Priznali to ili ne, živimo u društvu čiji je fokus na fizičkom aspektu. Fizička lepota prikazuje se na vestima, gleda u nas sa naslovnih strana časopisa. Defiluje crvenim tepihom tokom holivudskih dodela nagrada. A zbog sveprisutnosti socijalnih medija, praktično je nemoguće izbeći slike fizičke lepote, koje tako lako zanemaruju posebnost svakog od nas.
Pompi koja slavi nedostižni ideal fizičke lepote, kontrastna je stvarnost većine ljudi, koja lako rađa nesigurnost. Ova nezdrava situacija tera nas da upotrebimo razne strategije za fizičko poboljšanje. Sati i sati provedeni u teretani, isprobavanje najnovijih dijeta, ili kozmetičih procedura, od manjih, pa sve do onih ekstremnijih. Činimo sve kako bismo poboljšali ili promenili svoj fizički opis.
Srećom, većina ljudi nije ni približno toliko površna koliko nas društveni mediji navode da verujemo. Većina nas svakodnevno teži srećnim, zdravim vezama, ispunjenim ljubavlju sa savršeno nesavršenim pojedincima. Jer većina nas zna da lepota nije površna stvar.
A znamo i da je privlačnost mnogo više od fizičkog izgleda. Često nas određeni ljudi neodoljivo privlače ne zbog izgleda, već zbog toga kako se pored njih osećamo. Istraživanja potvrđuju ono što svi instinktivno znamo: postoje emocije za kojima svi žudimo, i želimo da provedemo više vremena sa onima koji mogu da učine da te emocije osetimo. U čemu je magija? U ispunjenju osnovne čovekove želje da se oseća važno, vredno i posebno.
Jedan od načina na koji ljudi neguju naš emocionalni uspon ka ovim osećanjima je vrlo jednostavan. Pamte nas, istinski, i rado.
Sećam te se!
Zamislite da naletite na nekoga sa kim ste išli u srednju školu. I sa vama uzbuđeno podeli koliko dobro pamti vas i prepoznatljive načine na koje ste se izdvojili iz mase. Bilo da se seća vaših akademskih, sportskih, ili društvenih dostignuća, takve pohvale mogu vam ulepšati dan. Ovo može pozitivno uticati i na vaša osećanja prema sebi, kao i prema školskom drugu.
Saznanje da li nas ljudi pamte, ili lako zaboravljaju, vezano je za naš osećaj sopstvene vrednosti. Dobri prijatelji i voljene osobe čine da se osećamo nezaboravno, i to rade autentično. A kada je u pitanju moć privlačenja- kada smo iskreno zainteresovani za druge ljude, i drugi su iskerno zainteresovani za nas.
Krajnja uvreda: biti zaboravljen
Postoje roditelji koji, i pored natpisa koji upozoravaju da se dragocenosti drže se sobom, i ne ostvljaju u kolima i čekaonicama, ostave svoju najveću dragocenost: svoju decu. Ovaj ekstremni primer ilustruje koliko su ljudi postali odsutni. Koliko stvari dana zahteva našu pažnju i vreme. U svetu distrakcije i multitaskinga, ljudi zaboravljaju čak i na svoje voljene, ponekad i doslovno.
Ne morate biti dete kako biste osetili žaoku previđanja ili zanemarivanja. Ljudi nikada ne prerastu potrebu da ih drugi pamte. U stvari, za neke je zaborav krajnja uvreda. Da li ste ikada pregledali zapisnik sa sastanka kojem ste prisustvovali i primetili da je vaše ime izostavljeno sa spiska prisutnih? Još gore, šta ako bi ostali koji su bili prisutni pogrešno potvrdili da je zapisnik tačan?
Zašto je zaboravljanje toliko uvredljivo? Možda zato što je biti nezaboravan neraskidivo povezano sa osećajem posebnosti, što je izuzetno važno u današnjem svetu. U sve konkurentnijem društvu visokih standarda i prekomernih dostignuća, bez obzira na naše atribute i talente- želimo da osetimo da vredimo.
Zauzvrat, ovaj osećaj posebnosti jednostavno nas čini srećnima.
Osećam se posebno, osećam se srećno
Svima su nam dobro poznate pozitivne emocije povezane sa osećanjem posebnosti. Deca dobijaju ovakav vid podrške od roditelja i nastavnika. Dodatna doza samopoštovanja kod adolescenata proizilazi iz vršnjačkih odnosa. Odrasli nastoje da gaje posvećene odnose ispunjene ljubavlju, koji zadovoljavaju ovu duboku emocionalnu potrebu. Ali kako tačno ovo funkcioniše?
Kao što su vas, bez sumnje, rođaci i prijatelji podsećali, vi ste jedinstveni i neponovljivi primerak svoje vrste. Svi to znaju, ali mera u kojoj je ovo internalizovano, mera u kojoj se ovo zaista razume i živi, često predviđa dobrobit i zadovoljstvo pojedinca. Neki ljudi sebe doživljavaju zaista posebno- kao snežne pahuljice, karakteristične u svakom smislu te reči. Neki drugi se osećaju poput drveća koje se stapa u šumu- predviđajući da niko neće primetiti kada nisu prisutni. Većina ljudi je negde u sredini, u ravnotežnom odnosu pozitivnog samopoštovanja i zdrave doze skromnosti.
Istraživanja potvrđuju da je osećaj posebnosti, koji uključuje osjećaj jedinstvenosti, povezan sa srećom. Jedna od studija iz 2018. godine, pod naslovom „Osećam se posebno, osećam se srećno“, pokazuje da je lični osećaj jedinstvenosti pozitivno povezan sa autentičnim životom, što je zauzvrat povezano sa srećom.
Ovi nalazi su u skladu sa prethodnim istraživanjima koja sugerišu da lični osećaj jedinstvenosti pruža slobodu izbora u pogledu načina života, bez potrebe za odobrenjem drugih ljudi. Takođe, potvrđuju da osećaj jedinstvenosti znači osećati se posebnim dok hodate sopstvenim životnim putem, umesto da se trudite da se prilagodite spoljnim uticajima.
Spoljni uticaji u savremenom društvu uključuju nemoguće visoke standarde, kako fizičkih tako i nefizičkih osobina i kvaliteta. Većina ovih osobina je nedostižna, pa čak i nepoželjna kada je u pitanju zdrav način života. S obzirom na svet u kome trenutno živimo, ljudi koji vide i podržavaju našu jedinstvenost, u svoj toj lepoti njenih prednosti i mana, prijatelji su za ceo život.
Dobro pamćenje donosi dobre prijatelje
Evo najboljeg dela- lako je postati izvor autentične vrednosti. Budite izvor za druge. Podelite svoje lepe uspomene o nekome i ulepšajte mu dan. Lepa sećnja o drugima blagoslov su i za vas i za njih. U svetu takmičenja i sumnje u sebe, autentična pohvala gradi, ohrabruje i osnažuje.
I zato, nemojte nikada biti tajni obožavalac. Budite otvoreni, iskreno i velikodušno pohvalite druge, učinite da se osećaju posebno. Vaša nagrada biće srećna i zdrava veza sa bićem koje pred vama, i zajedno sa vama, raste i cveta.
