Za neke od nas biti sam predstavlja željeno vreme komfora i posvećenosti sebi, i time se pretvara u egzistencijalno zadovoljstvo, prevashodno cenjeno kod introvertnog tipa ličnosti. Za neke od nas biti sam predstavlja otuđenje i patnju, neželjeni je deo postojanja, i time se pretvara u egzistencijalnu bol, čime samoća prelazi u usamljenost.
Protekla vanredna stanja i restrikcije usled COVID-19 dovela su do razdvajanja ljudi, smanjenja socijalnih aktivnosti i bacila senku na aspekte života koji mu daju svrhu i značenje. U ovakvom slučaju jedna pandemija može izazvati epidemiju usamljenosti.
Razlika između samoće i usamljenosti biva često previđena u razgovorima na temu mentalnog zdravlja (istraživanja su pokazala da usamljenost može biti jedan od faktora rizika). Većinski deo te priče oslanja se na usamljenost, a mnogo manji na benefite koje samoća može doneti. Rekonceptualizacija usamljenosti u dar, umesto tereta, može biti od pomoći za pojedince i društvo u celosti, posebno tokom ovakvih vremena.
Prednosti samoće
Samoća je prepoznata kao važna vodilja psihološkog i spiritualnog rasta od strane pisaca i mislilaca godinama unazad. Tri konkretna elementa samoće identifikovana su kao benefit i mogu biti od pomoći osobama koje se bore sa usamljenošću.
1. ,, Nađi me…’’
Samoća nam daje vremena i prostora za introspekciju kursa i životnog puta. Ovo uključuje osvrt na posao, odnose sa ljudima, i šire pojmove poput svrhe. Samoća nam dozvoljava da sami sebi postavimo pitanja i preispitamo svoje odluke, svoja mišljenja, svoju budućnost. Osvrt može biti formalni, kroz meditaciju i molitvu, ili neformalni, kroz jedinstvene aktivnosti. Ona nam pruža neophodnu pauzu u ubrzanom tempu svakodnevnice, i mogućnost da zastanemo i razmislimo. Inicijalni je podsticaj za povratak sebi.
2. ,,…da ti ruke svoje dam, nađi me…’’
Samoća nas može naučiti da ponovo cenimo stvari koje smo možda uzimali zdravo za gotovo- mesta kojima se krećemo, okolinu, zdravlje, ljude koje volimo, i sve ono što život čini posebnim a nama je odavno postalo navika. Nesvesni svega što zaista imamo, progledamo tek kada osetimo da nam može biti oduzeto. Pomalo paradoksalno, ovo razdvajanje može nam ojačati veze sa voljenim ososbama, učeći nas iznova pravim vrednostima.
I zaista, filozof Paul Tilih potvrđuje nam to svojom izjavom- ljubav se kroz samoću ponovo rađa, dok je teolog Ditrih Bonhofer, u pismu prijatelju, naveo da- ova praznina, i dok ostaje neispunjena, čuva vezu između nas. Obe izjave govore o efektima samoće na jedan lep i prihvatljiv način. Neka to budu ponovno rođenje ljubavi prema sebi, i podsetnik na postojanje onih nevidljivih a neraskidivih niti koje nas vezuju za drage osobe.
3. ,, …da ti čuvam davni san.’’
Samoća može podstaći kreativnost, i u razmišljanju i u delima. Po definiciji, aktivnosti poput pisanja, komponovanja, slikanja i ostalih vidova umetnosti najčešće se rađaju u samoći.
Pogodna je za otkrivanje sopstvenih talenata, buđenje onih starih, pronalaženje hobija i iskazivanje ličnosti na jedan nov i kreativan način.
COVID-19 došao je naglo i bez upozorenja, i mnogi od nas nisu bili spremni za nametnutu samoću, koja je nesumnjivo ponegde rezultirala u usamljenosti. Ista ta usamljenost može biti zauzdana i pozitivno preoblikavana. Može nam biti prijatelj, i ako joj damo šansu možda nas i iznenadi.
A ukoliko ste u podnaslovima prepoznali stihove iz pesme Nađi me – Oktobar 1864, i ona je tu da nas uz muziku podsesti da nikada nismo sasvim sami. Jedan čovek pogledavši u sebe videće beskrajan izvor ljubavi i snova. Samoća je samo alat, za pronalazak puta ka centru bića.
