Frojdova teorija inspirisala je mnoge. Neki su je, kao njegova ćerka, dalje nadograđivali. Drugi su otišli u potpuno suprotnom pravcu, negirajući nesvesno i sva naša ponašanja svodeći na učenje, kao bihejvioristi u SAD. Većina Frojdovih učenika, ali i kritičara su, međutim, razvili sopstvene teorije.
Karl Gustav Jung
Pored Frojda jedno od najpoznatijih imena, odnosno prezimena, u istoriji psihoterapije je upravo Jungovo. On je bio sin protestantskog sveštenika, još od malena introvertan i zainteresovan za okultno. Završio je medicinu i bavio se psihijatrijom. Sa Frojdom nije dugo sarađivao. Saradnju je prekinuo pre svega zbog neslaganja na temu izvora neuroze, odnosno smatrao je da ne moraju biti samo seksualni ili agresivni.
Kao i Frojd, Jung je verovao u ego kao svesni deo ličnosti. Pored njega postoje i lično nesvesno, koje je slično Frojdovom konceptu podsvesno, i kolektivno nesvesno.
Kolektivno nesvesno
Jung je primetio da mnoge bajke i legende imaju iste motive i uloge, koje su se dalje prenosile i na ljudsko ponašanje. Tako je nastao prvi koncept koji njegovu teoriju razlikuje od Frojdove: kolektivno nesvesno. Kolektivno nesvesno jeste “skladište” u kome se nalazi celokupno ljudsko saznanje, nastalo opažanjem i zaključivanjem. Ta saznanja tematski su grupisana u arhetipove. Iako se njihove forme ili način na koji se pojavljuju mogu razlikovati, arhetipovi su opšti (na primer, arhetip heroja, buntovnika, istraživača i slično). Najčešće se javljaju u snovima, ili u simboličkoj formi u kreativnom stvaralaštvu.
4 glavna arhetipa
Četiri glavna arhetipa pohranjena u nesvesnom su:
- Senka: predstavlja sve što iz moralnih razloga potiskujemo duboko u sebe, animalnu stranu naše ličnosti. Međutim, ona je i izvorište ljudske emocionalnosti, spontanosti, kreativnosti
- Persona: slika koju želimo da prikažemo svetu, u njoj se takođe nalazi i naše idelano Ja
- Animus/anima: sklop muških osobina u nesvesnom žene, odnosno ženskih u nesvesnom muškarca
- Self (koji se kod nas prevodi i kao Ja/Jastvo): centralni pojam ličnosti, težnja čoveka ka celovitosti svih aspekata ličnosti
Osvešćivanje i suočavanje sa prva 3 arhetipa, kako bi se postigao četvrti, odnosno celoviti Self, jeste razvojni put odnosno put individuacije. Još jedna od velikih razlika Jungove teorije u odnosu na Frojdovu je što Jung nije verovao da razvoj ličnosti prestaje u trećoj godini, već da traje maltene čitavog života. Verovatno inspirisan sopstvenom krizom srednjih godina, Jung kao posebno bitan period za proces individuacije upravo imenuje prelaz između 30-ih i 40-ih godina života.
Terapijska praksa
Jung je snove video kao put u nesvesno i pridavao poseban značaj analizi snova u toku svoje prakse. Razlika u odnosu na Frojdovo tomačenje je u tome da su snovi nisu samo ispunjenje nesvesnih želja, već da imaju prospektivnu i kompenzatornu ulogu. Oni nas pripremaju za budućnost, tako što u kolektivnom nesvesnom pronalaze odgovore na naše neodumice i dileme. Sa druge strane, pružaju priliku onim aspektima ličnosti koji nisu došli do izražaja u toku dana da to učine. Često je koristio i metodu aktivne mašte, kada je od pacijenata tražio da se fokusiraju na jednu sliku iz sna (ili neku drugu).
Za razliku od Frojda, Jungova psihoterapija podrazumevala je kontakt oči u oči sa terapeutom i umesto kauča koristio je fotelje, radi veće koncentracije. 
Jungova analitička psihoterapija takođe je naišla na mnogo kritika. Previše je mistična i neodređena, a njegovi kasniji radovi bliži su okultizmu nego psihologiji. Međutim, on je među prvima koji su u svom radu sa individuama uzeli u obzir i širi kontekst iz koga potičemo i na taj način podstakao mnoge da se ne bave samo čovekom i njegovom direktnom okolinom.
