Čaša je uvek poluprazna, sivi oblaci su uvek iznad njih, nikada ničeg nema dobrog u onome što im se dešava. Pesimisti dobijaju mnogo kritike zbog svoje sklonosti ka crnim mislima i tendenciji da očekuju najgore u većini situacija. Pored toga što pesimizam utiče na mentalno zdravlje i dovodi se u vezu sa aksioznošću, depresijom, poremećajima ponašanja, može da utiče i na fizičko zdravlje i da prouzrokuje visok krvni pritisak i razne bolesti srca.
Šta je bolje: pesimizam ili optimizam?
Imati realistična očekivanja, pre nego ekstremno pozitivna ili negativna, može biti recept za dobro zdravlje i sreću. Kao što smo prethodno spomenuli, pesimizam je uzrok mnogim fizičkim i mentalnim bolestima. Međutim, studije su pokazale da optimizam, sa druge strane, ne utiče na sprečavanje istih. Umesto da se trudite da se široko smeškate i posmatrate svet iz vedrije tačke gledišta, ili da svemu dajete isključivo negativnu notu, najbolje je naći zlatnu sredinu.
Kako mogu da pomognem nekome ko je izrazito pesimističan?
Umesto da izbegavate pesimističnu osobu, javite joj se. Probajte da razumete šta je to što dovodi do njene negativnosti. Možda prolazi kroz težak period u životu, kao na primer gubitak posla ili raskid, i treba joj samo neko ko će da je sasluša. Razumevanje zašto neko ima tako mračan pogled na svet može da dovede do kreativnih rešenja kako probuditi ono najbolje u njemu ili njoj.
Šta je to što tera ljude da budu pesimistični?
Pesimizam obično nije svestan izbor. Neki ljudi su genetski predodređeni da budu negativniji nego ostali. Međutim, pesimizam se obično razvije kao rezultat niza loših događaja, pogotovu ako se dese jedno za drugim ili u isto vreme, kao na primer, težak raskid, gubitak posla, bolest, povreda, ili bilo koja druga vrsta traume. Pesimisti takođe imaju tendenciju da guraju od sebe svoje najbliže onda kada im najviše trebaju.
Koje su koristi od pesimizma?
Pesimizam se pokazao veoma koristan kao kognitivna strategija. Osobe koje tendencionalno negativno razmišljaju postavljaju sebi niže ciljeve, a neretko postignu upravo mnogo više od zacrtanog. Oni takođe imaju u vidu većinu situacija koje bi mogle da pođu naopako i vrlo verovatno i sva moguća rešenja za njih. S druge strane, neke osobe su produktivnije i ostvaruju bolje rezultate upravo zbog svoje prirodne sklonosti ka pesimizmu. Zamišljanje najgoreg mogućeg scenarija ih motiviše da se dodatno koncentrišu i da urade određeni zadatak najbolje što umeju. Takođe, osobe koje su tendencijalno pesimističnije imaju i realniju percepciju svojih jakih strana i ograničenja. Znaju na čemu moraju dodatno da rade, i samim tim podižu znatno svoj nivo sposobnosti.
Međutim, ako smatrate da vas vaš pesimizam samo dodatno onesposobljava u životu i voleli biste da unesete malo vedrine u svakodnevno gledanje na svet, evo nekoliko naših saveta.
1. Podsetite se svega dobrog što imate u životu.
Ljudi imaju običaj da se preterano koncentrišu na sve ono što im ili ne ide u životu ili što ne ide onako kako su oni planirali. Neka vam pređe u naviku da svaki dan zapišete nekoliko stvari koje imate i na kojima ste zahvalni. To ne mora da bude ništa spektakularno, već mogu da budu male stvari koje čine život lepšim – imati vremena za jutarnju kafu, sjajnu porodicu koja vas voli, posao i svoja primanja iako vam možda nekada donosi stres, i slično. Na ovaj način skrenućete barem na neko vreme misli sa svega što ne valja i čime niste zadovoljni.
2. Ne shvatajte sve kao konačno rešenje.
Svađa ili nesuglasice ne moraju da znače da će se neka veza završiti. Sasvim je moguće i da će se rešiti. Ako ste napravili grešku na poslu ili u školi, to nije razlog da od nečega odustanete. Čak i ako se radi o ozbiljnijim stvarima poput, na primer, odvikavanja od bolesti zavisnosti. Ako ste se odlučili na lečenje, a ipak ste posustali, to ne znači da ono nije moguće. Dokle god ste živi, uvek možete da uradite pravu stvar i da radite na onome što se pokazalo kao problematično.
3. Budite dobri i ohrabrujući prema drugim ljudima.
Imajte na umu da i najmanjim gestovima pažnje možete nekome, a i sebi, da poboljšate dan. Nađite razlog da ohrabrite ljude koji vas okružuju, da se dodatno zahvalite ako vam je neko pružio pomoć, da date nekome za pravo ako je rekao nešto sa čime se slažete. Nemojte da se ustručavate da udelite kompliment kolegi ili koleginici, dokle god je iskren. Ljudi će to prepoznati i više će vas ceniti.
4. Družite se sa ljudima koji imaju svetliji pogled na svet.
Sa kim se družite je bitno. Ljudski je da ne želite previše da odskačete od grupe sa kojom svakodnevno provodite vreme. Ako se družite sa osobama koje pokušavaju da vide dobro u nekim manje srećnim okolnostima, vrlo verovatno ćete polako i vi menjati način na koji vidite svet. 
Ako smatrate da vam vaš pesimizam značajno utiče na život, ali ne znate kako sa njim da se izborite, obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje. Zajedno možete da dođete do srži problema i da radite na njemu što će voditi u bolji i kvalitetniji život.
