Ukoliko možete jasno da prepoznate skrivenu 3D sliku, čestitamo: u mogućnosti ste da vidite nešto što većina ne može. Ako ste ipak među većinom ljudi koji ne vide skrivenu sliku, imate izbor: možete da verujete da je slika tu uprkos nemogućnosti da se vidi, ili možete da odbacite njeno postojanje.
Stablo spoznaje
Sve religije sveta predstavili su nam različiti proroci- vizionari koji su bili svesni stvari kojih drugi nisu. Uspeli su da uvere ljude oko sebe da veruju u njihovu viziju uzvišene ili skrivene istine, i da poveruju u njihove metode za dublji razvoj svesti o ovoj skrivenoj stvarnosti.
Možda mislite da je pogrešno slepo verovati u prorokove reči- kako znati da je neko iskren i da to nije pokušaj manipulacije?
Kada je u pitanju ono božansko, često kažemo da ˝videti znači verovati˝. A šta ukoliko ne možemo da vidimo- postoji li benefit ako i tada verujemo?
Ukoliko bi vam neko rekao da može da vas nauči da vidite skrivenu sliku, ali uz posvećenost i vežbu, da li biste imali dovoljno vere da uložite svoje vreme i trud?
Dvoje od deset ljudi može da vidi skrivenu sliku. Među onima koji ne mogu, neki odaberu da veruju da je slika ipak tu, dok drugi odaberu da veruju da je sve to samo obmana.
Da li ima razlike kada su u pitanju Bog i misterije postojanja?
Gorući grm
Kada mi sami ne vidimo ili ne razumemo nešto, nemamo druge opcije osim da se oslonimo na svoju veru u druge ljude. Ukoliko osećamo da je osoba pored nas pouzdana i verodostojna, lakše ćemo pronaći razloge da joj verujemo, bez obzira da li nam govori o postojanju Boga ili nečemu drugom, kao što je jedna slika. Ovo predstavlja dilemu sa dovoljno prostora za grešku, sa obe strane dileme. Pristup pomoću koga se validnost argumenta proceni samo na osnovu reputacije osobe koja stoji iza tog argumenta nije najbolji pristup. I kada je reputacija osobe prekoputa dobra, i kada je loša, bez obzira. Umesto slepe vere (ili neverovanja) u jednu osobu, validnost je bolje proceniti samostalno, i doći do sopstvenih zaključaka.
A šta ukoliko nismo imali iskustva koja bi nam dala sposobnosti neophodne za samostalnu procenu?
Vavilonska kula
Dilema ovog tipa dovela je Paskala, francuskog matematičara iz 17. veka, do pronalska rešenja koje je pomagalo ljudima u donošenju racionalnih, svakodnevnih odluka, zvano Paskalova opklada. Njegova tvrdnja je da racionalna osoba treba da živi kao da Bog postoji. Ukoliko ne postoji, gubitak će biti manji i konačan, dok ukoliko postoji dobitak će biti beskonačan. Ova opklada bila je revolucionarna ideja koja nam je donela mnoge druge teorije.
Povratak kući
Danas gradimo na temelju onoga što znamo, kako bismo sutra dosegli do onog u šta verujemo. Zato nam je vera svima neophodna. U šta god da verujete na svom jedinstvenom putu- Boga, Univerzum, prirodu, sudbinu…, ne zaboravite da verujete i u sebe. Taj delić vere je odgovarajući kompas koji, bez obzira na sve turbulencije, prepreke i zastoje, uvek pokazuje pravi put. Put do pronalaska samog sebe.
