Obično se posle svađe osećamo kao da nam treba nešto slatko ili novo. U redu je da se izduvamo u šetnji, ali nešto drugo kad usput kupimo nešto, pa još ponešto… I umesto da se vratimo „samo sa jednom čokoladicom”, kući se vraćamo s punom kesom! Kupovina nikad nije bila slađa! Ali ne zadugo.
Verovatno ste barem jednom bili u ovakvoj, ili sličnoj situaciji i tešili sebe slatkišima, novom haljinom ili video-igricom. Međutim, kako i zašto pronalazimo utehu u materijalnim stvarima? I kako to da nam se desi da krenemo po jedan proizvod, a vratimo se sa gomilom? Gde je ta tačka kada kupovina više ne služi za osnovne potrebe i razonodu, već nas čini zavisnim?
Zašto prekomerno kupujemo?
Kupovina koja nam zadovoljava osnovnije potrebe je legitimna. Ne možemo jesti ukoliko ne kupimo hranu. Samim tim mi kupovinu ubrzo povezujemo sa gratifikacijom (kupovina=hrana=nisam gladan=otklanjanje frustracije). Pa i najmanja zadovoljstva (kao što je čokoladica) se opet kupuju. I tu aktivnost neminovno poistovećujemo sa instant srećom.
Glavni „krivci” za prazan novčanik
Ne zaboravimo i reklame, koje nam često garantuju osmeh na licu ukoliko kupimo to i to. Tu ne staju, već se trude da određeni brend vežu uz veoma specifična osećanja, kao što su sloboda letnjeg raspusta ili odmora, ili toplina i porodična atmosfera praznika i sl.
Efekat TV i radio reklama nadmašile su društvene mreže i influenseri. Ne možemo da otvorimo Instagram ili Tik Tok, a da nam ne iskaču nasmejana i uzbuđena lica koja poziraju sa različitim proizvodima. Naravno, svi oni su im na ovaj ili onaj način ulepšali i olakšali život.
Ako obratite pažnju i u običnom marketu, shvatićete da je raspored artikala takav da nas navede da kupimo i one van našeg spiska. Čak i kada uspemo da se odupremo reklamama i influenserima, kako da propustimo akciju i uštedimo, makar nam proizvod bio i nepotreban!
Kada kupovina postaje zavisnost?
I dalje nije tako strašno ako se ponekad desi da kupimo više hrane ili neki skuplji komad odeće. Međutim, ukoliko se često zalepite za nešto što će vas uvaliti u dugove, a ni tada ne izlazite iz prodavnice, onda već govorimo o bolesti zavisnosti. Kao i druge, i na zavisnost od kupovine utiče nekoliko činilaca, kao što su crte ličnosti i genetika.
Česti znaci zavisnosti:
- stalno kupujete nove stvari koje vam nisu potrebne ili ne možete da ih priuštite
- gubite kontrolu nad sopstvenim novcem
- gomilate dugove, ali nastavljate da kupujete uprkos tome
Kako da kupujete manje?
Ukoliko sumnjate da vi sami, ili neka bliska osoba pati od zavisnosti od kupovine, potrebno je obratiti se stručnjacima u nadležnim institucijama.
Tri koraka do povratka samokontrole
Ukoliko samo želite da se oslobodite navike nepotrebne kupovine, prvi korak ste već napravili: saznali ste nešto više o tome kako i zašto vam se to dešava.
Sledeći korak bi bio zapitati se koje osećanje želite da postignete tako što provodite sate i sate u tržnim centrima. Da li se tako osećate samostalnije? Ili ste iz jedne od onih generacija koja je odeću nasleđivala, pa ste ostali željni novih stvari? Ili u garderobi, ukrasima za kuću i sl. pronalazite sigurnost i stabilnost koja vam fali u odnosima sa ljudima? Sve ovo bi bilo veoma korisno da istražite i u toku psihoterapijskog procesa.
Možda jednostavno volite da kupujete, i to je u redu. Uvek možete zamoliti prijatelja koji ima više samokontrole da pođe u kupovinu sa vama.
Sasvim je u redu ponekad poželeti da počastimo sebe nekom lepom ili ukusnom sitnicom. Samo ne smemo preterivati i upadati u dugove kako bismo nešto posedovali. Niti treba da zamenimo neprocenjiva iskustva i međuljudske odnose stvarima. Ipak, to su samo stvari.
