Radi boljeg razumevanja teksta ,,Poremećaji pažnje” pročitajte prvo članak “Pažnja”.
Čitaocu: “Tekst ispod je inicijalno namenjen lekarima na specijalizaciji iz psihijatrije i sadrži stručnu terminologiju. To me naravno neće sprečiti da ga toplo preporučim svim radoznalim umovima željnim znanja i razumevanja tajni naše psihe.“
Hipervigilnost
Predstavlja povećanu pokretljivost pažnje i povećanu sposobnost uočavanja spoljašnjih i unutrašnjih nadražaja. Ovakvi pacijenti nisu sposobni da pažnju zadrže na jednoj informaciji ili zadatku. Asocijacije su im vrlo žive, nekada svaka asocijacija postaje ciljna predstava i pažnja “leti” sa informacije na informaciju. Obično je udružena sa opštom motornom hiperaktivnošću i povišenim raspoliženjem. Viđa se kod maničnih i jako anksioznih pacijenata. Predstavlja fiziološku pojavu kod male dece.
Hipovigilnost
Je smanjena pokretljivost pažnje i smanjena sposobnost uočavanja spoljašnjih i unutrašnjih nadražaja. Pacijent sporo i sa velikim naporom pomera pažnju sa jednog na drugi sadržaj. Obično je udružena sa opštom motornom hipoaktivnošću i sniženim raspoloženjem. Nastaje zbog opšte oslabljene psihičke aktivnosti kod organiciteta (difuzna moždana oštećenja, intoksikacije i cirkulatorni poremećaji CNS-a, hipoksija), ili zbog zaokupljenosti patološkim sadržajima kod depresija. Bolesnici sa moždanim organskim psihosindromom zbog opšte inaktivnosti i redukcije psihičke energije imaju hipovigilnu pažnju, ali se kod njih iz istih razloga javlja i hipotenacitet pažnje (globalno oštećenje pažnje).
Hipertenacitet
Je veliko, čvrsto i dugotrajno usmeravanje pažnje u jednom pravcu, usredsređenost na jednu ideju ili pojavu. Bolesnici su neprekidno okupirani svojim sumanutim mislima i konstrukcijama, ili su maksimalno koncentrisani na svoju tugu i tužne misli, te veoma sporo prenose psihičku energiju na druge informacije. Viđa se kod depresija (depresivni monoideizam), sumanutih psihoza i SCH (naročito kod cenestopatsko-hipohondrične slike). Neki autori ovde ubrajaju i stanja transa- fokusirana pažnja sa oštećenjem svesti – kod hipnoze, disocijativnih poremećaja i ekstatičnih religioznih iskustava.
Hipotenacitet
Je smanjena sposobnost usmeravanja i održavanja pažnje u jednom pravcu, prema određenom cilju. Viđa se kod zamora, pada motivacije, odsustva volje, ali i u neurozama, kod osoba sa subnormalnom inteligencijom, kod organskih psihoza, SCH, manije, naglašene anksioznosti, te kod organsko-funkcionalnih poremećaja CNS-a sa redukcijom psihičke energije.
U nekim psihozama iz shizofrenog kruga javljaju se poremećaji pažnje u smislu nemogućnosti filtriranja informacija. Bolesnik biva preplavljen stimulusima koje ne može adekvatno obraditi (imaju oštećenu latentnu odn. retroaktivnu inhibiciju), zbog čega veliki deo tih sadržaja ostaje neshvaćen, a adekvatne interakcije sa spoljađnjom sredinom bivaju narušene. Drugim rečima, SCH-bolesnik često nije u stanju da svoju psihičku energiju adekvatno usmerava na relevantne aspekte spoljašnjih stimulusa (oštećenje tenaciteta i vigilnosti).
Osnovni poremećaj pažnje je APROSEKSIJA (rasejanost), koja može biti dvojaka: po tipu “rasejanog naučnika” (pojačan tenacitet, oslabljena vigilnost) ili po tipu “rasejanog učenika” (pojačana vigilnost, oslabljen tenacitet).
- Aproseksija po tipu “rasejanog naučnika” (hipertenacitetna rasejanost) javlja se kod depresivnih bolesnika. Uzrok ovog tipa rasejanosti je suviše velika postojanost pažnje (tenacitet), uz istovremeno sniženje pokretljivosti pažnje (vigilnosti) i sniženje pasivne pažnje. Tipičan primer ovog tipa rasejanosti je depresivni bolesnik, koji leži zamišljen, tužne mimike, odgovara tek na više puta postavljeno pitanje. Nije sposoban da se usmeri na reči lekara. Ne osvrće se na pojavu relativno intenzivnih draži. Razlog njegove rasejanosti je u činjenici da je svoju voljnu pažnju usmerio, usredsredio i postojano zadržao na svojim depresivnim mislima beznadežnosti života, krivice i samoubistva. U svojoj bolnoj introspekciji depresivni bolesnik gubi interesovanja za zbivanja u okružujućem svetu. On je zaokupljen svojom bolesnom tugom i svojim tužnim mislima. Ovaj tip rasejanosti javlja se i kod obolelih od sumanutih psihoza, koji neprekidno usredsređuju psihičku energiju na elaboraciju svojih sumanutih misli.
- Aproseksija po tipu “rasejanog učenika” (hipervigilna rasejanost) viđa se kod maničnih i hipomaničnih bolesnika. Uzrok ove rasejanosti je hipertrofija vigilnosti uz oslabljen tenacitet pažnje. Naziv ovog tipa rasejanosti potiče od učenika kod kojih zbog rđavog vaspitanja nije došlo do razvoja tenaciteta pažnje i oni ne mogu da prate izlaganje nastavnika. Ta vrsta rasejanosti je normalna pojava kod male dece. Tipičan primer ovakve rasejanosti observira se kod maničnih bolesnika. Pažnja kod ovih bolesnika “leti” sa jedne na drugu temu, sa jednog na drugi sadržaj, pacijent nije u stanju da duže zadrži pažnju na jednom sadržaju. Obično je udružena sa opštom motornom hiperaktivnošću i povišenim raspoloženjem. Viđa se i kod jako anksioznih pacijenata, ali i kod zamora, pospanosti, trovanja, i kod jednog broja studenata pred ispit (premor zbog kampanjskog učenja, ili neurastenička reakcija kao posledica premora i psihičkih konflikata). Hipervigilna rasejanost je prvi manifestni simptom neurastenije. Ovaj tip rasejanosti je mnogo češći od prethodnog.
