Većina ljudi prvo iskusi stanje šoka kada se desi smrt voljene osobe. Ovo je normalno čak i u slučajevima kada je ishod bio ,,očekivan” posle duge i teške bolesti, a pogotovu ako je došla iznenada. Izgubiti nekoga ko je bio deo vaše svakodnevnice može biti veoma traumatična promena.
Volimo da verujemo da su ljudi nama dragi zaštićeni od svakog zla. U našoj glavi loše stvari i nesreće se dešavaju drugima i ,,nemoguće” je da će pogoditi baš nekoga ko je nama blizak. Međutim, nije tako. Kada se dogodi, gubitak i osećanje tuge koju smrt nosi pogađa svakoga na drugačiji način. Imate utisak kao da ste zaglavljeni u lošem snu i da ćete se svakog trena iz njega probuditi.
Pet faza tugovanja:
Poricanje
Prvo što iskusite su šok i neverica neretko praćene osećajem otupelosti i otuđenosti. Moguće je da ste fokusirani na druge stvari samo kako biste odložili bol i očaj zbog gubitka voljene osobe.
Bes
Možda ste besni na doktore, prijatelje, supružnika, brata ili sestru, čitavo društvo ili čak na sebe. Samo tražite da nekoga okrivite za smrt voljene osobe. Kako osećanja ljutnje, besa i krivice malo popuste, vraća se bol. Kod nekih ljudi ova faza pokreće pitanje vere i osoba krivi Boga što je ,,dopustio da se sve ovo dogodi”. Može da se desi i da krivite preminulog što vas je napustio.
Pregovaranje
Želeći da umanjite nekako bol zbog očekivanog ili neočekivanog gubitka, pokušavate da na neki način ,,pregovarate” sami sa sobom. Govorite stvari poput ,,U sećanje na njega ću biti bolja osoba”, ,,Njena smrt će promeniti to i to”. Međutim, retko kada se ova obećanja održe. Faza pregovaranja pomaže da smiri bes i ljutnju i smatra se prvom fazom prihvatanja onoga što se dogodilo.
Depresija
Nakon što ste prošli kroz negiranje, bes i fazu pregovaranja, smrt voljene osobe je postala strašna realnost i za vas. Depresija polako zauzima svoje mesto i sve što radite se čini besmislenim. Moguće je da ćete pasti u zamku loših navika poput previše spavanja, prejedanja ili izolacije.
Prihvatanje
Počinjete da prihvatate novu realnost. Razumete da, iako ništa više neće biti isto, morate da nastavite da živite. Polako pronalazite momente unutrašnjeg mira. Možda nalazite utehu u sećanjima ili pričate sa preminulom voljenom osobom u svojoj glavi. Vraćate se polako životnim aktivnostima i različitim vezama koje imate.
Gde ćete najviše osetiti promenu?
Spavanje
Tuga se u početku najviše ispoljava noću. Ljudi imaju tendenciju da tada više pate, da imaju problema da zaspe, sanjaju snove obojene tužnim i teškim emocijama ili ih muči nesanica. Neki ljudi promene krevet ili sobu u kojoj spavaju jer im je previše bolno da se vrate na isto mesto gde su možda nekada bili sa voljenom osobom. Ona više nije tu da priča sa vama uveče, da vas sasluša, uteši, nasmeje. Ako ste ostali sami u kući moguće je da se javi strah od mraka, te loše spavanje može da utiče i na to da se kasnije budite.
San je važan za vaše celokupno mentalno i fizičko stanje. Bez mirnih noći gotovo je nemoguće oporaviti se od tolike patnje koja je usledila. Pritom, umor povećava i intenzitet emocija u toku dana. Nekada su problemi sa snom toliko prisutni da je neophodna i lekarska intervencija.
Obroci
Patnja menja određene navike iz korena. Možda ste nekada uživali da spremate i kuvate za voljenu osobu ili člana porodice kojeg sada više nema. Sada vas nešto tako samo podseća na novonastalu situaciju. Čak i činjenica da se više nikada nećete okupiti svi zajedno za jednim stolom vas muči i tera iznova na patnju. Kuvanje i čak i samo obedovanje može da postane stoga samo jedan od kućnih poslova koje ,,morate” da obavite, a možda i ne.
Praznici
Praznici su vreme godine kada se tuga za voljenom preminulom osobom posebno pojačava. Neki mali običaji koji su oduvek ulepšavali te dane sada više nemaju smisla. Samo sećanje na njih tera da opet prolazite kroz čitav proces bola i tuga, ma koliko vremena prošlo od gubitka voljene osobe. Specijalne prilike u toku godine koje su bile razlog za radovanje, sada deluju kao vreme za prisećanje nekih ,,boljih dana”.
Ćutanje
Većina ljudi kada prolazi kroz različite faze tuge uglavnom želi da bude sama i odvojena od ostatka sveta. Svoje vreme provodi ćuteći. Umesto nekadašnjih živahnih razgovora, diskusija, komentara na svakodnevne teme i dešavanja postoji samo tišina koja gotovo postaje ,,najbolji prijatelj”. Niko vas ne pozdravlja ujutru niti vam želi ,,laku noć”. Proveravate telefon ne bi li ste dobili poruku ili poziv od voljene osobe. Srce vam gotovo skoči na svaki zvuk ali onda i potone kada shvatite da to što vi priželjkujete više ne može da se desi.
Podrška
U trenucima poput ovog svima nam je potrebna podrška. Kada izgubite voljenu osobu ne možete više da se oslanjate na nju kada su u pitanju bitne odluke. Čak i neki manje važni izbori, za koje ste navikli možda da se konsultujete, deluju neočekivano teško. Padate u sve veću usamljenost koja je tipična za svaku od faza tugovanja. Osobe koje su nedavno izgubile nekog voljenog se teško prilagođavaju na novi život koji im je nametnut kao i na ponovnu socijalizaciju sa ,,ostatkom” sveta. 
Ako ste (ne)davno izgubili nekoga bliskog, poput roditelja, partnera, deteta, brata, sestru ili slično i ne znate kako da se nosite sa tugom i ostalim osećanjima koja naviru, razmislite o tome da se obratite stručnom licu za pomoć. Iako ništa neće vratiti preminulu osobu, psihoterapeut vam može pomoći da lakše i brže prebrodite određene faze tugovanja i da se koliko je moguće vratite normalnom funkcionisanju.
