Šta je joga?
Reč joga potiče iz Sanskrita i označava jedinstvo tela i duha, individualnog i kolektivnog. Joga, poreklom iz Indije, je disciplina stara nekoliko hiljada godina, a poslednjih godina postaje sve popularnija i u zapadnom svetu. Joga kao sistem prepoznaje multidimenzionalnu prirodu čoveka i njena praksa obuhvata osam aspekata od kojih su vežbe fizičkih položaja tela, vežbe disanja i meditacija danas najzastupljeniji. Tokom godina joga je evoluirala u različite oblike (pravce) čime nam pruža mogućnost da odaberemo onaj koji svakome od nas najviše odgovara. Joga je popularna aktivnost za sportiste, decu i odrasle i može se modifikovati tako da odgovara svim nivoima fizičke spremnosti. Joga nije religija. Joga je vežba uma, tela i duha i ona je sve ono što vi želite da bude. Ona služi vašim potrebama, bilo da je to refleksivna meditacija ili samo dobra vežba.
Joga i fizičko zdravlje
Tokom izvođenja joga vežbi dolazi do statičkih mišićnih kontrakcija koje dovode do jačanja i oblikovanja mišića. Prilikom statičkih kontrakcija dolazi do eliminacije spoljašnjih i unutrašnjih reakcija koje pomažu mišićnu kontrakciju tako da je celokupna kontrakcija rezultat mišićne aktivacije što dovodi do povećanja u mišićnoj sili. Joga poze dovode do jačanja kako gornjeg tako i donjeg dela tela i jačanja abdominalnih mišića koji su značajni za pravo držanje tela. Pored jačanja mišića određene joga poze izdužuju mišiće i povećavaju fleksibilnost. Kada ste jači i fleksibilniji i vaše držanje je bolje što dovodi do manjeg opterećenja kičme i sprečava i ubažava tegobe kao što su bol u leđima, vratu, ramenima i zglobovima. Joga vam, takođe, pomaže da budete svesniji svoga tela, da primetite kada ste se pogrbili i kada su vam mišići pod tenzijom. Prilikom izvođenja joga vežbi mi usklađujemo disanje sa pokretom što dovodi do snižavanja krvnog pritiska. Istraživanja su pokazala i povezanost joge sa sniženim holesterolom i nivoom triglicerida u krvi kao i sa boljim funkcionisanjem imunog sistema.
Uticaj joge za fizičko zdravlje:
- pospešuje fleksibilnost, snagu i mišićni tonus
- ublažava bol u zglobovima, leđima, mišićima, artritis i migrene
- stabilizuje disanje i povećava kapacitet pluća
- poboljšava cirkulaciju što vodi boljoj detoksikaciji
- snižava krvni pritisak
- reguliše metabolizam i poboljšava varenje
- uravnotežava hormonalni sistem
Joga i psihičko zdravlje
Joga je disciplina koja se zasniva na jedinstvu uma, tela i duha. Joga nam pomaže da shvatimo naš unutrašnji svet kroz različite tehnike koje uključuju meditaciju, položaje tela, disanje i koncentraciju. Istraživanja su pokazala da redovno praktikovanje joge dovodi do smanjenja depresivnog raspoloženja putem povećanja nivoa serotonina i smanjenja nivoa monoamin oksidaze i kortizola. Joga nas podstiče da se opustimo, usporimo disanje i fokusiramo na sadašnjost. Restorativne joga vežbe, vođena relaksacija i meditacija okreću naša čula ka unutra čime pružamo odmor našem nervnom sistemu, što će dovesti do boljeg sna, manje umora i stresa, veće sposobnosti u rešavanju problema i zadržavanja informacija jer ćemo biti manje ometeni svojim mislima koje nekada jednostavno znaju da se vrte iznova i iznova. Moderni psihoterapijski pravci koriste tehnike koje potiču iz joge kao što su tehnike relaksacije i puna svesnost (eng. mindfulness).
Dobrobiti joge za psihičko zdravlje:
- poboljšava koncentraciju
- umanjuje stres
- ublažava depresivno raspoloženje i osećaj anksioznosti (brige, strepnje)
- stabilizuje raspoloženje
- poboljšava san i ublažava poremećaje spavanja
- dobro se osećate povodom sebe i svog tela
Nemam vremena!
“Ne mogu, nemam sada vremena!” je rečenica koju smo svi izgovorili, i to nažalost, ne samo jednom. Posao zna da bude stresan, uvek postoji mnogo stvari koje je potrebno uraditi, a premalo vremena. Vremenom ovo počinje značajno da utiče na nas. Tokom određenog perioda može nam delovati da dobro funcionišemo pod stresom i da imamo neke koristi od ovih napetih situacija jer nam pumpaju adrenalin i podstiču nas da stvari završavamo u roku. Ali, vremenom ovo može dovesti do sindroma sagorevanja. Možemo biti mnogo produktivniji dugoročno ukoliko uspemo da ostanemo mirni i bez stresa. Sve što je potrebno je 5 minuta fizičke aktivnosti ili meditacije. Svako ima barem 5 minuta vremena da se umiri i snizi krvni pritisak! Nije potrebno da odradite ceo trening od sat vremena, dovoljno je da uradite nekoliko pozdrava suncu ili kratku meditaciju i učinićete značajnu stvar za sebe i svoje telo. Kada meditiramo i okrenemo pažnju ka unutra mi aktiviramo parasimpatički nervni sistem koji pokreće telesne funkcije za “odmor i varenje” (u odnosu na “bori se ili beži” funkciju simpatičkog nervnog sistema). Stoga čak i kratak vremenski period može imati značajan uticaj na usporavanje rada srca, smirivanje uma i dozvoljavanje telu da bude u miru.
