Svi imamo priče o kašnjnenju koje nas zabrinjavaju ili plaše – od stizanja u bioskop kada je film već uveliko počeo do kašnjenja na sopstveno venčanje. Kašnjenje se čak pojavljuje i u našim noćnim morama – ko se od nas nije probudio u znoju sanjajući da je zakasnio na važan ispit? I zato, pre nego što krente na sledeći važan događaj, razmotrirte ovih 10 saveta kako biste izbegli kašnjenje i uspešno stigli na vreme.
Savet 1: Ponovo procenite koliko će vam vremena trebati
Optimizam (ili u ovom slučaju zabluda) najveći je pokretač našeg potcenjivanja koliko će nam obaveze trajati i učestali razlog za kašnjenje. Pokušajte da dodate vrmenski opseg od najmanje 25 do 50% više vremena nego što ste procenili. Što je veći zadatak ili duže vreme putovanja, potrebno je više rezervnog vremena. Ako se radi o zadatku ili obavezi sa kojom se niste pre susretali, budite oprezniji u proceni.
Savet 2: Uračunajte prelazne aktivnosti
Ovo uključuje saobraćaj, izvođenje dece iz kuće (možda im se u poslednjem trenutku bude išlo u toalet), kao i parkiranje i hodanje. Ovo su svakodnevni zadaci koje naša procena potajno (ali ipak previše dosledno) odbacuje. Prečesto se oslanjamo na vreme vožnje koje proceni Google mapa i uzimamo tu procenu kao zlata vrednu. Umesto toga, razmislite da na tu procenu dodate i vreme potrebno da pronađete drugu cipelu vašeg deteta i platite parking. Čini se očiglednim, ali nije. Probajte i videćete kako vam se život menja i kašnjenje smanjuje.
Savet 3: Čuvajte se samo još jedne stvari
Ovo takođe spada u opseg optimizma, ali zaslužuje poseban savet. Često pokušavamo da uguramo još jednu stvar – sipamo gorivo, proverimo e-mail, zbog čega neizbežno kasnimo. Kada moramo da uradimo „samo jednu stvar“, bilo da je to odlazak do bankomata ili poštanskog sandučeta, iako znamo bolje, nekako mislimo da za taj poslednji posao magično neće trebati vremena. Zato recite sebi: “Umem da se oduprem ovom porivu.”
Savet 4: Čuvajte se pomisli da ćete sve drugo odraditi brže
Možda ćemo biti u iskušenju da odložimo alarm ili da uguramo još jedan zadatak, slažući se sa đavolom na ramenu da sve što je potrebno jeste da se nakon toga ubrzamo. Ali pokušaj da požurimo samo stvara stresnu situaciju (i, naravno, vodi u kašnjenje). Uvek se isplati ustati na vreme. U tu svrhu, svoj telefon ili alarm možete postaviti u drugi kraj sobe. Ovo bi takođe moglo zahtevati promenu večernjih navika, da biste mogli da odete u krevet ranije.
Savet 5: Preispitajte svoju semantiku
Umesto razmišljanja „Moram biti u pozorištu u 5:00“, pomislite „Zavese se podižu u 5:00“. Postoji velika razlika između toga da ste na svom mestu, sa programom u ruci, nasuprot tome što ste tehnički stigli, ali i dalje tražite parking u vreme kada je trebalo da budete na svom mestu.
Zato promenite način na koji govorite o svojim obavezama. Recite sebi: „Moram da budem u restoranu u 7:30“, „Sastanak počinje u 2:00“, ili „Imam sat vremena da ovo završim, odvezem se tamo i parkiram.“ Izgovaranjem naglas dajete osećaj veličine svim koracima koji su uključeni u proces.
Savet 6: Stići ranije ne predstavlja gubljenje vremena
Većina nas mrzi gubljenje vremena. Kada čekamo, bilo u lekarskoj oradianciji ili u restoranu gde imamo rezervaciju, nerviramo se i uzrujavamo. Stoga pretpostavljamo da je isto ukoliko namerno negde stingemo ranije. Ne nužno! Kada namerno poranite, vi ste glavni, pa možete da popunite to vreme kako želite, znajući da to ne ide na račun tuđe pogodnosti, već vaše. Zaista, taj e-mail, poslat brzinski pre nego što izađete iz kuće, zapravo bi mogao biti napisan lagodno nakon što ste stigli i čekate.
Ali takođe razmislite i o tome da vreme koje imate iskoristite za nešto prijatno, a ne samo produktivno. Pregledajte fotografije na svom telefonu, čitajte knjigu ili započnite razgovor sa drugim osobama koje su poranile. Na poslovnom događaju, ležerni razgovor unapred gradi odnose, što se kvalifikuje kao super produktivno.
Savet 7: Ciljajte na 10 minuta ranije
Ovde se tačnost svodi na matematički problem. Zamislite to ovako: cilj da stignete tačno na vreme daje vam u osnovi jednominutni prozor dolaska. Ako vaš događaj počinje u podne, i ciljate da stignete u podne, a stignete u 12:01 – kasnite. Margina greške je premala. Stres je zagarantovan.
Umesto toga, ako vaš događaj počinje u podne i želite da stignete tamo u 11:50, imate 10-minutni period dolaska. Mnogo je realnije i manje je verovatno da ćete morati brzo da vozite da biste izbegli kašnjenje.
Savet 8: Prenesite svoju najveću jutarnju obavezu na prethodno veče
Ne morate biti ekstremni – nemojte spavati u sutrašnjoj odeći – ali razmislite o tome da ono što vam ujutro oduzima najviše vremena uradite prethodne večeri. Pakovanje dečijih užina, stavljanje ključeva, telefona i novčanika na jedno mesto, čak i tuširanje i pripremanje odeće za jutro može se obaviti pre nego što legnete da spavate.
Savet 9: Steknite naviku da razmišljate unapred
Većina saveta koje ćete pronaći ovde (ili negde drugde) zasnovana je na pretpostavci da unapred razmišljamo o svojim obavezama. Na primer, uradite X ranije, procenite Y tačnije. Ali većina nas kasni upravo zato što zaboravljamo da razmišljamo unapred. Tražimo adresu sastanka u poslednjem trenutku i shvatamo da je udaljenija nego što smo mislili. Ili zaboravljamo da nam je rezervacija za restoran u vreme najveće gužve u saobraćaju.
Razmišljanje unapred deo je veštine organizacije i upravljanja vremenom, za šta je potrebno vreme da se razvije. Osim što ćete spakovati sve na vreme razmislite i o vizualizaciji sledećeg dana. Ako ga razložite na delove ili po zakazanim sastancima i događajima, lakše je zamisliti pripremu potrebnu za svaki od njih, pa prema tome i planirati.
Gde je potrebno da budete i kada? Postoje li nove adrese za mapiranje? Očekuje li vas neki zaista važan događaj, poput intervjua, rođendana ili dečje priredbe na koje ne smete kasniti? Ukoliko želite da uvek budete tačni rezervišite 45 minuta za 30-minutne sastanke. Utvrdite slabe tačke i prema tome planirajte ili prilagodite svoj raspored.
Savet 10: Probajte jednom i vidite šta se dešava
Ako hronično kasnite, izaberite jedan predstojeći događaj na koji ćete stići na vreme. Uradite to kako treba: Planirajte unapred, krenite ranije i ciljajte da stignete prvi.
Zatim posmatrajte proces dolaska svih ostalih. Zapazite kako se osećate smireno umesto izbezumljeno, ne osećate se krivim, i što je najvažnije, primetite kako se osećate kada drugi stignu kasno.
Postoji francuska izreka, koja u slobodnom prevodu glasi: „Dok puštate osobu da čeka, ona razmišlja o vašim nedostacima“. Mogli bismo da dodamo – čak i ako ste javili da kasnite. Ako se stavite na mesto onih koji vas čekaju to može biti snažan motivator da se promenite na bolje. Postaćete profesionalniji, poštovaniji i kompetentniji. I naravno, mnogo opušteniji.
