Zamislite ovaj scenario. Mada, možda nema potrebe da ga zamišljate, već imate to u iskustvu. Približava se rok za predaju projekta. To je posao od nekoliko sati, mada je bolje da radite pomalo nekoliko dana. No, ipak se odlučujete za kampanjsku varijantu i najpre ćete nešto pojesti, izvesti psa u šetnju, pogledati još jednu epizodu serije koju pratite… I tako prolaze dani, dok se ne uhvatite za glavu, uz dobro poznato pitanje: „Zašto sam sve ostavio za poslednji čas?!” Prokrastinacija, pomešana sa hedonizmom — vaš stari začarani krug.
Prokrastinacija je pojam koji se odnosi na obrazac ponašanja tako da se sve obaveze i zadaci ostavljaju „za kasnije”.
Čemu služi prokrastinacija?
To je pitanje koje smo skoro postavili pacijentu i došli do njene „zaštitne” funkcije. Ako nema odluke i rada na nečemu, nema ni greške. A on je mislio da je lenj. Istina je da su prokrastinatori, u stvari, perfekcionisti. Takođe, mogu imati i problem sa motivacijom, ličnom organizacijom i slabom tolerancijom na frustraciju.
Nije nam logično da perfekcioniste povezujemo sa odlaganjem. Obično ih zamišljamo kao savršene organizatore i ljude od akcije koje ne mrzi da se bave i sporednim detaljima. Međutim, upravo to moranje da sve bude „pod konac” preplavljuje ih toliko da ih ukopa i tako zadatak ostaje nezavršen. Čekaće da osvane savršeni dan i da se stvore savršeni uslovi, a tako nešto ne postoji.
Nije samo perfekcionizam razlog prokrastinacije
Prokrastinacija može biti signal preopterećenosti zadacima usled čega nam odluta pažnja. Pokušavamo da budemo koncentrisani na poslu, a nakon radnog vremena imamo razne porodične obaveze. Može nam se desiti da „popustimo” pred gomilom izazova, jer multitasking nije moguć. Primer drugog pacijenta govori upravo o tome. On je želeo „sve ili ništa” ili bi zagrebao pomalo od svega, a ni od čega dovoljno. Ljudi su o njemu sticali utisak da je površan, a problem je bio u nemogućnosti da odbije razne usluge i dodatne zadatke.
Treba imati u vidu i to da rokovi „ubijaju” motivaciju. Pa čak i kad se očekuje da uradimo to što volimo, nećemo uvek biti jednako motivisani i raspoloženi za to. A sve što moramo — frustrira nas. Oni koji ne podnose dobro frustraciju, pokušavaće da se „spasu” odlaganjem. Primer pacijentkinje koja je odlagala diplomski sve dok joj nije zatrebala za vizu govori o srećnom razrešenju frustracije. Sreća je bila u tome što je „naišao” spoljašnji motivator koji ju je „naterao” da privede fakultet kraju, jer je postojala pretnja da propusti odličnu priliku za zaposlenje u inostranstvu. Ipak, naša motivacija i život ne treba da zavise od okolnosti, prilika i sreće.
Često se prokrastinacija meša sa hedonizmom. Nema ko ne voli druženje sa prijateljima ili gledanje filma više od izrade zadataka ili projekta. Međutim, nismo hedonisti ako sebi radimo na štetu, već prokrastinatori i bolje je istražiti zašto sami sebe sabotiramo.
Kako prestati sa odlaganjem?
Ključ rešavanja problema je otkrivanje uzroka — prokrastinirate li zato što ste loši organizatori svog vremena, jer vam je motivacija u padu, slabi vam koncentracija ili ne podnosite dobro frustraciju.
Ono što bi trebalo da preduzmete zavisi od toga šta ste zaključili, zbog čega vam se to dešava. Ako vam ne ide prioritizacija zadataka, stavite ih na papir, rangirajte i radite redom. Angažujte i prijatelje da vam pomognu umesto što vas odvlače na kafu.
Ukoliko vas muči perfekcionizam, pokušajte da stvorite sami sebi dovoljno dobre uslove, a ne da čekate idealan dan. Korisna veština kojoj treba težiti jeste uživanje u samom procesu rada, a ne samo u konačnom rezultatu i da pređete preko sitnih grešaka.
Onima kojima je frustracija najveća prepreka na putu do cilja treba sebi da daju veće pauze. Počnite od male minutaže, pa se „počastite” filmom ili izlaskom. Postepeno povećavajte vreme za rad, a smanjujte nagrade, čime ćete se navići da završavate obaveze bez velikog pritiska.
Svaki problem je lakši kad se razloži na delove. Ako spremate ispit od 1000 strana, i sam pogled na tu knjižurinu na stolu odvući će vas od cilja. Bolje od toga napravite skripte od po 100 strana, a ostalo sklonite u fioku, pa vadite deo po deo kako šta naučite. Sigurno da ima još nekog ko takođe radi na tome, pa potražite pomoć. Spremanje ispita će postati brže i zabavnije.
Šta god bio razlog, prokrastinacija izaziva razne neprijatnosti. Samo pomislite koliko vremena i energije gubite na samo odlaganje, a koliko njihovo pravo usmeravanje može da vas poštedi nerviranja i štetnih posledica. Nije uvek lako priznati to sebi i ponekad se može desiti da se vratite starim navikama. Zato je pomoć stručnjaka uvek dostupna, da vas navededa pronađete motivaciju u sebi.
