Novi ste u firmi i morali ste da dođete na tim bilding: roštilj na Adi. Sa kolegama za početak razmenite sve uobičajene teme (ko je odakle, šta je završio od škole, koliko dugo radi i slično). Nakon toga nastaje neprijatna tišina. Od jednom Vam pada na pamet kako biste mogli da je prekinete. “Da li je neko od Vas radio test 16 tipova ličnosti?”. Prvo se javlja jedna koleginica, potom druga i uskoro ljudi počinju ponovo da razgovaraju o svojim tipovima. Neki rade test na licu mesta. Do kraja dana osećate se bliskiji tim ljudima, a čak primećujete i da su Vam neki draži od drugih (slučajno, to su oni koji su imali rezultate slične Vašim).
Testovi ličnosti na internetu danas su vrlo popularni. Sigurno ste se susreli sa njima, bilo da rešavate MBTI upitnik, ili odgovarate na pitanja na zvaničnom sajtu Harija Potera da vidite koja ste kuća, ili BuzzFeed kviz koji će Vam reći koja ste Diznijeva princeza (i slično) ili pak imate prijatelja koji to redovno radi i deli svoje rezultate sa Vama. Čak i kada znamo da su neprecizni, netačni i da nisu naučno osnovani, ipak im ne možemo odoleti. Zašto? I šta nam oni zaista mogu reći o nama?
Zašto?
Kao i uvek u psihologiji, odgovora na ovo pitanje je više i svi u različitoj meri igraju ulogu. Neke od najčešćih pretpostavki jesu pritajeni narcizam ili opsednutost svojim identitetom i radoznalost po pitanju svoje, ali i generalno ljudske, prirode. U daljem tekstu primetićemo da to nisu jedini razlozi.
Osećaj pripadnosti
Testovi koje radimo na internetu su kategoričke prirode, odnosno kada nam opisuju našu ličnost svrstavaju nas u kategoriju. Ljudi od davnina imaju potrebu za pripadanjem i zajedništvom. Kada nas test svrsta u određenu kategoriju on nam pruža novu zajednicu kojoj možemo pripadati. Zato ćemo pre voleti kolege čiji se rezultati poklapaju sa našim, oni su deo našeg “plemena”. Uz sve to, naše novo pleme odabrano je i zbog neke konkretne sličnosti pa u okviru njega možemo naći razumevanje koje nam ponekad zafali u drugim zajednicama čiji smo deo.
Traženje (potvrde) identiteta
Većina nas kada nas pitaju zašto radimo testove ličnosti kao odgovor govori da to čini da bi naučila nešto o sebi. Na svesnom nivou verovatno je to istina. Međutim, primećeno je i da ljudi najčešće dele i prihvataju one rezultate testova koji potvrđuju već postojeće mišljenje koje imaju o sebi. Dakle, pre tražimo potvrdu svog identiteta nego sam identitet. Rezultat može izazvati i reakciju samoispunjavajućeg proročanstva- počinjemo da se ponašamo u skladu sa rezultatima, ili ponašanje opisano rezultatima postaje učestalije i izraženija, te ih tako dodatno potvrđujemo.
Ponekad su pitanja na testovima dovoljno nasumična ili neobična (ili oba) da nas navedu na dublje razmišljanje o seb. Time nam zaista otkrivaju nešto novo i makar donekle menjaju sliku koju smo o sebi stvorili.
Prokrastinacija i zabava
Jedan od glavnih razloga, posebno za one brže i jednostavnije “testove” (poput BuzzFeed kvizova) jeste ipak prokrastinacija i zabava. Kako oni ne zahtevaju mnogo koncentracije i razmišljanja, a većina ih je vezana za popularnu kulturu, predstavljaju odličan vid zabave. Uz to, okupiraju nam pažnju i skreću misli sa zadataka koji nam izazivaju stres i koje odlažemo.
Šta nam onda govore o nama?
Testovi ličnosti nam mogu puno toga reći o nečijim interesovanjima. Kao što smo ranije utvrdili, najčešće delimo rezultate sa kojima se slažemo. Iz toga možemo zaključiti da nam rezultati koje ljudi dele, ili testovi koje pominju, govore o tome kako oni vide sebe. Uz to možemo donekle znati i kakvi su. Na primer, možemo očekivati da neko ko podeli sa Vama da je ESFP tip ličnosti sebe vidi kao ekstrovertnog. Samim tim razumno je da očekujemo da bude glasan, lako prilazi ljudima i zaokuplja im pažnju svojim pričama. On se ponaša u skladu sa sopstvenim viđenjem sebe samog.
Testovi ličnosti na internetu su pre svega vid zabave. Korisni su kao tema za razbijanje leda pri upoznavanju novih ljudi. Nema ničeg lošeg da ih koristimo u te svrhe. Međutim, ne treba ih shvatati mnogo ozbiljnije od toga. Ljudska priroda daleko je kompleksnija od većine testova, a posebno onih koji se ne oslanjaju na proverene podatke i teorije potkrepljene istraživanjima.
