Iza nas je jedna vrlo duga godina koja nas je suočila sa umiranjem, izolacijom, krizom na poslovnom planu i neočekivanim promenama u životu. I povrh svega, zahvaljujući ograničenim mogućnostima kretanja, Covid-19 je između ostalog doveo i do toga da mnogi od nas dobiju na kilaži.
Veoma lako umemo da popustimo impulsu, da stanemo na vagu i izmerimo se, a zatim i navučemo na stalno praćenje kilaže i broja koji vaga pokazuje. Merenje nam može lako preći u naviku. Ali, ovakva praksa ima mnogo zamki.
Opsedanje brojem koji pokazuje vaga uobičajena je praksa koja brzo može prerasti u snažnu naviku ponavljanih i čestih merenja. Kada se izmerite i kada vam se broj koji vidite dopada, to vam daje pozitivan osećaj, i kao i svaki pozitivan osećaj, snažno pojačava ovaj obrazac ponašanja. Navika se sve jače formira i mogli biste lako doći do pogrešnog zaključka- da morate znati ovaj broj kako biste zadržali svoje pozitivno ponašanje.
Problem je što vas prečesto merenje čini ranjivim na normalne promene težine. Ako vidite broj koji vam se ne sviđa, osećaćete se loše.
Nakon toga, naviku merenja postaje teško prekinuti, uprkos danima kada se zbog broja koji vaga pokazuje osećate loše. Neprestano pokušavate da uhvatite i održite taj „dobar broj“ i dobar osećaj. U tome je srž svake zavisnosti– nastavljamo da jurimo taj dobar osećaj i sigurni smo da ga možemo stići, dok se ujedno osećamo loše zbog trenutnog stanja.
Kako merenje utiče na samopouzdanje?
Fokusiranje na broj koji pokazuje vaga snažno utiče na samopouzdanje. Ljudi imaju tendenciju da postanu samokritični i vreoma loše nastrojeni prema sebi ako smatraju da im je kilaža „loša“. Tada imaju tendenciju da o sebi misle negativno, poput: „Grozan/na sam, nemam kontrolu, loš/a sam.“ Ili govore sebi da treba da uspostave „kontrolu“ i da ne jedu hranu koju vole.
Ovakve misli rikošetiraju ih na restriktivnu ishranu, koja je neodrživa. Kada ugledaju kako se broj na vagi menja, to im je dokaz i ujedno potvrda da je restriktivna ishrana dobra taktika. Ovo može dovesti do dodatnog izgladnjivanja ili čak prejedanja onom hranom za koju smatraju da „ne bi smeli“ da je jedu.
Vaga ne meri našu vrednost
Ovaj odnos uključenja / isključenja hrane, dobrog / lošeg dana kada je merenje u pitanju, pretvara se u tiransku vladavinu vage. Na kraju, vaga kontroliše vaše raspoloženje i vaše dane. Dan vam je dobar ako vam se sviđa broj, ili se plašite broja ako ste pojeli više nego što mislite da bi trebalo, ali i dalje mislite da vam vaga pomaže da zadržite kontrolu. Samopouzdanje vam je doslovno oteto i sada je talac vage. Postane uslovljeno brojem. I kada stanete na vagu da se izmerite, njom merite i sopstvenu vrednost. U brojevima.
Dodatni nedostatak je što podstičete opsesivno razmišljanje kako biste se izborili sa anksioznošću, umesto pronalaženja zdravijih načina za upravljanje teškim osećanjima. Zavedeni ste lažnim uverenjem da ćete se, ako dostignete magični broj na vagi, osećati sjajno povodom sebe.
Drugi problem je što prestanete da razmišljate realno o stanju svog tela. Činjenica je da svi imamo fluktuaciju telesne mase od oko 10 kilograma, i to je sasvim normalno. Čak nije nužno povezano sa onim što jedemo ili ne jedemo.
Mnogo različitih faktora utiče na kilažu, kao npr. zadržavanje tečnosti, što utiče na broj koji će vaga pokazati. Stalno merenje umanjuje sposobnost tolerisanja prirodnog ritma našeg tela i prihvatanja istog, što pokreće negativna mentalna stanja.
„Dobar“ broj vas može preplaviti pozitivnim osećanjima – ali takođe i stvoriti anksioznost: morate održati taj broj.
Mnogi ljudi koji imaju dugu istoriju problema sa ishranom kažu da je jedna od najmoćnijih stvari koja im je pomogla da se oporave ta što su prestali da staju na vagu. Ovo je važan prvi korak u rešavanju dugotrajnih problema sa ishranom i ukidanju kontrole koju vaga ima nad vašim životom.
Kako možemo da budemo pozitivniji kada je telo u pitanju?
Umesto da pokušavate da se prilagodite onome kako izgleda neka druga osoba, a posebno kako izgledaju modeli, prihvatite stvarnost- da svako ima delove sebe zbog kojih se oseća dobro i delove zbog kojih se ne oseća sjajno. Usprotivite se mitu da će vam savršeno telo doneti sreću.
Kako da smršamo ako ne znamo koliko smo teški?
Uopšteno govoreći, korisno je izmeriti se jednom nedeljno. Tako ćete znati da li idete u pravom smeru i da li treba da promenite ili prilagodite nešto. Potrebno je vreme da se na vašem telu vide uspostavljene nove navike.
Veoma često kada je telo spremno da se oslobodi tih nekoliko kilograma, možda ćete videti broj koji deluje obeshrabrujuće i zaključiti da ono što radite ne funkcioniše. Ali, ne zaboravite da telo nije mašina. Budite strpljivi. Telo ima sopstveni tempo i treba mu vremena da se prilagodi.
Kako prevazići anksioznost kada se ne merimo?
Anksioznost dolazi iz neizvesnosti. Činjenica da telo ne reaguje tako brzo i da je metabolizam svakog pojedinca jedinstven, predstavlja još jedan razlog zbog koga pomno praćenje kilograma nema nikakvog smisla. Ako možete da istolerišete anksioznost, usredsredite se na pozitivan odnos sa hranom. Tako formirate dobre navike i opovrgavate uverenje da nemate kontrolu nad hranom i svojim telom.
Kako vaga predstavlja opasnost za našu dobrobit?
Za mnoge ljude česta upotreba vage utiče na njihove društvene aktivnosti, seksualni život i veze sa drugima – što dovodi do depresivnog raspoloženja i izolacije. Ovo može podstaći odustajanje i sabotiranje svake promene navika ili ponašanja.
Za one koji se sada vraćaju u svet, više se kreću i pokušavaju da promene navike u ishrani kako bi smršali, najbolji recept je strpljenje, samosaosećanje, ljubaznost prema sebi i doslednost. Pratite stvari tokom dužeg vremenskog perioda i usredsredite se na promenu navika bez fokusiranja na ishod. A rezultati će doći sami.
