Uvod u KBT i REBT psihoterapiju

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) je oblik terapije, koji se zasniva na premisi da misao vrši najveći uticaj na to kako se osećamo i ponašamo. Drugim rečima, naša osećanja i ponašanja su posledica naših misli, a ne okolnosti u kojima smo se našli. Smatra se da je KBT učinkovitija vrsta terapije u odnosu na neke druge, jer se promene kod pacijenta vide već u kratkom roku. Postoji nekoliko pravaca koji su se razvili iz kognitivno-bihejvioralne terapije, a jedna od najpoznatijih i najpopularnijih je upravo REBT, odnosno racionalno emotivno bihejvioralna terapija.

Nešto više o REBT terapiji

Ceo REBT terapijski koncept je zasnovan na tvrdnji, koju je formulisao filozof Epiktet, a koja glasi “ljudi nisu uznemireni događajima samim po sebi, već svojim viđenjem tih događaja”. Dakle, situacije koje nam se svakodnevno događaju ne čine nas srećnim ili nesrećnim, već način na koji razmišljamo o njima. Te od načina kako mislimo zavisi kako ćemo se osećati i ponašati. Samu formu REBT psihoterapije osmisilo je Abert Elis, sredinom pedesetih godina prošlog veka. I to je aktivno-direktivna i na problem orijentisana forma psihoterapije.

Osećamo se onako kako mislimo!

Naša uverenja u najvećoj meri određuju naše emocije. Kao što je već napomenuto, događaji, sami po sebi, ne čine nas tužnim ili besnim, već nas ono što mi mislimo u tim situacijama dovodi do toga. Iz tog razloga REBT polazi od sledećih principa:

• Odgovornost za naše emocije i ponašanja se nalazi u nama samima. To znači da sebe uznemiravmo pogrešnim načinom razmišljanja koji možemo promeniti ukoliko smo motivisani za promenu.
• Naše disfunkcionalne emocije potiču od naših nekonstruktivnih uverenja. One se zahvaljujući psihoterapijskom procesu mogu menjati.

Probajmo bolje da razumemo emocije

Emocionalna stanja u kojem se osoba nalazi mogu biti funkcionalna, tj. adaptibilna i disfunkcionalna, odnosno, neadaptabilna.

• Disfunkcionalna emotivna stanja su anksioznost, depresija, krivica, bes i stres. Ona dovode do psihičke patnje koja osobu ometa u svakodnevnom funkcionisanju. Ostajanje u ovakvom stanju bez rešavanja problema za jedinku predstvlja faktor rizika za razvoj psihičkog poremećaja.

Navedena emocionlna stanja javljaju se pokrenuta aktivirjućim događjem spoljašnjim ili unutrašnjim.

• Spoljašnji aktivirajući događaji mogu biti dugotrajni akumulirajuću stresogeni u bilo kojoj oblasti života. To mogu biti loši partnerski, roditeljski ili poslovni međuljudski odnosi, kao i materijalne i socijalne prilike, školovanje, itd.
• Unutrašnji aktivirajući događaji mogu svoje poreklo imati u akutnoj ili hroničnoj organskoj bolesti. Odnosno, neurološkim poremećjima, hormonlnom disbalansu (poremećj funkcije rada štitne žlezde, menopauza, predmenstrulni simptomi, itd.). Takođe, se disfunkcionalna emotivna stanja mogu pojaviti u razvojnim krizama (npr. polazak u školu, adolescencija, kriza srednjih godina, odlazak u penziju, napuštnje roditeljskog doma, itd.).

Da li će osoba povodom određenog aktivirajućeg događaja razviti emocionalni poremećaj?

Zavisi od nekoliko faktora, ali najvećim delom od načina na koji ta osoba razmišlja o tom događaju, nezavisno od činjeničnog stanja samog događaja. Upravo zbog toga što različite osobe različito razmišljaju u istoj situaciji, one različito i emocionalno reaguju.

Biti slab i patiti od određenog emocionalnog problema nije sramota. Problemi su sastavni deo ljudskog života, svaka kriza je šansa za rast i razvoj, i pametno je rešavati ukoliko želimo da živimo zadovoljavajući i srećan život.

Iako je rešavanje emocionalnih problema nekada težak posao koji zahteva upornost i dugoročan rad na sebi, suočeni sa patnjom i frustracijom klijenti se obraćaju za psihoterapijsku pomoć i menjajući svoja iracionalna uverenja posledično utiču na prevazilaženje emocionalne patnje.

Preporučujemo da pogledate preporučene članke nakon ovog teksta u kojima se detaljnije opisuje primena REBT-a u različitim kontekstima i sa različitim uzrastima.