Povezanost sa bebom se pre svega odnosi na posebnu privrženost koja se formira između majke i oca i njihove novorođene bebe. Ta veza je ono što tera roditelje da usred noći hrle u sobu svog novorođenčeta i na najmanji zvuk koji beba stvara. To je takođe ono zbog čega roditelji žele da instinktivno brinu i neguju svoje dete.
Ponekad je povezanost trenutna – roditelji se zaljube čim ugledaju svoj mali „paketić radosti“. U drugim slučajevima, povezivanje sa bebom traje duže. Studije su otkrile da oko 20% novih mama i tata ne oseća pravu emocionalnu vezanost za svoje novorođenče u satima nakon porođaja. Ponekad su potrebne nedelje ili čak meseci da se oseti ta vezanost. Ako niste počeli da se povezujete sa svojom bebom, nemojte se osećati anksiozno ili krivim – to bi trebalo da dođe s vremenom.
Zašto se roditelji vezuju za svoju bebu?
Vezivanje je važan ljudski instinkt koji bebama daje osećaj sigurnosti i samopoštovanja. Povezanost takođe pomaže roditeljima da se osećaju blisko sa svojim najnovijim članom porodice. Počinje da se dešava čak i pre nego što se beba rodi – kada osetite prva mala treperenja u stomaku ili vidite kako beba udara na ultrazvučnom ekranu. Vaša beba takođe počinje da vas upoznaje u materici kroz zvuk vašeg glasa.
Povezanost sa bebom – kako se dešava?
Vezivanje se dešava na mnogo načina. Kada pogledate svoje novorođenče, dodirnete njegovu kožu, hranite ga i brinete o njemu, vi se povezujete. Ljuljanje bebe dok je uspavljujete ili maženje po leđima može uspostaviti vaš novi odnos i učiniti da se oseća ugodnije. Kod majki koje doje, plač bebe će stimulisati ispuštanje mleka.
Zašto se ne vezujem za svoju bebu?
Iako povezivanje može biti trenutno za neke ljude, nemojte se osećati krivim ako se ne povežete sa svojom bebom od samog početka. Zapamtite da proces ponekad traje. Dok brinete o svojoj novoj bebi, možda ćete otkriti da vaša vezanost raste. Možda tek kada vam beba prvi put osmehne, odjednom shvatite da ste se zbližili.
Vezivanje može biti posebno teško ako ste imali carski rez ili niste mogli da vidite svoju bebu odmah nakon porođaja. Takođe može biti teško ako je vaša beba bila prerano rođena i morala je da provede vreme u jedinici neonatalne intenzivne nege ili ako ste usvojili dete. Vezanje u ovim slučajevima može potrajati duže, ali bi se to na kraju trebalo dogoditi.
Neke majke razvijaju postporođajnu depresiju, koja ih sprečava da se potpuno povežu sa bebom. Bol i iscrpljenost od porođaja – posebno zbog teškog porođaja – takođe mogu stati na put procesu vezivanja. Ponekad, specifične situacije u kojima su majke ili očevi može uticati na njihov odnos sa bebom. Bilo šta od sledećeg može da ometa vaše napore da se povežete:
- Detinjstvo kome je nedostajao pozitivan roditeljski uzor
- Istorija depresije ili neke druge mentalne bolesti
- Gubitak trudnoće ili gubitak deteta u prošlosti
- Nedostatak društvene povezanosti i dobro razvijene socijalne mreže
- Životni stresovi kao što su težak posao, nezaposlenost ili druge finansijske nevolje
- Bračni problemi ili zlostavljanje
Postoje li načini za povezivanje sa bebom?
- Ako porodilište ima program “bebi frendli”, zamolite da beba bude sa vama u sobi u bolnici. Spavanje u istoj sobi će vam dati više vremena da se upoznate. Ako je vaša beba prevremeno rođena, pitajte bolničko osoblje da li možete da je dodirnete i držite. Samo razgovor sa bebom može pomoći da se vas dvoje povežete.
- Kada dođete kući, provedite što je više moguće vremena sa svojom bebom tako što ćete je nositi u rukama ili nosiljci, ljuljati je u krilu ili joj pevati pesmu. Vaš glas i dodir mogu biti veoma utešni.
- Pokušajte da svojoj bebi pružite nežnu masažu. Istraživanja su pokazala da masaža ne samo da može poboljšati odnos između roditelja i bebe, već može i da ublaži stres kod prevremeno rođenih beba i da ublaži postporođajnu depresiju kod majke.
- Pokušajte da uspostavite kontakt koža na kožu sa svojim novorođenčetom. Ova praksa, nazvana „nega kengura“, često se koristi kod prevremeno rođenih beba, ali studije otkrivaju da je smirujuća i za bebe rođene donošene. Ne samo da pomaže u vezivanju, već može i da poboljša sposobnost vaše bebe da doji jer pospešuje lučenje hormona oksitocina koji je važan za stvaranje povezanosti i stimuliše stvaranje mleka.
- Očevi ponekad imaju više poteškoća da se povežu sa svojom novom bebom, posebno zato što propuštaju direktan kontakt sa dojenjem. Pokušajte da počnete da se povezujete sa svojom bebom pre nego što se ona rodi. Stavite ruku na partnerkin stomak da osetite kako beba udara, idite sa njiom kod lekara na prenatalne posete i počnite da razmišljate o tome kakav otac želite da budete. Budite u porođajnoj sali (ako postoji ta mogućnostI tokom porođaja i što je više moguće učestvujte u porođaju. Pomozite u brizi o bebi: preuzmite nekoliko kasnih hranjenja, okupajte bebu, promenite pelene ili otpevajte bebi uspavanku. Šetajte sa bebom u nosiljci blizu tela.
Ako je prošlo nekoliko meseci, a vi ste zabrinuti da se još uvek niste povezali sa svojom bebom, razgovarajte sa svojim pedijatrom. Takođe razgovarajte sa drugim roditeljima koji su imali slično iskustvo, značiće vam da čujete tuđa mišljenja i da znate da u tom iskustvu niste sami. Možete razgovarati i sa psihologom ili psihoterapeutom ako vas odnos sa vašom bebom na bilo koji način brine. Prvi dani i meseci sa bebom su veoma izazovni, iskustvo je novo i osećaj nesnađenosti, anskioznosti i iscrpljenosti je potpuno normalan i očekivan. Najvažnije je da svoja osećanja i dileme podelite sa sebi bliskim ljudima i ljudima koji vam mogu pomoći. Bitno je da sebe ne osuđujete ni na koji način jer privrženost i odnos sa svojim detetom će te graditi tokom čitavog svog života.
