Kao neizostavni deo naših porodičnih, prijateljskih i poslovnih odnosa konflikti mogu biti značajan izvor stresa. Stoga ne čudi što su mnogi psiholozi pokušavali da nađu načine za prevazilaženje konflikta.
Za početak možemo reći da postoje dve vrste konflikta: interpersonalni i intrapersonalni. Za interpersonalne konflikte karakteristično je da se sukob dešava između dve ili više osoba. Nasuprot tome intrapersonalni konflikte karakteriše unutrapnji sukob. Ova vrsta konflikta dešava se unutar nas u situacijama kada treba da donesemo neku bitnu odluku ili da se odlučimo između dve ili više alternativa. Neki sociolozi navode i unutargrupne, kao i konflikte između grupa. U ovom tekstu pokušaćemo da ukažemo na neke od veština prilikom prevazilaženja interpersonalnih konflikata.
Što nam je do nečega više stalo i što je osoba sa kojom smo u konfliktu nama bliža to su veće šanse da ćemo osećati različite veoma jake emocije u trenutku neslaganja. Kada kažemo da je konflikt eskalirao to podrazumeva da se sa jedne situacije preneo na neke druge. Na primer: muž i žena su počeli da se raspravljaju oko toga na koga je red da tog dana pere sudove, a zatim je muž počeo da prebacuje ženi kako previše vremena provodi na poslu, a žena mužu kako je svako veče sa drugovima umesto kod kuće. Na ovom primeru vidimo da je inicijalna situacija raspremanja sudova zaboravljena i da je konflikt poprimio mnogo veće razmere. Saveti koje ćemo u nastavku navesti pomažu nam da rešimo problem i ne dopustimo da konflikt eskalira i ugrozi odnos koji imamo.
Ostanite fokusirani na problem
Ukoliko Vaš sagovornik pokušava da skrene sa teme razgovora navodeći ili vraćajući se na neke ranije situacije podsetite ga da je vaš zajednički cilj da što pre i lakše rešite aktuelni problem.
Fokusirajte se na rešenje
Ne zaboravite da je Vaš problem ujedno i problem druge strane te da imate zajednički cilj: da ga rešite. Ne upuštajte se u prepirke oko toga ko je u pravu, već pokušajte da nađete rešenje koje će vam oboma odgovarati.
Napadajte problem, a ne osobu
Pokušajte da objasnite drugoj strani u čemu se sastoji problem. Ukoliko je potrebno ukažite joj na neko specifično ponašanje koje vam je zasmetalo, ali izbegavajte da osuđujete i vređate drugu stranu. Na taj način izbećićete intenzivna i burna osećanja koja vas mogu ometati u pronalaženju zajedničkog rešenja.
Slušajte sagovornika
Trudite se da slušate šta vam druga strana govori. Ne odbacujte unapred nečije zahteve, razloge ili objašnjenja. Pokušajte da ne smišljate šta ćete reći, kad na Vas dođe red, dok neko drugi priča. Imajte na umu da ukoliko razumete tuđu perspektivu brže i lakše ćete rešiti problem.
Priznajte odgovornost za svoje postpuke
Ukoliko pokažete drugoj strani da ne prebacujete u potpunosti krivicu na nju, biće spremnija da sarađuje. Neće se osećati napadnuto ili ugroženo i time što ćete prvi preuzeti odgovornost motivisaćete drugu stranu da i sama porazmisli o onome za šta je odgovorna.
Imajte na umu da ne može sve uvek biti kako Vi želite
Rešavanje konflikta uglavnom podrazumeva pronalaženje kompromisa u problemskoj situaciji. Kompromis znači da ste pristali na neke od uslova druge strane, dok su neki od vaših zahteva takođe uvaženi. Kolokvijalno govoreći našli ste se na pola puta. To možda nije idealno rešenje kakvo ste Vi zamišljali, ali jeste rešenje koje Vam omogućava da učvrstite i nastavite da gradite odnos sa drugom stranom. 
