Nasuprot uvreženom mišljenju, povremeno izbegavanje emocija je u redu, pa čak i poželjno. Na primer, možete imati rutinu koja izgleda ovako:
Svaki petak je veče za ukusnu večeru i noć za opuštanje. Petkom uveče jedete nešto posebno i radite nešto zabavno sa ciljem da vas odvrati od briga, strahova, razmišljanja o budućnosti i ciljevima itd. Ovo može biti emocionalno zdrava rutina i može vam pomoći da bolje sagledate i prihvatite sve što vam se u svakodnevnom životu događa.
Međutim, hronično izbegavanje teških emocija može stvoriti problem. Ljudi koji su psihološki zdraviji i uspešniji koriste svoje teške emocije kao gorivo za pokretanje, umesto što pokušavaju da pobegnu od njih.
U nastavku navodimo osam načina na koje ljudi izbegavaju svoje emocije. Neke od strategija za koje ste sigurno već čuli, poput “jedenja svojih osećanja” biće izostavljene.
Ono što ćete primetiti u navedenim strategijama jeste da ustvari uopšte nisu beskorisne. Međutim, sve u čemu preterate verovatno će postati beskorisno. Zato ćemo govoriti i o nijansama uključenim u ovaj koncept. Neke od strategija koje se obično preporučuju za suočavanje sa snažnim emocijama mogu biti problematične, dok neke koje nipošto ne bi trebalo koristiti, zapravo mogu biti od pomoći.
1. Formiranjem dominantne emocije
U situacijama koje su ispunjene snažnim emocijama, kao i u manje emotivnim situacijama, skoro uvek postoje dominantne emocije, poput besa ili anksioznosti. One usmeravaju svu energiju osobe, kao i fokus na tu emociju delom i zbog toga što ovo pomaže u izbegavanju drugih, manje poznatih osećanja.
2. Pomaganjem drugima
Pomaganje drugima je odličan način da poboljšamo svoje raspoloženje i osetimo zadovoljstvo i sreću. Međutim, ponekad ljudi ovo koriste kao tehniku za odvraćanje pažnje od sopstvenog bola.
3. Spavanjem
Spavanje resetuje naše resurse za suočavanje sa emocijama. Povremeno se svi osećamo previše depresivno ili nestrpljivo da bilo šta učinimo. Ponekad skoro zamrznuto i utrnulo, ili paralizovano od emocija. U takvim slučajevima spavanje funkcioniše kao lek i odmor.
Međutim, problem je što ovo može dovesti do poremećenog režima spavanja. Ukoliko poremeti noćni san i osoba se ujutro ne oseća odmorno i sveže, onda ova taktika nije od pomoći.
4. Produktivnim odugovlačenjem
Kada odugovlačimo ili odlažemo stvari, pokušavamo da izbegnemo emocije koje izaziva razmišljanje o zadatku. To mogu biti dosada, frustracija, anksioznost, ogorčenost itd. Međutim, neka od najboljih dela mogu nastati baš onda kada izbegavamo zadatak koji zaista ne želimo da uradimo. Konkretno, često smo veoma kreativni kada izbegavamo rutinske, administrativne, i slične zadatke. Kreativni rad je uvek vredniji, samo ne treba zaboraviti da i one manje zanimljive zadatake i obaveze i dalje treba odraditi.
Sa druge strane, “produktivno” odugovlačenje ume da bude i problematično. Jer kada se upustimo u produktivno odugovlačenje, izostavljamo disciplinu i ne dozvoljavamo sebi da se usredsredimo uprkos svojim teškim emocijama. Ako ne vežbamo ovu veštinu, izbegavanje može postati veliki problem (kao na primer kada propustimo rokove) ili veoma stresno (ako na kraju uvek obavimo zadatak, ali nam odlaganje stvara dodatno mentalno opterećenje).
5. Nostalgijom
Jedna od omiljenih stvari mnogih od nas koje radimo kada nam je potrebna emocionalna uteha jeste povratak u prošla vremena. Prisećamo se ili radimo stvari koje smo voleli kao deca, i to nam donosi mnogo nostalgije.
Malo nostalgičnog bekstva je u redu, sve dok se ne pretvori u učestala putovanja kroz vreme i povratak u prošlost kao način bekstva od sadašnjosti.
6. Prebacivanjem krivice
Kriviti druge za to što nam se događaju loše stvari ili zato što ne možemo da dobijemo ono što želimo, često je način da izbegnemo svoje emocije. Pomaže nam da izbegnemo da osećamo povređenost i nezadovoljstvo. U suštini, pomaže nam da izbegnemo sve emocije koje nas frustriraju u vezi sa situacijom u kojoj se nalazimo. Međutim, ova strategija košta mnogo – ugrožava uspeh, međuljudske odnose, opštu sreću i životno zadovoljstvo.
7. Multimedijalnim sadržajem
Zabava koja nam često odjekuje u ušima može biti način da izbegnemo svoje emocije. Ako se osećamo nervozno tokom šetnje ili u javnom prevozu bez slušalica u ušima ili telefona u rukama, ovo bi mogao biti problem.
8. Stalnim učenjem i usavršavanjem
Ljubav prema učenju je važna. U standardnim okolnostima predstavlja vrlinu. Ako je posedujete i ako je ovo jedna od vaših prednosti, verovatno je značajno doprinela vašem uspehu u životu. Međutim, ponekad kada se ljudi u kontinuitetu bave učenjem novih stvari ili usavršavanjem, ovo može biti način da se izbegne anksioznost ili znak da osoba oseća kao da nije dovoljno dobra.
Nije neophodno da smo uvek posvećeni samopoboljšanju ili drugim oblicima učenja. Obratite pažnju na to da li vam pomisao da ne znate sve ili ne radite stalno na svojim manama izaziva anksioznost.
Dugoročno izbegavanje teških emocija nikada nije dobra ideja, iako nam može izgledati kao takva. Kao dugoročna, može biti uzrok većini mentalnih problema – nezdravo izbegavanje emocija donosi nam samo kratkoročnu pobedu na račun dugoročnog bola. Ultimativno, kada prihvatimo i svoje teške emocije, najčešće se desi da one izgube svoju destruktivnu moć.
Zamislite plivača koga je povukla jaka struja i počinje da se davi. Prva reakcija mu je da pliva još jače, svom svojom snagom. Ubrzo se umori, ili ga uhvati grč, i počinje zaista da se davi. Da bi preživeo, neophodno je da se prepusti. Da dopusti struji vode da ga odnese tamo gde je mirnije. Na mesto sa koga će zaista moći da se vrati na obalu. Isto je i sa emocijama. Ukoliko ih prihvatimo, krenuće svojim tokom i dopustiti nam da i mi krenemo svojim.
