Opis porodične psihoterapije

Porodična terapija vidi simptome osobe kroz dešavanje u širem kontekstu porodice. Baš kao što neki odsek u poslovnoj organizaciji može patiti zbog problema iz drugo odseka, osoba sa depresijom može reagovati na veće porodične probleme. Na primer, simptomi depresivnog adolescenta mogu biti povezani  sa bračnim problemima njegovih roditelja.

Porodična terapija predstavlja tip terapije u kojem može biti korišćena kognitivna, bihejvioralna ili interpersonalni terapija. Ipak, najčešće se primenjuje interpersonalna terapija. Neke od specijalnih tehnika porodične terapije su:

  • Genogram – Genogram je porodično stablo, konstruisano od strane terapeuta. Pruža uvid u prošle veze i događaje i kakav uticaj oni imaju na trenutne emotivne tehnike osobe.
  • Sistemsko tumačenje – Vidi depresiju kao simptom problema u većoj porodici.

Primer – upadanje u nevolje u školi i ostajanje u toku noći van kuće, kod 16-godišnjeg Jovana, se posmatra kao nesvesni pokušaj da se podupre brak njegovih roditelja, koji je u rasulu. Zabeleženo je na seansama da se njegovi roditelji jedino slažu i sarađuju zajedno kao tim onda kada se bave Jovanovim problemima.

  • Obuka Komunikacije – Obrasci disfunkcionalne komunikacije u porodici su identifikovani i ispravljeni. Ljudi uče kako da slušaju, postavljaju pitanja i adaptibilno odgovaraju.