životu damo smisao.
Spoznaja da već pripadamo
Budite uporni tokom najvećih izazova. Nastavite da tragate za novim vezama i nastavite proaktivno da istražujete svoje okruženje. U međuvremenu, probajte da stupite u kontakt sa duboko ukorenjenim osećanjem pripadnosti koji se nalazi u vama samima.
Na kraju krajeva, pripadnost je način da budemo sa sobom, i da gradimo odnose – sa sobom, sa drugima i sa svetom oko sebe. U tmurnim trenucima kada ne osećamo pripadnost, utešno je setiti se da ne samo da već pripadamo, zahvaljujući tome što smo sada ovde, već je i naša pripadnost, kao i mesto kome pripadamo, mnogo šire nego što zamišljamo.
„Neka bude dobrote u tvom pogledu kada pogledaš ka unutra.
Neka nikada ne podigneš zidove između svetlosti i sebe.
Neka te očara lepota nevidljivog.
Zagrli sebe u svojoj pripadnosti. “
