Tikovi su nevoljni pokreti, dakle pokreti kojih je osoba svesna ali ne uspeva da ih kontroliše. Tikovi su načešće brzi i iznenadni pokreti koji nisu usmereni ka nekom cilju.
Vrste tikova
Tikovi mogu biti motorni (nevoljno pokretanje određenog dela tela) ili vokalni (ispuštanje različitih glasova, kašljanje, izgovaranje reči). Osim toga tikovi mogu biti prosti ili složeni. Prosti tikovi sastoje se od jednog pokreta ili jednog glasa/zvuka koji se ponavljaju. Složeni tikovi obuhvataju različite grupe mišića ili složene verbalne konstrukcije. Složeni tikovi mogu uključivati i verbalnu i motornu komponentu. Najčešći prosti motorni tikovi su: treptanje, podizanje obrve, sleganje ramenima, okretanje ili trzanje glave i vrata. Česti prosti vokalni (glasovni) tikovi su: čišćenje grla, kašljanje, šmrkanje i zevanje. Složeni motorni tikovi uključuju neke kompleksije pokrete kao što su: grimasiranje, specifični obrasci hodanja, šutiranje ili udaranje rukom i sl. Složeni vokalni tikovi uključuju: ispuštanje brojnih zvukova, ponavljanje slogova, reči ili fraza (eholalija), ponekad ali retko izgovaranje socijalno neprihvatljivih reči ili fraza (koprolalija).
Turetov sindrom
Kada govorimo o složenim tikovima, neophodno je pomenuti i Turetov sindrom. On obuhvata kombinaciju složenih motornih tikova i vokalnih tikova. Najčešće, Turetov sindrom počinje između četvrte i šeste, odnosno između šeste i devete godine života. Češće se javlja kod dečaka i smatra se naslednom bolešću.
Kako i zašto nastaju tikovi?
Karakteristično za tikove jeste da nastaju pre osamnaeste godine života. Većina tikova je prolazna. Tikovi se mogu spontano povlačiti i ponovo pojavljivati. Kada govorimo o uzroku nastanka tikova, govori se o nezrelosti centralnog nervnog sistema, ali i o psihogenoj uslovljenosti tikova.
Da li se tikovi mogu sami povući?
Dokor Miodrag Stošljević, koji se na našim prostorim već duži niz godina bavi tikovima, smatra da je jedan od uzroka nastanka tikova i povećan bazični mišićni tonus. Prema njegovim rečima tikovi se u toku prvih godinu dana ne leče, već samo opserviraju i prate, jer u tom periodu postoji velka verovatnoća da će se tikovi sami povući. Ipak, poželjno je da se nakon mesec dana od nastanka tikova, javite lekaru, kako bi on mogao da prati razvoj i usložnjavanje tikova ukoliko do njega dođe. Mada i dalje nije u potpunosti jasno koji su sve delovi mozga uključeni u nastajanju tikova i koliki je udeo stresogenih faktorta, neosporno je da samo izvođenje tika donosi kratkotrajno olakšanje.
Lečenje tikova
Imajući u vidu da tikovi često obuhvataju motoričku aktivnost, kao vid tretmana predlažu se vežbe relaksacije (naizmenično stezanje i opuštanje određenih grupa mišića), vežbe u vodi ili masaža. Poželjno je da se u toku masaže detetu skrene pažnja na mišiće koji su napeti i da dete nauči kako da ih opušta. Preporučuju se i imitacja ili vežbe u ogledalu (najčešće kada govorimo o facijalnim tikovima). Takođe i ritmične vežbe, vežbe za kordinaciju u prostoru, vežbe za ujednačavanje tonusa mišića i diferencijaciju pokreta. Ove vežbe sa detetom radi defektolog-reedukator psihomotorike. Osim toga, kad su tikovi hronični koristi se i medikamentozna terapija. Neka istraživanja pokazuju da tada postoji povećan nivo dopamina u mozgu. Obzirom da etimologija ovog poremećaja nije sasvim jasna najčešće se obavlja timska procena. Ona uključuje neurologa, psihijatra, psihologa i defektologa.
Udruženi poremećaji
Pacijenti koji imaju tikove mogu razviti depresiju i anksioznost. Zato je veoma bitno da njihova sredina bude upćena u to šta su tikovi i kako nastaju kako bi mogla da im pomogne. Nekada tikovi kod dece mogu biti udruženi sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću ili opsesivno-kompulsivnim poremećjem. Kako bi se smanjila šansa da dođe do komorbiditeta neophodno je da psiholog pruži adekvatnu podršku kako pojedincu tako i njegovoj porodicu. U sledećem tekstu, prisaću o osnovnim postavkama jedne od trenutno najzastupljenijih terapija koja se koristi u radu sa pacijentima koji imaju tikove (Comprehensive Behavioral Intervention for Tics-CBIT).
