Čovek je jedinstvena ličnost u dvojakom smislu. U individualnom smislu svaka osoba je jedinstvena za sebe u odnosu na ostali svet, ali se takođe može reći da je svaka osoba posebni eksperiment prirode u kojem se ni jedna kombinacija unutrašnjih i spoljnih faktora nije prethodno desila niti se može ponovo dogoditi. Sa aspekta filozofskog monizma čovekova ličnost je jedinstveno biće sa svojim telesnim, psihičkim i socijalnim aspektom ponašanja. Telesni aspekt podrazumeva funkcionisanje unutrašnjih organa i kretanje. Psihički aspekt ponašanja podrazumeva odvijanje psihičkih funkcija. Socijalni aspekt ponašanja podrazumeva interakcije ličnosti sa članovima njegove uže i šire socijalne sredine.
Svi aspekti ljudskog ponašanja su pod kontrolom mozga. Mozak upravlja pokretima mišića. Putem vegetativnog nervnog sistema, mozak upravlja radom unutrašnjih organa, žlezda i krvnih sudova. Najviša moždana funkcija je psihički život. Sve ove moždane funkcije su koordinisane u akciji.
Psihički život čoveka, na isti način, predstavlja celinu u kojoj ni jedan deo ne funkcioniše nezavisno. Tako, na primer, kada čovek opaža, bez obzira na to da li želi ili ne, on pamti opaženi predmet, misli o njemu, doživljava određenu emociju u vezi tog predmeta i sve to verifikuje svešću.
Psihičke funkcije
Kako bi se proučavao psihički život psiha se misaono raščlanjuje na svoje sastavne delove tj. psihičke funcije. Svaka psihička funkcija je celina za sebe ali se sve vreme mora imati u vidu činjenica o jedinstvenom funkcionisnju psihe.
Neki autori dele ličnost na:
- saznajni (kognitivni) deo: osećaj, opažanje, pažnja, pamćenje, mišljenje, inteligencija i svest
- timički (emocionalni) deo: raspoloženje i afekti
- hormički (vitalni dinamizmi ličnosti) deo: volja i motivi
Karakter i Temperament
Karakter označava ključno obeležje ličnosti, specifičan sklop emocionalno-motivacionih, socijalnih, moralnih i konativnih crta po kojima se ona razlikuje od svih drugih. Prema N. Rotu u karakteru se očitavaju i moralne i voljne osobine ličnosti.
Temperament je najčešće prestavljen kao dispozicija za način emocionalnog reagovanja. Prema N. Rotu temperament se ne manifestuje samo u emocionalnom reagovanju već u celokupnoj aktivnosti čoveka tj. temperament je i način mobilizacije energije kojom čovek raspolaže.
