Širom sveta, zdravstveni radnici su na prvoj liniji fronta u borbi protiv COVID-a. Rade danonoćno, uz ogromnu količinu hroničnog stresa, pa čak i traume kroz koju moraju proći u borbi za život pacijenata. I zato ne čudi što mnogi dožive saosećajni zamor.
Šta je saosećajni zamor?
Saosećajni zamor je vrsta sagorevanja koja se dešava kada iskusite toliko empatije i tuđe patnje da i sami razvijete reakcije na traumu. Ove reakcije mogu uključivati simptome poput otupljenja emocija, fizičke bolesti i osećaja beznađa.
Saosećajni zamor prvi put je opisan kod medicinskih sestara u hitnim službama i kod onkoloških sestara. Saosećajni zamor zabeležen je i kod socijalnih radnika, kao i kod radnika u oblasti mentalnog zdravlja. Saosećajni zamor trenutno je aktuelan u sferi zdravstva, ali njegov uticaj prisutan je i izvan struke- ljudi sa visokim nivoom empatije gotovo da ne mogu a da ne osete bol drugih.
Šta možemo da učinimo kako bismo se zaštitili od emocionalnog sagorevanja, a da i dalje brinemo o drugima? Odgovor nije da emocionalno postanemo prazni i neosetljivi na tuđu patnju, već da izgradimo čvrste granice, vodimo računa o sebi i bolje razumemo svoju ulogu.
Kako se zaštititi od saosećajnog zamora
Prepoznajte šta se dešava
Umor – biti konstantno umoran – jedan je od najčešćih simptoma koje ljudi doživljavaju pri saosećajnom zamoru. Što nije iznenađujuće- izloženost visokim novima hormona stresa, dok je mehanizm bori se ili beži uvek u pripravnosti, kao odgovor na stres.
Neki od ostalih znakova saosećajnog zamora su i:
- Problemi sa spavanjem (nemogućnost da se umire misli, napetost, učestalo i lako buđenje)
- Razdražljivost, nestrpljivost
- Plašite se odlaska na posao (često kasnite na posao ili ga izbegavate pod izgvorom da ste bolesni)
- Teško pronalazite smisao u svom poslu, ili samom životu
- Imate neobjašnjive fizičke simptome (kao što su pojačani bol, pojava akni, gastrointestinalni problemi)
- Osećaj izolovanosti ili želja da se izolujete od drugih
- Osećaj bespomoćnosti, beznadežnosti ili oba
- Teškoće pri donošenju odluka
Ako osećate neke od navedenih simptoma, velika je verovatnoća da ste emocionalno premoreni.
Prvo je neophodno da prepoznate da saoećajni zamor nije slabost, i da ne govori o stepenu vašeg saosećanja. Prirodno je da telo i um reaguju na ovaj način. A kada prepoznate šta se događa, nije kasno i da se od toga zaštitite.
Pritisnite dugme za resetovanje i pobrinite se za svoje osnovne potrebe
Ponekad, kada smo preopterećeni, zanemarimo ono osnovno – vodu, hranu, sunčevu svetlost, kiseonik. To moćno dugme za resetovanje vašeg tela i uma može biti toliko jednostavno kao što je jedan vikend tokom koga:
- Nosite bocu sa vodom svuda i stalno pijuckate
- Hranite se uravnoteženo i u dosledno vreme- rutine su važne
- Provodite najmanje 30 minuta dnevno napolju, na suncu. Bonus poeni ako pokrenete telo i vežbate, ili provedete vreme sa prijateljima.
Budite svesni destruktivnih metoda suočavanja
Kada se osećamo emocionalno iscrpljeno, može biti veoma primamljivo posegnuti za prečicama. To bi moglo značiti treći ili četvrti kolač, jer čini da se trenutno osećamo dobro, ili kompulzivna kupovina, jer utehu pronalazimo u „maloprodajnoj terapiji“, ili konflikt sa ljudima koje volimo jer nam se čini da je to jedini način da iskažemo svoj bes. Iskoritsićemo svaku priliku koja nam pruža šansu da se oslobodimo napetosti. Problem je što je ovakvo oslobađanje prolazno- samo je distrakcija i nema uticaja na koren problema i ono što nas zaista opterećuje.
Nema potrebe da krivite sebe zbog ovih impulsa, ali kada shvatite da su to brze popravke, a ne dugoročna rešenja, budite iskreni prema sebi. Udahnite duboko i recite naglas: „Ovo nije pravi način suočavanja, i neće mi zaista pomoći.“
Praktikujte samosaosećanje
Bili ste saosećajni sa svojim pacijentima, ili porodicom, ili potpuno nepoznatim osobama. Ali kakvi ste bili prema sebi? Da li zastanete kad osetite da vam treba pauza? Da li ste ljubazni prema sebi? Samosaosećanje je važan alat u ublažavanju saosećajnog zamora.
Počnite tako što ćete jednostavno sesti, zatvoriti oči i zapitati se: „Šta osećaš? Kako se osećaš?” Ne morate odmah doći do odgovora. Izdvojite vreme da sa pažnjom osmotrite svoje telo i obratite pažnju na to šta osećate u svakom delu tela. U nekom trenutku ćete doći do emocija koje su se možda skrivale u stomaku ili su vam stezale ramena. Kada stignete do takvog mesta, dozvolite sebi da osetite emocije na koje ste naišli, bez obzira da li su prijatne ili bolne.
Recite sebi naglas:
U redu je osećati se ovako.
Nosio/la sam u sebi mnogo, prirodno je da se osećam teško.
Bio/la sam tako jak/a i treba mi olakšanje.
Praktikujte radikalno prihvatanje
Kao osoba koja je empata, možda se držite ideja poput:
„Moram da se brinem o ljudima.“
„Ja sam jedina osoba koja može da se brine o njima.“
„Mogu im pomoći ako u ovo uložim sebe.“
Ovaj osećaj odgovornosti koji imamo za ispravljanje nepravdi i isceljivanje boli mač je sa dve oštrice. Sa jedne strane, to nam je gorivo, i čini da budemo dobrotvorni i topli – da budemo medicinska sestra, socijalni radnik, ili uopšteno veoma brižna osoba. Sa druge strane, daje nam neproporcionalni osećaj odgovornosti do tačke u kojoj mislimo da možemo, a samim tim i da bi trebalo da sve popravimo. Realnost je takva da postoji mnogo stvari koje ne možemo da kontrolišemo, bez obzira koliko nam je do nečega stalo. Kada uočimo da su nam u glavi misli poput gore navedenih, treba praktikovati radikalno prihvatanje.
Radikalno prihvatanje znači prepoznati da ne možemo da kontrolišemo druge, već samo sopstvene postupke. Čini da prihvatimo saznanje da će u svetu uvek biti bola, patnje, nepravde, i nesavršenosti. Kada odbacite težinu nerealnih očekivanja i odgovornosti, možete se osećati utemeljeno i imati snage na održiv način.
Separacija
Svima nama potrebni su konceptualni znaci koji će nam pomoći da prebacimo brzinu između rada, zabave, opuštanja i svih naših važnih načina postojanja. Ovo možemo iskoristiti i za preusmeravanje sa saosećajnog zamora na uravnotežen život.
U praksi bi to značilo da ako vam posao izaziva saosećajni zamor, posao ostavljate na poslu, i ne donosite ga kući. Na putu do kuće, i pre nego što uđete u svoj dom, svesno recite sebi: „Ostavljam svoj posao ispred ovih vrata“. A zatim uradite nešto što vam okupira pažnju, idealno nešto što vam je zabavno.
Ako saosećajni zamor potiče od posla, neki od elemenata koje biste mogli da uključite su:
- Društveni život sa ljudima koji nisu vaši poslovni saradnici
- Dosledno se bavite hobijima i aktivnostima koje nemaju nikakve veze sa poslom
- Ukoliko radite od kuće, pobrinite se da imate zaseban prostor za rad
Zatražite podršku prijatelja (ili terapeuta)
Socijalna podrška je nešto najbliže psihološkom eliksiru. Ovo je naročito važno kada se usled saosećajnog zamora osećamo usamljeno čak i kada smo okruženi ljudima.
Možete pronaći grupe za podršku. Ovo vam može pomoći da ublažite emocionlni rolerkoster, razjasnite zbunjujuće promene u načinu na koji doživljavate ljude, i ponovo pronađete smisao u svom poslu. Ponekad i samo potvrđivanje osećanja može neizmerno pomoći.
Svoja osećanja uvek možete podeliti i sa pouzdanim prijateljem ili saradnikom. Terapeut vam takođe može pomoći da lakše prođete kroz ovakav period. Na kraju dana, svi zaslužujemo da doživimo empatiju kojom nesebično dočekujemo druge ljude.
