Svakodnevno se suočavamo sa razočaranjima. Nekada je u pitanju veza koja je obećavala a ipak nije uspela, ili intervju za posao za koji smo mislili da smo ga uspešno prošli, a nismo. Stvari se na kraju nisu odigrale onako kako smo mi to zamislili i to nam stvara osećaj razočaranja. Stručnjaci za mentalno zdravlje opisuju razočaranje kao neku vrstu tuge – osećanja gubitka, raskoraka između realnosti i očekivanog.
Kada duboko verujemo da postoji nešto što će nas učiniti srećnim i ispunjenim stvaramo savršen preduslov za razočaranje. Iako neprijatno, osećaj razočaranosti daje važne informacije o tome u šta verujemo, kakvi smo zaista, kako vidimo druge ljude i o tome šta smatramo da će nas učiniti srećnim.
Stoga, sledeći put kada iskusite razočaranje, postavite sebi sledeća četiri pitanja da biste se vratili u kolosek i da biste razumeli šta zaista želite.
Šta? Verujemo da samo određene stvari mogu da nas usreće.
Izloženost društvenim medijima nas uči da povezujemo sreću sa određenim stvarima, kao na primer skupim predmetima, prelepim ljudima ili bitnim zvanjima. Stoga, možemo da razvijemo prilično nerealna očekivanja i ideje o tome šta bi nas zaista usrećilo. Što više o tome mislimo, više verujemo da je to jedino što može da nas zadovolji i sve više se udaljavamo i od tog cilja i od osećanja ispunjenosti. Studije su pokazale da čak i ako dobijete sve što želite, niko vam ne garantuje da ćete biti srećni. Naprotiv. Postoji više primera koji pokazuju suprotno. Pogotovu ako se uzme u obzir i da je sam osećaj zadovoljstva kratkotrajan kod ljudi. Treba uživati u sadašnjem trenutku. Stoga, fokusirajte se na to kako želite da se osećate u datom trenutku, a ne kako verujete da ćete se osećati kada dobijete ,,sve što priželjkujete”.
Ko? Verujemo da samo određene osobe mogu da nas učine srećnim i zadovoljnim.
Opet pod uticajem televizije i društvenih medija, verujemo da jedino u trenutku kada budemo upoznali ,,tu pravu osobu” moći ćemo da živimo srećno do kraja života i sve ostalo će da se odvija po planu. Naučeni smo da verujemo da ako određena osoba poseduje samo nekoliko od ,,poželjnih” atributa, sigurno poseduje i sve ostale. Onda se desi da se duboko razočaramo kada shvatimo da su stvari malo drugačije.
Ključ uspešne veze je znati kako želite da se u njoj osećate a ne kakva druga osoba treba da bude. Možda želite da se osećate lagodno, prirodno, da vam bude zanimljivo i da imate utisak da oboje u njoj aktivno učestvujete. Tako da, umesto da se fokusirate da tražite osobu sa takvim kvalitetima, budite vi taj partner. Nađite sve te osobine u sebi. Ovo jednostavno pomeranje fokusa sa drugih na sebe može da vam pomogne da razumete šta je to što želite u vezi i da izbegnete razočaranje.
Kada? Često postavimo vremensku granicu do kada moramo da postignemo to što želimo.
Naša uverenja kada bi određene stvari trebalo da se dese su uslovljene društvenim normama. Postoje nepisana pravila koliko nam je potrebno da bismo postigli nešto u našim karijerama ili u vezama. Zbog toga stavljamo vremenske odrednice na naše želje i očekivanja. Takođe, veliki uticaj ima i društvo u kojem živimo kao i upoređivanje sa životima naših vršnjaka. Upoređujemo se sa onima koji imaju iste ciljeve, približne godine i slično obrazovanje ili društveni status. Ako iz bilo kog razloga nismo ,,blizu” njima, počinjemo da bivamo razočarani, a neretko i da odustajemo od ciljeva i planova. Bitno je da imate na umu da ste vi postavili ova vremenska ograničenja i da ona često nisu realistična.
Obratite pažnju na to kako se osećate. Ako patite svaki korak svog puta ka određenom cilju, uverenje da ćete se osećati ,,apsolutno blaženo” kada ga dostignete je često pogrešno. Mnogo su bitnije vaše emocije dok se ,,kockice slažu” i dok vi polako idete ka nekim željama i težnjama. Ako uživate u samom procesu, manje ćete biti fokusirani na to koliko vam treba da do određenih ciljeva stignete.
Kako? Često imamo ideju da će se sve složiti baš kako smo mi planirali.
Čim imamo neku želju, odmah počinjemo da mislimo kako ćemo da je ispunimo. Ako ne možemo da smislimo dobar način kako da dobijemo ono što želimo, možda odustanemo u startu. Ili možda smislimo plan u kojem su umešani i drugi ljudi i u kojima smo isplanirali i to kako oni treba da se ponašaju. Kada se život ne odvija tačno kako bismo mi želeli, bivamo razočarani.
Ovde je bitno imati na umu da ono što treba da uradimo da bismo dobili to što želimo, može biti znatno drugačije od krajnjeg rezultata. Stoga, treba biti otvoren za različite puteve da biste stigli tu gde želite. Čak i ako su to potpuno nepoznate i nove stvari. 
Sledeći put kada se osetite razočarano, razmislite da li ste sami sebi nametnuli taj teret i da li je ta ,,neispunjena želja” zaista nešto što bi vam donelo sreću i blagostanje. Ako da, onda preispitajte još jednom koliko su vaša očekivanja kada su u pitanju vreme i sredstva koje ste sebi dali na raspolaganje realistična i da li će vas odvesti baš tamo gde želite. I ne samo to, već da li će vam omogućiti da uživate na samom putu ka vašem cilju.
