Otpornost na životne probleme i kako je razvijati

Otpornost (rezilijentnost) je proces dobre adaptacije u trenutku suočavanja sa traumom, tragedijom, pretnjama, životnim nedaćama ili značajnim izvorima stresa poput porodičnih problema, problema u odnosima sa ljudima, ozbiljnih zdravstvenih problema, problema na poslovnom planu, finansijskih problema, i slično. 

Otporne osobe  su one osobe koje uprkos spoljašnjim faktorima, koji bi uticali na razvoj poremećaja, ostanu zdrave. Osobe koje uspevaju da budu uspešne uprkos stalnim promenama, problemima, stresnim događajima…

Biti otporan ne znači da osoba neće reagovati na stresore. Normalno je da osoba doživljava negativne emocije na negativne događaje, naročito kada se suočava sa velikim nedaćama ili traumama u životu. Tačnije, put ka otpornosti i uključuje značajan nivo distresa (negativnog stresa).

Otpornost nije nešto što osoba ima ili nema. Svi su otporni u obređenom stepenu. Otpornost uključuje ponašanja, misli i akcije koje se mogu naučiti i razviti kod svih. Što znači da osoba može razvijati svoju otpornost.

Kombinacija različitih faktora doprinosi otpornosti. Pro-socijalni faktori koji su u osnovi otpornosti su:

• Podržavajući i brižni odnosi u i izvan porodice. Odnosi koji su puni ljubavi i poverenja, stvaraju modele i nude podlogu za razvoj otpornosti kod osobe.
• Kapacitet da se naprave i slede realistični planovi.
• Pozitivno viđenje sebe i samopouzdanje u sopstvene mogućnosti i sposobnosti.
• Veštine komunikacije i rešavanja problema.
• Sposobnost da se osoba nosi sa jakim emocijama i impulsima.
• Sposobnost sagledavanja teškoća kao rešivih problema.

Razvijanje otpornosti zavisi od osobe do osobe. Ljudi različito reaguju na iste stresne događaje, te jedan  način razvijanja otpornosti može biti pogodan za jednu osobu, dok za drugu ne.

Strategije za razvoj otpornosti

• Povežite se. Dobri odnosi sa bliskim članovima porodice, prijateljima i drugim ljudima su veoma važni. Prihvatite pomoć i podršku onih koji brinu o vama.
• Pomažite i Vi drugima.
• Ne možete sprečiti neke stresne događaje, ali možete promeniti način na koji ih vidite i kako na njih reagujete. Trudite se da razmišljate racionalno i pozitivno.
• Prihvatite da je promena deo života. Prihvatite da se neke okolnosti ne mogu promenti i prilagodite se novoj situaciji.
• Postavljajte realistične ciljeve. Ako nešto ne ide, ok je to promeniti. Ok je menjati svoje ciljeve i prilagođavati se.
• Suočite se sa problemima umesto da od njih bežite ili da čekate da sami prođu. Pokušajte da ih rešite.
• Jačajte pozitivno viđenje sebe. Razvijanjem samopouzdanja u sopstvenu sposobnost rešavanja problema i verovanje sopstvenim instinktima pomaže razvoju otpornosti.
• Trudite se da realno sagledavate događaje. Pokušajte sa sagledate širi kontekst i pozitivne strane nekog događaja.
• Razmišljajte o onome što želite, a ne o onome čega se plašite.
• Brinite o sebi, svojim potrebama i osećanjima. Bavite se aktivostima u kojima uživate i koje vas opuštaju. Vežbajte redovno, hranite se zdravo, smejte se što više.

Fokusiranjem na prošla iskustva i izvore lične snage vremenom upoznajete sebe i otkrivate načine i strategije kako možete efikasno reagovati na teške životne događaje u budućnosti..