Gojaznost je povezana sa poremećajima mentalnog zdravlja, ali ta povezanost je kompleksna. U ovom tekstu pročitaćete šta treba da znate o vezi između telesne težine, depresije i anksioznosti.
Gojaznost je veoma rasprostranjena i mada podaci o njenoj prevalenciji u svetu veoma variraju, uglavnom se kreće od 20-45%. Prema istraživanju koje sprovedeno u SAD, oko 42% američke populacije pati od gojaznosti. U našoj zemlji studija iz 2013. godine rađena na području Vojvodine pokazala je da je svaki četvrti odrasli vojvođanin gojazan, a svaki treći predgojazan. Kako bi se odredilo da je osoba gojazna mora imati BMI 30 ili viši. BMI (body mass indeks) predstavlja odnos telesne mase izražene u kilogramima i kvadrata telesne visine izražene u metrima. Istraživanja su takođe pokazala da gojazni imaju 25% veči rizik da razviju i poremećaje raspoloženja i anksioznosti.
Iako nema sumnje da veza između gojaznosti i mentalnih poremećaja postoji, stručnjaci još uvek pokušavaju da utvrde tačnu prirodu ove veze. Između ostalog jer nam još nisu poznati svi uzroci koji dovode do gojaznosti. Razumevanje povezanosti između mentalnog zdravlja i težine može Vam pomoći da se lakše opredelite kakvu vrstu pomoći da tražite (bilo da se radi o stručnjaku za mentalno zdravlje ili nutricionisti).
Povezanost između gojaznosti i anksioznosti
Postoji pretpostavka da konstantna zabrinutost oko gojenja i/ili negativno viđenje sopstvene telesne građe mogu izazvati anksioznost. Nezadovoljstvo svojim odrazom u ogledalu često ide ruku pod ruku sa simptomima poremećaja kao što su:
- Generalizovan anksiozni poremećaj
- Panični poremećaj
- Socijalna anksioznost
Anksioznost se povezuje sa povišenom aktivnošću u delu mozga poznatom kao hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina. Brojne studije koje su rađene na životinjama i ljudima otkrile su da neuronska mreža koja reguliše apetit i raspoloženje može biti ključ za lečenje oba poremećaja. Kada je ispitanicima davana kombinacija lekova koja utiče na ovu neurosnku mrežu rezultat je bio smanjena anksioznost i gubitak na težini.
Simptomi anksioznosti su:
- Konstantno osećanje brige i/ili strepnje koji ometaju svakodnevno funkcionisanje
- Osećaji nemira, iritabilnosti, napetosti
- Problemi sa koncentracijom
- Zamor
- Poteškoće da zaspimo i da održimo san
- Neobjašnjive glavobolje, bolovi u stomaku ili bilo koje druge vrste bolova
Možda Vam je poznat i fenomen emotivnog prejedanja. Često kada smo pod stresom utehu nalazimo u bogatim aromama koje nudi nezdrava i “brza” hrana. Međutim ta uteha traje kratko. Tako se često zateknemo da nesvesno nešto jedemo ili grickamo i kada nismo gladni. Ovo se dešava jer se od strane našeg tela hrana doživljava kao nagrada. Nezdrava hrana posebno je bogata šećerima, mastima i ukusima koji dodatno potspešuju lučenje dopamina, serotonina i drugih neurotransmitera koji izazivaju osećaj sreće. Zbog povišenog dopamina naš mozak takvu hranu povezuje sa osećajem zadovoljstva i kada smo pod stresom okreće joj se u potrazi za utehom.
Povezanost između gojaznosti i depresije
Najčešći i najznačajniji psihijatrijski poremećaj koji je u komorbiditetu kod pacijenata sa gojaznošću je depresija. Oko 43% odraslih koji pate od depresije je uz to i gojazno. Istraživanja takođe pokazuju da je odnos između gojaznosti i depresije recipročan.
Ukoliko smo depresivni jedan od simptoma jeste pojačan apetit, a smanjena aktivnost. To dovodi do dobijanja na težini. Sa druge strane, ako smo neumereni u jelu i piću i zbog toga gojazni to za posledicu može da ima nezadovoljtsvo svojim izgledom. Ovo nezadovoljstvo negativno utiče na samopouzdanje, pa počnemo da izbegavamo razne aktivnosti koje su nam važne u životu. To nas dodatno ispunjava nezadovljstvom povodom kvaliteta života koji vodimo, što vodi u depresiju.
Simptomi depresije su:
- Osećaj duboke i uporne tuge
- Osećaji bespomoćnosti, bezvrednosti, krivice, iziritiranosti ili negativnosti
- Gubitak zainteresovanosti za aktivnosti koje su nekad donosile uživanje
- Zamor
- Poteškoće u koncentraciji
- Problemi sa upamćivanjem
- Problemi sa spavanjem
- Izmene u apetitu
- Misli o samoubistvu
- Neobjašnjivi bolovi u stomaku, glavobolje i drugo
Kako da se brinete o svom mentalnom i fizičkom zdravlju
Briga o Vašem telu, i fizički i psihički, može poboljšati Vaše zdravlje i učiniti da se osećate bolje.
Evo nekoliko saveta kako da negujete sebe:
- Budite aktivni: Redovno vežbanje će Vam pomoći sa depresijom i poboljšati Vaše raspoloženje. Nebitno da li se krećete 15 minuta ili sat vremena dnevno, pokušajte da se bavite aktivnostima koje prijaju Vašem telu
- Jedite voće i povrće koji sadrže vitamine, minerale i druge hranljive materije ključne za održavanje Vašeg tela zdravim
- Hidrirajte se: Uzimanje adekvatne količine tečnosti u toku dana će uticati povoljno na Vaše mentalno funkcionisanje.
- Družite se: Bogata mreža prijatelja smanjuje stres
- Provodite što više vremena u prirodi. Zelenilo umanjuje simptome depresije i povećava energiju
- Nemojte da se ustručavate da potražite pomoć psihologa ili psihijatra
Kako smo utvrdili definitivno postoji povezanost izeđu gojaznosti, depresije i anksioznosti. Sledeći put kada se uhvatite da od nervoze posežete za grickalicama, ili da odlažete šetnju u prirodi po ko zna koji put, pokušajte da nađete u sebi snage da se predomislite. Ako patite od ijednog of ovih problema promena načina života, ishrane i/ili stručna pomoć će unaprediti kvalitet Vašeg života.
