Niko od nas ne želi da sabotira sebe, ali većina nas „upadne“ u ovaj obrazac ponašanja, poznat kao samosabotaža u nekom trenutku svog života. Zamislite sledeće primere:
- Želite da vežbate, ali umesto toga spavate duže.
- Obećate sebi da više nećete kontaktirati bivšeg, ali mu ipak pošaljete poruku kada ste usamljeni.
- Planirate da jedete više povrća, ali kupite čips u povratku kući nakon napornog radnog dana.
- Želite vezu, ali uspaničite se kada sretnete nekoga ko obećava.
Šta je samosabotaža?
U osnovi, samosabotaža je obrazac ponašanja koji uključuje podrivanje sopstvenih ciljeva ili uspeha. Uključuje niz ponašanja, kao što je odbijanje da se posvetimo ciljevima, odabir ciljeva koji su toliko visoko da smo sigurni da nećemo uspeti (ovo formira povratnu spregu negativnih emocija i niske samoefikasnosti), nedostatak planiranja i rešavanja problema na odgovarajući način, uključivanje u akcije koje škode cilju koji smo postavili, nepotpuna posvećenost cilju ili planu, preventivno povlačenje / zaziranje od uspeha.
Zašto to radimo?
Postoji mnogo razloga koji vode u ovakvo ponašanje, ali u osnovi razloge za samosabotažu možemo svesti na nekoliko ključnih faktora.
Strah
Strah je verovatno najčešći odgovor koji bi nekome pao na pamet kada biste ga pitali koji je razlog za samosabotažu. Strah od uspeha je poseban i veoma privlačan odgovor, ali je istinit samo za mali broj ljudi.
Ponekad se ljudi plaše promene, i iako im se možda ne sviđa gde se trenutno nalaze, komfor koji je svojstven mestu na kome su pruža brojne prednosti. Ove prednosti možda su takve da osoba neće želeti da preduzme korake neophodne za promenu, čak i ako je nezadovoljna trenutnom situacijom. Ovo se često viđa kod ljudi koji su bili u veoma dugim vezama u kojima nisu bili srećni. Ljudi umeju da provedu godine u braku koji liči na zarobljeništvo, bez ikakve istinske kompatibilnosti, intimnosti ili razumevanja. Ipak, kada se spomene napuštanje braka, ovaj čin se odlaže „dok deca ne završe školu“, „dok situacija na poslu ne bude stabilnija“, itd. U srcu ovakvih postupaka često leže sekundarni dobici koje donosi ostanak (lakoća, poznavanje, finansijska udobnost, izbegavanje sukoba) i strah od koraka koje treba preduzeti da bi došlo do promene.
Nepromišljenost
Ponekad se ljudi bore sa planiranjem ili imaju nejasne i nedorečene ciljeve i ne razumeju u potpunosti šta bi bilo potrebno da se nešto postigne. Možda neko želi da upiše doktorske studije, ali nije razmotrio šta je potrebno za upis ili šta je potrebno da bi se uspešno fokusirao na studije. Šta bi sve možda moralo da se žrtvuje, kao što su posao, vreme za vežbanje ili vreme sa prijateljima. Možda osoba nije razmotrila sve troškove ili svoju sposobnost da se u datom trenutku istinski obaveže. U ovom slučaju samosabotaža izgleda kao loše planiranje ili ciljevi koji su previše ambiciozni.
Niska samoefikasnost
Samoefikasnost je naša vera u našu sposobnost da upravljamo određenom situacijom ili da utičemo na promene u svom životu. Ovo je verovatno jedna od najvažnijih psiholoških kompetencija koje možemo izgraditi. Ona leži u osnovi našeg verovanja da možemo promeniti svoj život, naučiti nove stvari ili promeniti postojeće obrasce ponašanja koji nam nisu od koristi. Ako nam ovo uverenje nedostaje verovatno ćemo biti zarobljeni u naučenoj bespomoćnosti. Tada nećemo ni razmišljati o promenama koje bismo mogli poželeti, jer u osnovi ne verujemo da ćemo uspeti.
Nedostatak jasnoće u usmeravanju
Ponekad ljudi jednostavno ne provode mnogo vremena razmišljajući o tome koje su to ključne vrednosti koje su im od značaja i u kom pravcu i kojim putem žele da idu. Umesto toga, donose odluke na osnovu svojih strahova: „Ne želim da budem siromašan“, „Ne želim da budem sam.“ Ili odlučuju na osnovu onoga što drugi ljudi žele ili očekuju od njih: „Moji roditelji su uvek želeli da budem lekar, pa ću studirati medicinu “. Ili na osnovu uticaja društva i kulture: „ Svi mojih godina su u braku, pa bi verovatno trebalo i ja da budem“. Donose odluke i na osnovu okolnosti.
Neretko umemo da upadnemo u niz poslova, veza ili prijateljstava na naizgled samosabotirajući način, koji u stvari odražava nedostatak jasnoće u pogledu usmeravanja.
Nedoslednost
Ponekad umemo da zaboravimo da je izbor i to što ne pravimo nikakav izbor. Ili zaboravimo koja je cena toga što nismo dosledni svom izboru. Zaboravimo da nas nedoslednost može skupo koštati. Nemogućnost odlaganja zadovoljstva, kada npr. ne umemo da kažemo ne noćnom izlasku moglo bi kumulativno dovesti do neuspeha na fakultetu ili poslu. Kada iznova i iznova pravimo isti izbor, koji nije dobar po nas, to će verovatno u velikoj meri uticati i na našu budućnost- na izbor posla, potencijal zarade i životni stil.
Kako zaustaviti samosabotažu
Uz malo truda i doslednost u praksi, postoji mnogo jednostavnih načina da se sprijateljite sa sobom i prekinete samosabotažu.
Identifikujte svoj obrazac
Prvi korak u borbi protiv samosabotaže je razumevanje gde se ovaj obrazac pojavljuje i šta se krije iza njega. Malo je verovatno da sve vreme sabotirate sva područja svog života.
U kojim oblastima najčešće primećujete ovaj obrazac ponašanja? Šta izdvaja ovo područje od ostalih? Šta se krije iza vaše samosabotaže?
Razmislite o ceni koju plaćate
Šta ćete izgubiti ili propustiti ako nastavite da se ponašate na način koji uključuje samaosabotažu? Naši izbori ponekad imaju dalekosežne posledice. Izbor da danas ne izađete u šetnju može značiti da isti izbor ponavljate iznova i iznova iz navike i lakoće, što eventualno može dovesti do lošijeg zdravstvenog stanja. Često se fokusiramo na kratkoročne dobitke i zadovoljstva i zaboravljamo na dugoročne uticaje naših izbora.
Definišite svoje ciljeve i sistem vrednosti
Ako se rutinski borite da se nečemu posvetite ili da ispunite svoje ciljeve, možda bi bilo korisno da konsultujete svoj sistem vrednosti i proverite da li su vaši ciljevi usklađeni sa njim. Lakše ćete se posvetiti nečemu što za vas ima vrednost. Takođe, korisno je sagledati sve što će vam ostvarenje cilja doneti i kako se sve to uklapa u širu sliku o vašem životu.
Ponašajte se suprotno
Ako primetite da često sabotirate sebe, sagledajte na koji način to radite. Razložite poteškoće što je detaljnije moguće (npr. Ne ostavljam dovoljno vremena da završim obaveze i pokušavam da ih uradim u poslednjem trenutku, a zatim paničim i odustanem). Nakon toga napravite plan da postupite suprotno. Ako je problem u tome što odlažete obaveze do poslednjeg trenutka, možete nabaviti dnevnik ili planer i početi da planirate par nedelja unapred. I najvažnije- pridržavajte se onog što piše u planeru.
Najbolji način za razbijanje određenih obrazaca ponašanja je upravo promenom ponašanja. Spoznaja, uvid i osećanja su važne komponente, ali u osnovi moramo početi da menjamo svoje ponašanje da bismo videli napredak i pobedili svoje samosabotirajuće obrasce. Veoma je važno živeti život usmeren na izbor umesto na slučajnost i donositi odluke na osnovu jasnog osećaja šta cenimo, koji nam je sistem vrednosti i šta želimo da istražimo i postignemo u životu.
