Ko je pod rizikom za sindrom izgaranja?
Osobe koje teže visokom postignuću često biraju veoma izazovne i zahtevne poslove. Njihov radni dan se nekada čini kao da nema kraja. Uvek je pred njima velika količina posla i pritisak za uspehom usmeren najčešće iznutra, ka samima sebi. Uz modernu tehnologiju kojom smo okruženi naš radni dan se najčešće ne završava na poslu. Posao nas može naći gde god da se nalazimo i ukoliko ste jedna od ovih osoba koja teži visokom postignuću, vrlo retko ćete ovaj poziv izignorisati. Kako naše karakteristike ličnosti, tako i posao, pa i samo moderno društvo u kome se nalazimo čini da je stres neizbežna pojava. Međutim, ukoliko se adekvatno nosimo sa stresom, stresogene situacije mogu biti samo prolazne okolnosti ili podsticaj ka većoj produktivnosti. Ali, ako dozvolimo da se stres nagomilava i ne obratimo pažnju na signale koje nam naše telo šalje, stres će postati hroničan, a osobe koje pate od hroničnog stresa su pod rizikom za sindrom izgaranja.
Šta je sindrom izgaranja?
Izgaranje je stanje hroničnog stresa koje vodi do fizičke, emocionalne i psihičke iscrpljenosti, osećanja neefektivnosti i nedostatka postignuća.
Sindrom izgaranja nastaje postepeno i samim tim ga je mnogo teže uočiti. Međutim, naše telo nam daje znake upozorenja samo je potrebno da umemo da ih prepoznamo. Ukoliko znamo šta tražimo možemo lakše prepoznati simptome i na vreme sprečiti njihov dalji razvoj. Prvi korak u borbi protiv stresa jeste sposobnost da uočimo signale koje nam naše telo šalje.
Znaci izgaranja
- Hroničan umor. Na početku možete osećati samo umor tokom većine dana i nedostatak energije. Kasnije se to pretvara u osećanje emocionalne i fizičke iscrpljenosti.
- Insomnija. U ranom stadijumu možda ćete imati problem da zaspite 1-2 puta nedeljno. Kasnije insomnija postaje hronična uprokos stalnom umoru koji osećate.
- Problemi sa koncentracijom i pažnjom. Nedostatak pažnje i umerena zaboravnost predstavljaju rane znake. U kasnijem stadijumu nedostatak pažnje utiče na izvršenje svakodnevnih obaveza kako u privatnom tako i u poslovnom životu.
- Fizički simptomi. Fizički simptomi uključuju bol u grudima, ubrzan rad srca, nedostatak vazduha, bolove u stomaku, vrtoglavice, glavobolje..
- Oslabljen imuni sistem. Iscrpljenost organizma dovodi do povećane osetljivosti na prehlade, infekcije i druge zdravstvene probleme.
- Gubitak apetita. U početku možda preskočite koji obrok, međutim kasnije možete u potpunosti izgubiti apetit što može dovesti do značajnog gubitka na težini.
- Kako se približavate stadijumu izgaranja anksioznost postaje sve jača i utiče na vaše socijalno i profesionalno funkcionisanje.
- Depresija. Na početku se možete osećati tužno, ali što ste duže pod stresom sa kojim se ne nosite na adekvatan način osećanje tuge može prerasti u depresivno raspoloženje, može se javiti osećanje krivice, bezvrednosti i beznadežnosti. Kako se simptomi pogoršavaju sve češće se zapitamo: ” Čemu sve ovo?”.
- Izlivi besa na poslu ili kod kuće mogu značajno uticati na vaše socijalno i profesionalno funkcionisanje.
- Povremeni negativni komentari usmereni sebi ili drugima nisu znak opasnosti, ali ukoliko su učestali to može značajno uticati na vaše odnose sa drugima.
- Izolacija. Može se ispoljiti kao potreba da se udaljite od drugih ljudi, bes ukoliko vam se drugi obraćaju, raniji odlasci sa posla ili ne dolaženje na posao da biste izbegli interakciju sa drugima.
- Loša produktivnost. Hroničan stres dovodi do toga da niste produktivni kao pre. Kada smo pod stresom nekada nam se čini da koliko god se trudili nikako ne možemo da se izborimo sa zadacima.
Ukoliko se identifikujete sa većinom ovih simptoma onda ste na putu ka izgaranju. Stanite. Napravite pauzu. Odvojite vreme za trening, šetnju, kafu sa prijateljima, ili jos bolje vikend negde izvan grada, daleko od svih obaveze. Ovi simptomi su znak da vaše telo ostaje bez goriva i da je potrebno da obnovite zalihe da ne bi došlo do pregorevanja. Ukoliko dođe do pregorevanja, mnogo teže ćemo popraviti štetu.
Izgaranje nije kao prehlada, ono neće nestati za par nedelja ukoliko ne napravite određene promene. Napravite korak u nazad i preispitajte glavne uzroke stresa i načine na koje možete da smanjite uticaj stresora na vaš život. Iskoristite neke od stres menažment tehnika kao što su vežbe disanja, relaksacija, vežbanje, promena ishrane..
“Život je priča koju sami pišete. Ukoliko ne mislite da će vam poslednje reči biti “Voleo/la bih da sam proveo/la više vremena u kancelariji” potrudite se da nađate vreme u svom haotičnom rasporedu da ovaj život učinite značajnim.” Dr. Bourg Carter
