Koliko puta ste videli poruku “Prihvatite sebe baš onakvi kakvi ste” u opisima na Instagramu? Uglavnom ti opisi idu uz sliku fintnes influenserke koja ima 25 godina, svoj biznis proteinskih čokoladica i pokazuje svoje savršeno izvajano telo na savršeno bajkovitoj plaži. Velike su šanse da Vi niste kao ona, i sasvim je normalno da se onda zapitate kako da Vi sebe volite? Mnogi od nas su ovu dilemu rešili, ali tako što su otišli u drugi ekstrem, pa su svoje mane pretvorili u nešto čime se diče.
Danas nailazimo na puno oprečnih poruka. Sa jedne strane nalazi se bezuslovno prihvatanje sebe. Sa druge strane beskonačne liste aktivnosti koje treba ispuniti ne kako bi bili bolja, već savršena verzija sebe. Na kraju te liste, možda, dobijemo dozvolu da zavolimo po neki delić svog bića.
Bezuslovno samoprihvatanje
Niko od nas nije savršen. Kada bi nam savršenstvo bilo jedini preduslov da volimo i prihvatimo sebe, nikada to ne bismo uspeli. Osvestiti i prihvatiti svoje mane i vrline je vrlo bitno. Međutim, problem je kada tu stanemo. Kada sebe “prihvatimo” i “zavolimo” baš takve kakvi smo i kažemo da sada svet treba da se prilagodi nama.
Na primer, osoba koja stalno prokrastinira i najmanje zadatke. Kad tad desiće se da od njenog zadatka zavise ostali članovi njenog tima, a ona će ga predati prekasno za izmene, čak i kada su one neophodne. Umesto da radi na tome da sledeći put završi ranije, ona sleže ramenima i zaključuje da sve ostalo nije njen problem. Čak i posle više upozorenja, mirnih razgovora sa kolegama, HR-om i slično ona i dalje ne vidi problem u sebi. Naprosto, ona prokrastinira, ako žele da završi ranije neka joj daju raniji rok. Kako se ovakvo ponašanje, kao i frustracija kolega, nastavlja, ona dobija otkaz. Posle ovoga oseća se povređeno i uvređeno, možda tek tada stiče uvid u neophodnost promene ponašanja.
Naravno, ne moramo i ne možemo ispraviti sve svoje mane. Na primer, osoba koja nema najbolju koordinaciju. Pri tom, to je ona ne ometa u većini situacija (osim kada, recimo, ode na čas plesa) sasvim je u redu da jednostavno prihvati tu svoju manu.
Samoproganjanje
Iz prethodnog teksta možemo uvideti da kada je promena moguća, važno je raditi na svojim manama. Uprkos tome što nam društvene mreže serviraju, 24 sata nisu dovoljna da se ima 3 hobija, trenira, bude savršen zaposleni, još bolji prijatelj i najbolji član porodice na svetu. Očekivati od sebe da sve postignemo svakog dana je suludo. Lepo je težiti poboljšanju sebe, ali kada u tome preteramo i ni ne obratimo pažnju na ono što smo već postigli ostaćemo samo večito nezadovoljni.
Ukoliko naš unutrašnji glas nije zadovoljan ni nakon postizanja nekog dobrog rezultata, ili ličnog rekorda. Ukoliko stalno sebe kritikujemo i za najmanje greške, a pri tom koristimo veoma grub ton. Tada znamo da smo pregrubi prema sebi. Mi više nismo sopstveni motivator već progonitelj.
Kako pronaći balans
Za početak, bitno je obratiti pažnju na svoj unutrašnji govor. Da li ste previše grubi prema sebi? Ili pak stalno sebe pravdate i štitite pred samim sobom? Nijedna od ove dve krajnosti nije dobra. U redu je priznati grešku, posebno kad nam drugi na nju ukažu i objasne zašto im je smetala. Takođe, u takvoj situaciji treba da se potrudimo da je ispravimo. Međutim, kada primećujemo greške i mane koje drugi ne primećuju vreme je da budemo nežniji prema sebi.
Poređenje sa drugima je neizbežno i ne mora obavezno biti loše. Međutim, ako, dok radite na nekom cilju, svoj uspeh isključivo poredite u odnosu na uzor, verovatno ćete ostati razočarani. Ne krećemo svi iz iste tačke, niti svi imamo iste karakterne osobine ili živimo u istim okolnostima. Kada merite svoj uspeh merite ga u odnosu na sebe i na svoj početak. Isto tako, neće sve mane kod svih biti jednako izražene i neće sve vrednovati isto pažnje. Ne možete birati na čemu ćete raditi u odnosu na druge. To što Vama smeta prijateljičina prokrastinacija ne znači da Vi sami baš nikada ne smete da odložite pranje suđa za sutradan.
Izbegavajte razmišljanje u ekstremima i ultimatumima. Ne morate svaki dan sve postići, ili pak nikada ne činiti nešto što smatrate lošim. Ne morate čak ni voleti svaki deo sebe, niti ga menjati. Umesto: “Moram da budem najbolji student u generaciji.” sasvim je u redu da sebi kao cilj zadate “Želim da dam sve od sebe da imam bolji prosek nego prošle godine”. Ako ponekad pogrešite, to ne znači odmah da ste loša osoba, niti da ste glupi, lenji i tako dalje. Pružite sebi prostor za grešku i učenje iz te greške. 
Treba da prihvatimo i volimo sebe. Da dopustimo sebi pravo na grešku, kao i na neuspeh. Ali to ne znači da treba da prestanemo da radimo na sebi, da neuspeh samo ostane ružno sećanje, a ne lekcija za sledeći uspeh. Ovaj vrlo delikatan balans ponekad se čini vrlo teško dostižan, ali je više nego vredan truda.
