Zamislite da rano ujutru prolazite pored kolege na putu do kancelarije i kolega se pozdravlja sa svima osim sa vama. Ili ste možda upravo saznali da se vaši prijatelji okupljaju na kafi, a vas nisu pozvali. Odbijanje ume da nas zaboli, zar ne? Verovatno se osećate povređeno i tužno. Možda osećate i frustraciju. Ili čak poniženje. Odbijanje možemo doživeti na razne načine i nikada nije lako. Takođe nam je svima jasno da ćemo tokom svog života zasigurno naići na odbijanje. Iz tog razloga nije višak ukoliko se informišemo i saznamo kako da se najefikasnije suočimo i izborimo sa odbijanjem. I dalje nam neće pasti lako, ali će nam vremenom postati lakše da se sa njim nosimo.

Šta je odbijanje?

Kada nismo uključeni, prihvaćeni ili kada naši izbori nisu odobreni, osećamo se odbačeno. Odbijanje podrazumeva gubitak nečega što smo želeli. Što za posledicu ima da se osećamo neželjeno i nedovoljno dobro.

Da li ste doživeli nešto od navedenog u detinjstvu ili tinejdžerskim godinama?

• Da vas neko maltretira;
• Da niste postali deo školskog fudbalskog (ili bilo kog drugog) tima;
• Da nemate sa kim da provedete vreme za užinu;
• Da ste poslednji odabrani u timu na fizičkom;
• Da vas niko nije pitao da budete pratnja za maturu;
• Da niste upisali fakultet koji ste želeli;
• Da vas partner prevari ili raskine sa vama.

Svaki od navedenih primera oslikava odbijanje. Neka deca doživljavaju odbijanje i kod kuće, što dodaje još jedan sloj bola. Odbijanje koje potiče direktno od roditelja ili porodice može uključivati:

• Kritikovanje, izjave da dete nije dovoljno dobro ili nazivanje deteta pogrdnim imenima;
• Zlostavljanje, zanemarivanje i napuštanje;
• Ostavljanje deteta i davanje na usvajanje (čak i kada roditelj misli da će detetu tako biti bolje, i dalje se može doživeti kao odbacivanje) ;
• Ignorisanje;
• Kada se detetu kaže da su njegova osećanja, ideje ili uverenja pogrešna ili nebitna;
• Kada roditelji favorizuju drugo dete;
• Kada se detetu govori da je teške ili problematične naravi;
• Kada se detetu govori da nije talentovano i da treba da se odrekne nekih svojih ciljeva i snova.

Odbijanje vodi ka lažnim uverenjima

Odbijanje na nas najviše utiče kada se učestalo ponavlja, a posebno kada se dešava u ranim godinama.

Kao deca počinjemo da razvijamo svest o sebi, kao i samopoštovanje, pa smo u tim godinama posebno ranjivi. Čak i ako detetu ne kažete otvoreno da je neadekvatno ili da je teško voleti ga – ono će samo doći do ovog zaključka kada oseti odbijanje, jer maloj deci nedostaju veštine rasuđivanja i životna iskustva da bi u potpunosti razumela sve moguće razloge za odbijanje.

Kod deteta koje je učestalo odbijeno, formira se lažno uverenje da je neadekvatno, koje se nastavlja u odrasloj dobi.

Odbijanje vodi ka podizanju emocionalnih zidova

Pošto je odbacivanje tako bolno, prirodno je da želimo da se zaštitimo od odbijanja u budućnosti. To radimo tako što postavljamo emocionalne zidove ili ne dozvoljavamo sebi da budemo ranjivi. Ne dozvoljvamo sebi stvari zbog kojih se osećamo nesigurno ili samosvesno. Ne dozvoljavamo sebi probleme, nade i snove. Lažno verujemo da će to obezboliti odbijanje. Da će nas držanje ljudi na distanci sprečiti da se vežemo ili zaljubimo, i da odbijanje neće biti tako bolno ako nas druga osoba nije duboko poznavala.

Druga stvar koja se dešava je da počinjemo da očekujemo odbijanje. Mislimo da je odbijanje neizbežno, pa odmah pređemo na stvar tako što odbacimo drugu osobu pre nego što ona nas odbije. Mislimo da će nas ovo poštedeti bola zbog gubitka nekoga do koga nam je stalo ili koga smo želeli da upoznamo bolje. Kada mi prvi odbijemo drugog, to nam može dati osećaj kontrole i moći, ali to i dalje gubiak ne čini manjim.

Postavljanje emocionalnih zidova i prerano odbacivanje drugih neće nam pomoći da formiramo ispunjavajuće i zadovoljavajuće odnose i svakako nas neće zaštititi od bola.

U nastavku navodimo nekoliko streategija koje će vam pomoći da se na fleksibilniji i efikasniji način izborite sa iskustvom odbijanja i osećanjima koje ono budi u vama.

10 strategija za suočavanje sa odbijanjem

1. Ne očekujte da ćete se svima dopasti. Ovo je nemoguća misija. Ni vama se ne dopadaju svi, zar ne? Ne možemo svi da osećamo povezanost jedni sa drugima u svakom trenutku. Jednom kada se pomirite sa spoznajom da neće svi odnosi funkcionisati onako kako ste zamislili, možda ćete početi da se osećate smirenije i manje reaktivno i povređeno.
2. Možda je odbijanje prikriveni blagoslov. Veza je možda prestala da bude dobra ili je možda došlo vreme da promenite prirodu veze. Ne morate nužno da prekinete vezu, ali ćete možda morati da proredite kontakt. Razmotrite sve pravce u kojima bi odnos mogao da funkcioniše.
3. Ako vam se čini da vas prijatelj, kolega ili partner napušta, možda su primetili da sinergija između vas dvoje jednostavno ne funkcioniše u ovom trenutku. To ne znači da ste osoba sa manom. Hemija je možda isključena u ovom trenutku. U kasnijem trenutku, možda će se opet javiti, pa čak i bolje funkcionisati.
4. Ponekad ljutimo jedni druge. U tom slučaju možemo biti odbijeni. Možda će biti potreban period hlađenja od nekoliko dana ili nedelja. U ovom slučaju, umesto reči odbijanje koristite reč hlađenje. Ne samo da je tačnije, već je i ljubaznije i nežnije.
5. Imajte na umu da uvek postoje novi ljudi koje treba upoznati i novi odnosi koji se mogu negovati i razvijati. Život je uzbudljiv. Uvek imamo prilike da upoznamo nove ljude ako smo dovoljno radoznali i zainteresovani za upoznavanje.
6. Doživeti odbijanje možda i nije toliko loša stvar. Pomaže nam ne samo da malo bolje razumemo efekte koje imamo na druge ljude, već nas bolno iskustvo podstiče i da razvijemo nove veštine i da imamo više empatije prema iskustvima drugih.
7. Odbijanje ne znači uvek da se ne dopadate osobi koja vas je odbila. Možda je ta osoba ljubomorna na vaš uspeh. Prijatelji često imaju poteškoća da slave uspehe jedni drugih.
8. Odbijanje takođe može biti ono što doživljavate kada vas osoba izbegava. Neko ko vas trenutno izbegava može biti zaokupljen sopstvenim problemima koji ga iscrpljuju. Možda će na kraju ponovo pronaći put do vas.
9. Kada se neko udaljava od vas, vaša tendencija može biti da jurite za tom osobom. Ovo ima smisla jer niko od nas ne voli gubitak. U tim situacijama treba imati na umu da je ponekad manje više. Dajte osobi prostora. Ne žurite da popravite šta god da se dešava. Dajte vremena drugoj osobi i dozvolite joj da ponovo uspostavi kontakt sa vama.
10. Ne morate sve da popravljate. Ponekad je sasvim u redu ostati sa nesigurnošću i dvosmislenošću. Čak i ako želite da popravite stvari, ponekad je to nemoguće. Naučite da se osećate prijatno i sa malo neizvesnosti.

Dakle, ukratko razmotrite situaciju, sebe i osobu prekoputa. Ne zaboravite na različitost perspektive. Razmislite koje izbore imate. Možete postepeno prekinuti veze koje više ne funkcionišu. Možda ćete želeti da se sprijateljite sa ljudima sa kojima imate više zajedničkog. Ili ćete jednostavno želeti da neke stvari u potpunosti ostavite iza sebe. Ponekad je odbijanje samo preusmeravanje.